Divlji origano nije samo začin

Divlji origano je zaštitni znak mediteranske kuhinje, gde se koristi kao omiljen začin. Sadrži karvakrol, supstancu koja ima veoma snažno dejstvo. Upravo on deluje protiv virusa, bakterija, upornih gljivica i parazita. Moćan je antiseptik i antioksidans.

Ulje divljeg origana dokazano eliminiše gljivicu kandidu, bakterije ešerihiju koli,salmonelu, stafilokoke i još više od 20 drugih bakterija. Ono jača imunitet, ublažava iritacije i bolove u grlu, eliminiše simptome prehlade. Pomaže za izbacivanje sekreta iz pluća i jača respiratorni sistem.

lako su brojne dobrobiti origanovog ulja, treba imati na umu da je ono veoma jako, te često može uništiti i dobre bakterije u crevima. Zato ga ne treba upotrebljavati suviše dugo, a takođe je preporuka da se upotrebljava zajedno s probioticima.

U nastavku pročitajte kako se koristi divlji origano i za šta je sve dobar.

Uzgoj origana u bašti i saksijama

Divlji origano je biljka juga, te voli toplu klimu i sunčanu poziciju. Nije mu potrebna preterano velika saksija i plodna zemlja. Idealna kombinacija jesu keramička saksija prečnika od oko 20 cm i rastresit, krečnjački supstrat. Bitno je da se pri zalivanju voda ne zadržava kod korena, pa je preporučljivo u smešu zemlje staviti desetak odsto kamenčića. To  će dodatno obezbediti dobru drenažu.

Ova začinska i lekovita biljka seje se u martu ili aprilu. Možete ga posaditi direktno u posudu u kojoj će rasti, ili pak u čašice, pa ga presaditi nakon nekoliko nedelja. U tom periodu biljke ne treba previše izlagati suncu.

U bašti može narasti i do 80 cm visine, ali ukoliko gajite origano u saksiji, neće formirati veliki žbun – maksimalno 40 cm. Leti se na vrhovima stabljika pojavljuju štitasti cvetići, koji se ubrzo potom pretvaraju u semenke.

Ovako prikupljene semenke origana možete posaditi u proleće i dobiti nove biljke.

Branje i sušenje 

Svezi listovi divljeg origana izuzetno su aromatični, te ih trebate koristiti kao začin, ali i kao dodatak hrani. Aromatična ulja u njegovim listovima imaju snažno antiupalno dejstvo.

Ukus divljeg origana se tokom sezone može menjati. Leti, neposredno pred cvetanje, listovi su bogatiji uljima, pa ga tad i treba sakupljati za sušenje.

Nikad nemojte brati više od trećine listova s biljke, kako bi se ista u u potpunosti oporavila. Obrane listiće origana stavite na papir i držite ih u hladovini, na mestu s dobrim strujanjem vazduha. Kad listovi postanu lomljivi, stavite ih u tegle. Njih trebate dobro zatvoriti i čuvati na tamnom i hladnom mestu.

Najbolji period za branje jesu sunčani dani i to oko podneva. Uvek berite listove zajedno sa cvetnim stabljikama. Koristite makaze sa kojima trebate odsecati gornju polovinu stabljika.

Na jesen ga presadite u saksije i normalno koristite tokom zime.

Origano kao lek u narodnoj medicini

Najpre treba reći po čemu se razlikuju divlji i pitomi origano.

Začinski (pitomi) origano sadrži vrlo mali procenat aktivnog sastojka karvarkola, za razliku od divlje sorte.

Počećemo sa Origanum vulgare tj. sa začinskim pitomim origanom. On raste na strminama i uz rubove šuma, ali se može uzgajati i u kamenjari u vrtu. Potiče iz južnih krajeva Evrope, raste do visine od 60 cm i ima jajaste šiljaste listove.

Lišće se upotrebljava kao začin i u lekovite svrhe. Razmnožava se deljenjem korenova ili setvom u tople leje i rasađivanjem na stalno mesto,u maju na razmaku 20-30 cm. Cveta između jula i septembra bledo-ljubičastim, ponekad bledim, metličastim cvetićima .

Lisće origana sadrži tanine i gorke materije i eterično ulje koje u sebi ima 50 procenata timola.Po svom delovanju pitomi origano podseća na majoran i majčinu dušicu, a slično se i upotrebljava.

Pitomi origano se koristi za:

• jačanje imuniteta,
• protiv nazeba,
• protiv dijareje,
• za bolesti pluća,
• za bolju probavu,
• za lečenje kožnih bolesti.

Upotreba začina u kuhinji

Biljka miriše vrlo ugodno i ima aromatičan ukus, on može biti pomalo oštar i gorko-trpak. Pitomi origano je omiljen začin za začinjavanje pizza i svih vrsta jela od paradajza. Takođe se može koristiti i kod pečenja, salata i jela od pasulja i graška.

U našem narodu ima mnoga imena: vranilova trava, origanj, mavinac, crnovrška, vrigan,vranilovka i dr..

Divlji origano se bere se tokom avgusta i septembra meseca. Teško se stiže do mesta na kojiima raste jer ne postoji put. Stoga lokalno stanovnišlvoide u potragu za biljkom odlazeći i jašući na magarcima.

Odmah po branju na planini biljka se suši, stavlja u džakove i spušta u sela. Tamo se se otkupljuje i dalje transportuje širom sveta.

Ulje divljeg origana sve prednosti za zdravlje

Ulje divljeg origana se dobija od posebne endemske vrste Origanum minutiflorum. Ona uspeva na nadmorskoj visini od 1.500 do 2.000m, isključivo na planini Taurus u jugozapadnoj Turskoj.

Od pomenute biljke dobija se lekovito origanovo ulje, koje je ujedno najmoćniji prirodni antimikrobni agens na svetu. Sadrži timol i karvakrol, jedinjenja koja imaju izuzetan antibakterijski i antivirusni efekat. Upravo to ga čini moćnim prirodnim antibiotikom.

Koristi se:

• protiv upala (virusnih i bakterijskih),
• za lečenje akni,
• protiv prehlada,
• crevnih, urinarnih i kožnih infekcija,
• za gljivične infekcije,
• za atletsko stopalo,
• kod bolova u zglobovima,
• rozacee,
• kod upornog kašlja.

Danas se ulje divljeg origana posebno koristi u SAD i Kanadi u obliku kapi. Smatra najboljom prevencijom sezonskog gripa A H1N1 (svinjskog gripa) i prehlade.

Kao najjači biljni antiseptik, pomaže u slucaju brojnih zdravstvenih problema. To su alergije, polenska groznica, aktinomikoza, azbestoza, blastoinikoza, emfizem, bronhitis i kašalj.

Origano kapi su delotvorne kod poremećaja u zgrušavanju krvi, cistične fibroze, tuberkuloze, nazalnih polipa. Ublažavaju tegobe kod upaljenih sinusa, zapaljenja pluća, grla i krajnika, ali i za jačanje imunološkog sistema.

Još lekovitih prednosti ulja od divljeg origana

Sprečava urogenitalne tegobe

Ukoliko patite od kandide i urogenitalnih infekcija, ulje divljeg origana može vam olakšati tegobe. Pomenuta jedinjenja neutralizuju aktivne spore kandide, sprečavaju upalu bešike i štite od svih vrsta mikroorganizama.

Snažan antioksidans

Divlji origano sadrži i dragocene flavonoide, odlične antioksidanse koji štite organizam od pogubnog uticaja slobodnih radikala. Osim što podstiču rad imunosistema, združeni sastojci ove biljke štite ćelije i sprečavaju degenerativne promene u njima.

Umiruje simptome astme

Aktivne komponente divljeg origana jačaju zidove sitnih kapilara duž sluznice disajnih organa i gastrointestinalnog trakta. Zbog toga se origano kapi upotrebljavaju i kao pomoćna terapija za bolesti pluća. Ona deluju opuštajuće u slučaju bronhospazma, omekšavaju sekret i pomažu bolje iskašljavanje šlajma.

Umirujuće delovanje čaja i ulja

Iskustva sa ovom biljkom su više nego dobra, bilo da koristie ulje ili lekoviti čaj od origana. Olakšavaju varenje i sprečava pojavu kiseline i gorušice. Esencijalna ulja u listu i cvetu origana delotovna su protiv kandide i gljivične infekcije.

Blagi čaj od origana deluje umirujuće na želudac i probavne organe. Origanovo ulje se sa druge strane upotrebljava u aromaterapiji, te smanjuje nervnu napetost. Kako je posredi jak antiinflamatomi agens, ono prilikom masaže hidrira i regeneriše kožu i umiruje upalne procese. Posebno je delotvono ukoliko patite od alergija koje imaju manifestaciju na koži.

Divlji origano je bolji od aronije i brusnice

Divlji origano se smatra za jedan od najmoćnijih antioksidanasa u prirodi. Tačnije na četvrtom je mestu.

ORAC skor je metoda vrednovanja antioksidativnog kapaciteta različitih namirnica i suplemenata. Nju su razvili naučnici nadonalnog instituta za zdravlje SAD. Prema njihovoj listi, divlji origano nalazi se na četvrtom mestu po antioksidansnoj moći. To je daleko ispred aronije, brusnice, kivija, limuna, pomorandže i belog luka. Ovu listu objavilo je američko odeljenje agrikulture.

Kako se pravi čaj od origana i ruzmarina

Za izradu ovog lekovitog napitka biće vam potrebno

Pola kašike origana,

1 kašika ruzmarina,

2 pune kašike meda,

Pola kriške limuna.

Priprema recepta:

Prokuvajte vodu, pa je pustite nek se malo prohladi. Ovo je naročito važno zbog meda koju u vreloj vodi gubi svoje korisne sastojke. Ubacite kašiku ruzmarina i pola kašike origana. Poklopite tanjirićem sa vrha i nakon što malo odstoji procedite napitak. Na kraju u čaj od origana dodajte med i limun.

Takođe, na sličan način možete napraviti i čaj od divljeg origana. On je već duže vremena prisutan na našem tržištu.

Gde ga nabaviti i po kojoj ceni?

U gotovo svim bolje opremljenim specijalizovanim biljnim apotekama možete kupiti divlji origano. Pronaćićete ga u obliku ulja, kapi i gotovog čaja. Neretko ga imaju i u prodavnicama zdrave hrane, na internetu je takođe dostupan. Uvek gledajte deklaracije na proizvodu, jako je važno da je preparat 100 posto prirodan i organskog porekla.

• Za ulje divljeg origana cena je od 1800-200 dinara.
• Za čaj trebate izdovojiti do 500 rsd.

VAŽNA NAPOMENA:

Pažljivo koristite origano i kao začin, posebno ako je u svežem obliku. Tada je izuzetno jak, te može pokvariti ukus jela i izazvati povraćanje.

Takođe postoje i drugi proizvodi poput origano vode i slično. Ovom prilikom preporučili bi vam još jedan naš tekst o lekovitom pasjem trnu.

Članak Divlji origano ulje i čaj recepti je izvorno obljavljen na stranici meseceva dijeta | meseceve mene od autora dijeta.info

Kako sprečiti opadanje kose kod žena i muškaraca

Stručni naziv za opadanje kose glasi alopecija, a ovaj pojam obuhvata dva osnovna tipa. Prvi je alopecija areata koja se odlikuje opadanjem vlasi u pečatima. ona se javlja kod oba pola u različitoj životnoj dobi. Može nastati usled nekog autoimunog oboljenja ili velikog emocionalnog stresa. U 25 odsto slučajeva na njenu pojavu utiče genetska predispozicija.

Drugi tip jeste androgenetska alopecija, koje je poznatija kao nasledna ćelavost. Za nju su odgovorni androgeni, odnosno bilo koji iz grupe hormona koji utiču na razvoj muškog reproduktivnog sistema. Ovaj tip alopecije počinje da se javlja posle puberteta. Dlaka se postepeno tanji, ciklus rasta se skraćuje, usled čega folikule s vremenom postaju neaktivne i mogu i da nestanu.

U nastavku teksta pročitajte kako da sprečite opadanje kose pomoću zdravih prirodnih preparata. Koja to hrana pomaže, a koja šteti vašim vlasima? Pripremili smo vam odlične recepte.

Zašto kosa opada i koji su glavni uzroci?

Opadanje kose je i te kako prisutan problem kod velikog dela populacije širom sveta. Zvanične statistike ukazuju nam na podatak da je gubitak kose kod muškaraca prisutan čak i do 70 posto. Sa druge strane alopecija kod žena je dosta slabije zastupljena sa svega 30 odsto.

U ranim fazama alopecije kosa se proređuje, a zatim dolazi do delimične ili potpune ćelavosti. Obično se ističu četiri osnovna faktora koji uzrokuju gubitak kose:

1. genetika i nasledni faktor,
2. hormonalne promene,
3. određeni zdravstveni poremećaji,
4. pojedini lekovi.

Međutim, među krivce se ubrajaju i loša ishrana (naročito brza hrana),  psorijaza (ukoliko se ne leči na vreme). Takođe jedan od uzročnika je anemija, nedostatak proteina i agresivna sredstva za negu i stilizovanje kose.

Takođe u uzročnike spada i stres praćen anksioznim stanjem, bolesti štitne žlezde, gljivične infekcije i ulazak u menopauzu kod dama.

Koji su uzroci za opadanje kose kod žena?

Gubitak kose kod pripadnica lepšeg pola na svu  sreću ne zavrsava sa potpunom ćelavošću koju srećemo kod muškaraca.

Najčešći uzrok alopecije je na prvom mestu stres, malkorvnost, menopauza. Nikako se ne sme zanemariti ni uzimanje određenih lekova ili kao nuspojave na određene zdravstvene tegobe.

Bolest opadanja kose se ne treba prihvatiti olako, već je opšta preporuka na vreme se obratiti lekaru – deramatologu.  Samo on može utvrditi tačan uzrok alopecije i dati odgovarajuću terapiju.

Nasledna ćelavost kod muškaraca koliko je česta

Za razliku od dama, opadanje kose kod muškaraca najčešće je povezano sa genima i hormonima i to u visokom procentu. Gotovo polovina muške populacije starije od 50 godina ima makar početne znake ćelavosti.

Alopecija ne zaobilazi ni mlađe muškarce

Već u ranim dvadesetim godinama mogu se javliti i prvi znaci alopecije. Sledeći simptomi nesumnjivo ukazuju na to:

• nešto svetlije pigmentirana i tanka kosa,
• rana pojava izraženih zalizaka,
• razređeno vlasište koje tokom godina napreduje do potpune ćelavosti.

Izuzetno je važno da ne gubite samopouzdanje, čak štaviše „gologlavi“ muškarci su damama puno muževniji.

Savet profesionalnog frizera za muškarce svih dobi?

Redovno perite kosu i to blagim šamponom koji odgovara vašem vlasištu. Nemojte koristiti zajednički „ženin šampon“ i slično, jer njihovi preparati za pranje kose neće vam odgovarati. Naime, vaše teme je puno masnije od njihovog.

Ako se bavite sportom, perite kosu svakodnevno. Isto je važno tokom hladniijih jesenjih i zimskih meseci unositi nešto više žitarica i proteina putem ishrane.

Savet plus

• Nešto što momci jako često zanemaruju jeste pranje kapa i jastučnica, to je veoma važno za zdravlje vaše kose.

Opadanje kose na pečate kod dece

Alopecija areata kod dece se najčešće manifestuje kao gubitak vlasi u krugovima ili pečatima. Javlja se kod mlađe populacije i to u 60 odsto slučajeva kod osoba mlađih od 20 godina.

U  pitanju je autoimuno oboljenje koje nije u potpunosti razjašnjeno i nastaje usled mnogobrojnih faktora.

Na razvoj bolesti u velkoj meri utiče emocionalnis stres, pad imuniteta i pojava autoimunosti kao i genetske predispozicije.

Ponekad se bolest udružuje i sa drugim oboljenjima:

• atopijski dermatitis,
• vitiligo,
• hašiimotov sindrom,
• zapaljenje creva – kolitis.

Važan savet za roditelje!

Opadanje kose na pečate se nekad može javiti kod dece u vidu samo jednog kruga. Nema razloga za paniku, jer tada se ne oštećuje folikul, te često vlasi na zahvaćenoj regiji ponovo izrastu sasvim spontano.

Šta uraditi ako detetu kosa opada?

Obavezno napravite kompletnu krvnu sliku vašeg mališana kako biste utvrdili pravi uzrok alopecije. Ponekad je opadanje kose kod dece praćeno anemijom.

Osim dermatologu, obavezno se javite se stomatologu i ORL specijalisti. Ovo je takođe važno jer kvarni zubi i osetljivi krajnici su glavna žarišta kod mališana.

Šta preduzeti ako vam kosa nakon trudnoće opada

Opadanje kose posle porođaja je neugodnost koja prati mnoge mlade majke. One ne retko zbog takvih i mnogih drugih okolnosti umeju upasti u depresiju.

Kod žena koje su i pre imale nešto ređu kosu, problem je svakako vidljiviji i izraženiji. Sve to jako utiče na samopouzdanje – srećom rešenja postoje i za ovu neugodnost.

Sa ponovnim uspostavljanjem ciklusa, tj, vraćanjem redovne menstruacije, kosa će ponovo počinje rasti. Dolazi sve na normalu i nema razloga za brigu.

Neretko se javlja i opadanje koste tokom dojenja, sve je to uobičajeno. Obično su prva poboljšanja već vidljiva na vlasima već nakon dva, tri meseca posle porođaja. Ako se ovaj period produži, svakako idite do vašeg dermatologa.

Znate li zašto kosa više opada u jesen?

Naše telo tokom letnjih meseci čini sve kako bi se zaštitilo od sunca. Tada se svim silama bori protiv jakih sunčevih zraka, pa tako i ojačava vlasi. Već sa prolaskom vrelog talasa dolazi u fazu mirovanja i menja svoje prioritete. Stoga i ne čudi zbog čega se gubitak kose intenzivira tokom jeseni.

Studiju su sproveli švedski naučnici koji su ogled izvršili nad 800 zdravih žena. Smatra se kako se više stotina hiljada žena širom sveta suočava sa ovim problemom.

Alopecija lečenje medicinskim metodama

Stav lekara i zvanične medicine je da se alopecija može ublažiti ali ne i u potpunosti izlečiti. Ipak mi smo svakodnevno „bombardovani“ reklamama koji nude najrazličitije preparate protiv opadanja kose. Deluje da je problem rešiv i za 10 dana, ali koliko je istine u tome.

Od ovoga se više nije lako ni odbraniti jer je tržište bukvalno preplavljeno već godinama.

Ako pratite već duže našu stranicu ili ste se tek nedavno priključili nadamo se da vam je poznat i naš stav. On glasi: „sve dobro proučite i istražite pre nego što kupite„. Pre primene bilo kog medicinskog preparata za rast kose, obavezno se konsultujte sa sa stručnim licem. Samo vam dermatolog može preporučiti lek i dati prave smernice kako se dozira i pravilno koristi  u vašem slučaju.

Naučno dokazano delovanje kod alopecije imaju dva leka: Minoxidil i propecija. Takođe preporučuju se Marboi Nizoral šampon, i vichy ampule protiv opadanja kose

Još jednom napominjemo: Ništa ne kupujte na svoju ruku. Nikakav preparat za opadanje kose vam nije od koristi bez prethodnih kosultacija sa dermatologom.

Hrana protiv opadanja kose koju trebate jesti

Među namirnice koje znatno utiču na sprečavanje opadanja kose ubrajaju se:

Seme bundeve 

Nalazi se u vrhu liste hrane bogate cinkom. Brojna istraživanja su pokazala kako je nedostatak tog minerala povezan s hipotireozom (usporenim radom štitaste žlezde) i gubitkom kose. Stoga grickajte bundevine semenke ako želite jaku kosu koja ne opada.

Omega-3 masti

Riba bogata zdravima mastima, kao što su losos i tuna, između ostalog ublažavaju upale u organizmu. Pritom povoljno utiču na zdravu kožu glave i normalan rast vlasišta.

Blagotvorni zeleni čaj

Ovaj moćni napitak pomaže bržem i efikasnijem izbacivanju toksina iz organizma. On sadrži antioksidanse koji povoljno utiču na kosu. Svakodnevno pijte barem po šolju toplog zelenog čaja.

Uključite „supersemenke“ u ishranu

Osim bundeve to su čija, lan i semenke konoplje. Sve se one ubrajaju u superhranu bogatu zdravim mastima koje su važne za negu vlasi.

Jeste li već probali supu od kostiju?

Bogata je proteinima, kolagenom i važnim amino-kiselinama. Ovi elementi su neophodni za zdravu kožu glave i sprečiće prekomerno opadanje kose.

Namirnice bogate vitaminima A i C

Oba vitamina pomažu boljoj apsorpciji gvožđa, Takođe, utiču na bolje lučenje sebuma – supstance koju proizvode žlezde u koži glave. Sebum podmazuje kosu i štiti kožu.

Uključite u ishranu namirnice bogate vitaminima A i C: zelenu salatu, brokoli, spanać, citruse, ananas, kivi, jagode..

Izbegavajte namirnice koje štete vašoj kosi

Ako ste pobornik brze hrane i volite jesti s nogu, narednih nekoliko redova vam se neće dopasti. Odredite vaše životne prioritete, ako imalo vodite računa o zdravlju vaše kose, poslušajte sledeće savete.

Izbacite iz upotrebe transmasne kiseline

Ove nezdrave masti povećavaju mogućnost pojave upala i proizvodnju androgena DHT-a.  Trebate ih izbegavati u širokom luku ukoliko imate neki vid alopecije. Obavezno čitajte sastav na svakoj etiketi, ako primetite transmasti, odmah vraćajte artikal nazad na policu.

Smanjite unos šećera na najmanju meru

Šećer podiže nivo DHT-a. Osim toga, negativno utiče na hormonalni balans, uzrokuje intoleranciju na insulin, kao i razne upale. Umesto njega koristite prirodne zaslađivače – naša preporuka je stevija, osim što je zdrava, ona i ne goji.

Prerađena hrana utiče na gubitak kose

Namirnice poput suhomesnatih proizvoda, pašteta, viršli pune su aditiva, nezdravih masti, šećera i natrijuma. Svaki od ovih sastojaka nepovoljno utiče na opšte zdravlje, pa i vašu kosu.

Alkohol utiče na pojavu ćelavosti

Alkoholna pića pojačavaju upale i nepovoljno utiču na rad jetre. Trovanje organizma čestim konzumiranjem alkohola, kao
i pušenjem, povezano je s povećanim rizicima od opadanja kose.

Veće količine crne kafe nisu dozvoljene

Crna kafa povoljno deluje ukoliko se unosi u manjim količinama. Ipak,  preterivanje može izazvati potpuno drugačije, loše efekte. Neki od njih su dehidratacija, hormonski disbalans, pa čak i pojačano lučenje DHT-a.

• Jeste li znali: zašto ne treba bacati talog od kafe – saznajte kako ga sve možete upotrebiti.

Najbolji suplementi za kosu

O prednostima suplemenata za zdravlje već smo pisali. Kada je posredi kosa i  zdravo vlasište, sledeći preparati se preporučuju:

Želatin u prahu

Sadrži proteine, kolagen, glukosamin, brojne dragocene minerale. Ukoliko niste ljubitelj ranije preporučene supe od kostiju, ovo može biti dobra zamena. O pravilnom doziranju želatina najbolje je da pitate vašeg lekara.

Ulje od semena bundeve

Preporučena dnevna doza je 8 g ili jedna kašika u slučaju opadanja kose. Ako imate probleme sa prostatom, saznajte više o dobrobitima ulja bundeve.

Pomaže i riblje ulje

Ublažava upale i čini vlas debljom i otpornijom. Dnevna doza je  do 1.000 mg.

Suplementi cinka

Osim što pospešuje brži rast kose,  cink povoljno utiče na rad creva i jača imunitet. Doziranje: 8 mg dnevno za žene, 11 mg dnevno za muškarce.

Kompleks vitamina B – ublažava simptome stresa

Opadanje kose usled stresa je naučno potvrđeno, stoga je prevencija ključna.  Biotin (ili vitamin B7) prirodno jača kosu, dozira se samo jedna tableta dnevno.

Ne zaboravite vitamine A i C

Ukoliko ove vitamine ne možete nadoknaditi putem ishrane, suplementi mogu poslužiti kao dodatna pomoć.

Kako sprečiti opadanje kose prirodnim putem

Alternativna medicina nam ne nudi jedan jedini tj. jedinstveni čarobni lek protiv opadanja kose.  Potrebno vam je veliko strpljenje i upornost kako bi do rezultata došlo.

Morate biti svesni da:

Kao što ne možete potpuno oćelaviti za jedan dan, tako niste ni u mogućnosti obnoviti kosu za kratko vreme. Terapije obično traju više meseci .

Kopriva odlično oporavlja kosu

Jedan jednostavan prirodni lek za obnavljanje kose i vlasišta, nalazi se odmah pored vas – u pitanju je moćna kopriva.

Evo kako glasi recept:

U veći lonac sipajte 5 litara vode i ubacite 2 šake suve ili sveže koprive. Malo prokuvajte, zatim skinite sa vatre i ostavite nek sve odstoji desetak minuta. Dobro procedite i nakon što se malo prohladi sa njim operite vašu kosu.

Tretman provodite svaki dan i nakon nekoliko sedmica videćete i prve rezultate.

Opada vam kosa – koristite med i cimet

Napravite mešavinu od toplog maslinovog ulja, meda i cimeta (1 kašičica). Blago utrljajte u kosu i ostavite nek deluje 15 minuta, nakon čega kosu trebate isprati.

Ovo je takođe odličan narodni lek za opadanje kose.

Aloja jača koren i pospešuje brži rast vlasi

Ova biljka je deo mnogih preparata za negu kose i kože zbog svojih brojnih lekovitih svojstava. Enzimi iz aloje vere pospešuju rast vlasišta, zahvaljujući tome što otklanjaju mrtve ćelije koje često umeju da zapuše folikule.

Pored toga, ona uspostavlja pH ravnotežu, čime se smanjuje i podložnost infekcijama i drugim oštećenjima. Sprečava pojavu peruti i jača dlaku.  Može se koristiti sok ili aloja gel, tako što se direktno nanosi na kosu i kožu glave. Neretko je i deo recepture zajedno s drugim lekovitim biljkama.

Kako se priprema recept sa alojom:

Pomešajte dve kašike gela od aloje s dve kašike meda. Nanesite mešavinu ravnomerno na celu kosu i ostavite neka miruje najmanje sat vremena (možete staviti kapu za tuširanje). Nakon toga, operite vlasi blagim šamponom. Postupak ponavljajte dva-tri puta nedeljno.

Utrljavajte u vlasište sok od crnog luka

Svakako najstariji prirodni lek za opadanje kose jeste sok od crnog luka.  Izuzetno je bogat sumporom, hemijskim elementom neophodnim za zdravlje svakog čoveka. Veruje se kako  je on odgovoran i za rast novih vlasi.

Crni luk utiče na bolju cirkulaciju i snabdeva folikule neophodnim hranljivim sastojcima. Zbog antibakterijskog dejstva može pomoći i u zaustavljanju i sprečavanju upala koje uzrokuju gubitak vlasi.

Da biste napravili sok, potrebno je:

Prvo sitno iseckatati crni luk, možete koristiti i rende ili blender, kako bi on ispustio što više tečnosti. Procedite sok i masirajte celo vlasište ili samo delove gde je kosa potpuno opala. Ostavite sok nek deluje najmanje 15 minuta, a zatim operite vašu kosu blagim šamponom. Postupak ponavljajte svakodnevo.

Eterična ulja sprečavaju alopeciju i gubitak kose

Esencijalno ulje ruzmarina je među prvima po efikasnosti kada su rast i jačanje kose u pitanju. Bori se protiv opadanja, smanjuje masnoću
vlasišta, otklanja perut. Zahvaljujući njemu, vlasi će vam biti mekane i jake.

Osim ruzmarina, za opadanje kose kod muškaraca i žena najviše se preporučuju esencijalna ulja majčine dušice, cedra i žalfije.

Postoje naučni dokazi kako su mešavine eteričnih ulja bile uspešnije za 44 procenata u lečenju alopecije od tretmana kose običnom vodom. U pitanju je bila slepa studija sa dve grupe ispitanika. Eteričnim uljima su  jedanput dnevno masirali vlasište i rezultati su bili zapanjujući.

Serumi za masažu vlasišta od etarskih ulja

Sastojci:

5 kapi etarskog ulja ruzmarina,

3 kapi etarskog ulja šargarepe,

3 kapi etarskog ulja zdravca,

6 kapljica etarskog ulja jojobe,

15 ml jabukovog sirćeta,

50 ml ružine vodice,

50 mililitara destilovane vode.

Priprema seruma:

Sipajte sve sastojke u čistu staklenu bočicu, zatvorite i dobro promešajte. Operite kosu šamponom, pa onda sušite fenom deo po deo. Po nekoliko kapi seruma sipajte na osušene delove, što bliže korenu dlake. Masirajte nekoliko minuta.

Ponovite postupak dok ne izmasirate ćelu glavu. Ostatak seruma dobro zatvorite i odložite u frižider. Za što bolje rezultate, masirajte vlasište posle svakog pranja, dugoročno pomaže za opadanje kose.

Serum za kosu sa kokosovim uljem

Ako vam kosa dosta opada, pripremite i sledeći recept, za njega vam trebaju:

1-2 kašike kokosovog ulja,

1 kašika limunovog soka,

3 kapi etarskog ulja limuna ili limete,

2 kapljice etarskog ulja peperminta.

Priprema se i koristi kao i prethodni serum. Obavezno dobro izmasirajte vaše vlasište.

Preporučujemo: za šta je sve dobro kokosovo ulje.

Preparat za kosu od lekovith trava

Ako primetite ubrzano opadanje kose i obrva, možete pripremiti i sledeći serum.

Treba vam:

2 šolje destilovane vode,

3 kašike suve žalfije,

3 kašike suvog ružmarina,

2 kašike jabukovog sireeta,

20 kapi etarskog ulja lavande,

20 kapljica etarskog ulja ruzmarina,

20 kapi etarskog ulja žalfije.

Priprema seruma:

U posudu s vodom dodajte suve biljke, zatim zagrejte do ključanja. Sklonite s vatre i ostavite neka tako odstoji jedan do dva sata. Procedite i dodajte jabukovo sirće i etarska ulja. Tečnost koristite nakon pranja šamponom. Sipajte na kosu i utrijajte na kožu glave. Nemojte ispirati.

Od ostalih prirodnih preparata za opadanje kose preporučuje se kombuha gljiva  o kojoj smo ranije već pisali.

Članak Opadanje kose kod žena i muškaraca – alopecija je izvorno obljavljen na stranici meseceva dijeta | meseceve mene od autora dijeta.info

Peckanje pri mokrenju simptomi i prirodno lečenje

Osećate neprijatno peckanje pri mokrenju, a primetili ste i krv u urinu? Koliko je to opasno? Nemojte se uplašiti, sve ovo i dalje ne mora značiti da Vam je zdravlje ozbiljno narušeno.

Razlozi za ovakve urinarne tegobe mogu biti razni. Od obične prehlade, nekih spoljašnjih faktora, pa i do težih bolesti. Ostanite sa nama i saznajte šta sve može uzrokovati navedene simptome kod odraslih ali i dece.

Pročitajte šta možete preventivno učiniti ukoliko ste skloni problemima sa urinarnim traktom. Naučite iskoristiti lekovite biljke koje nam je priroda dala i ublažite peckanje pri mokrenju.

Šta sve mogu biti uzroci za bolno mokrenje?

Bol i peckanje prilikom mokrenja često su uzrokovani upotrebom neodgovarajućih hemijskih sredstava prilikom održavanja lične higijene. Iritacije genitalne zone mogu nastati na primer od nekih agresivnijih sapuna, kupki i slično. Zato izbegavajte slane i penušave kupke u kadi. Sve zavisi kome šta odgovara. Za ovu svrhu, pogotovo onima koji su osetljiviji se preporučuju blagi, pa čak i dečiji sapuni koji nisu tako jaki.

Još jedan bitan faktor za peckanje pri mokrenju jeste neodgovarajući donji veš.  Poželjno je da on bude pamučni. S druge strane sintetički može izazvati iritacije mokraćne cevi kao i urinarne infekcije, naročito kod žena. On stvara mikrosredinu pogodnu za razvoj bakterija, jer ne propušta vazduh. Tesne pantalone isto mogu iritirati genitalnu zonu. Higijenski ulošci takođe znaju biti neadekvatni, kao i prašak kojim perete veš.

Odlagati odlazak u toalet i suzdržavati se nikako nije dobro po naše zdravlje, ako i nedovoljno pražnjenje bešike bilo svesno ili nesvesno. Na taj način isto možete dovesti sebe u nelagodnu situaciju i doprineti razvoju nekakve infekcije.

Ako Vam se javlja česta potreba za mokrenjem. Čak i kada nemate šta izmokriti imate osećaj da trebate ići u toalet, tada Vam nešto pritiska donji deo stomaka.

Mutna mokraća, osetljivost bešike, temperatura itd. Svi ti simptomi mogu biti zbog prehlade ili usled nekakve urinarne infekcije, pa čak i jače upale.

Kako prepoznati urinarnu infekciju – simptomi?

Svrab i peckanje pri mokrenju ukazuju najčešće na neku infekciju, uglavnom mokraćnih kanala, ili mokraćne bešike. Urin je u normalnim okolnostima sterilan, odnosno čist bez prisustva ikakvih mikroorganizama. Međutim ukoliko nastane infekcija, oni se namnože i uzrokuju upalne procese.

Zbog čega dolazi do infekcija? One mogu nastati zbog pada imuniteta pa je samim tim i otpornost sluzokože slabija u odbrani od mikroorganizama. Stres je jedan od faktora koji dokazano narušava zdravlje imunog sistema. Zbog promena u hormonima ili genetskih sklonosti za takve vrste bolesti.

U slučaju da duži period patite od zatvora i usled loše higijene. Ako bakterije iz creva dospeju do mokraćnih kanala lako može nastati bakterijska urinarna infekcija.

Žene u menopauzi imaju manjak hormona estrogena što je razlog za česte infekcije. Kao i česti odnosi, pogotovo ukoliko menjate partnere.

Učestalo mokrenje i peckanje pri mokrenju su takođe jasni pokazatelji. Ako nakon izmokravanja imate jako izražen osećaj boli i pečenja, najverovatnije su posredi simptomi urinarnih bakterijskih infekcija. Još jedan tipičan znak jeste  potreba za izmokravanjem a nikako ne

možete izbaciti više od nekoliko kapi. Kod muške populacije najčešći razlog tome je akutni i hronični prostatitis.

Zatim neretko se javlja bol u donjem stomaku i osetljivost na delu iznad stidne kosti.

Najčešće je slučaj da pečenje dolazi iz uretre, odnosno samog izvodnog dela mokraćnog kanala i bešike, ako je infekcija jača. Nekad se javlja i povećana temperatura, iscrpljenost, groznica i bol oko bokova, što ukazuje na to da je infekcija zahvatila i bubrege.

Upala bešike i pesak u urinarnom traktu

Za upalu bešike, tačnije njene sluzokože, tzv. cistitis, simptomi su takođe slični, a uzrokuju peckanje pri mokrenju. Ako je zapaljenje jače može biti prisutno neprekidno žarenje i iritacija, kao i često i bolno uriniranje. Infekcija najviše utiče na mišiće koji zatvaraju mokaćnu cev, te tako uzrokuje neprijatan pritisak u predelu donjeg dela stomaka.

Međutim, infekcije se mogu pojaviti i zbog prisustva stranog tela u uninarnom sistemu. Kao u slučaju peska, kamena u bubrezima ili bešici. Zatim zbog katetera, nekih anomalija u građi urinarnog sistema, u slučaju poremećaja rada nekog dela urinarnog trakta.

Kada je prisutno peckanje prilikom mokrenja i krv u mokraći, to mogu biti simptomi peska u bubregu i mokraćnim putevima. Sitno krvarenje se zna pojaviti prilikom izmokravanja peska, jer čestice prilikom kretanja mogu zagrebati zidove kanala.

Šta ako ako osećate peckanje pri mokrenju, imate ranicu na grliću materice i bolove za vreme odnosa, a nalazi su čisti? Nemate bakterije u urinu, a muči Vas često mokrenje po noći, možda trebate odraditi briseve na hlamidiju, mikoplazmu i ureaplazmu. Ove bakterije se u redovom nalazu urina kao ni u vaginalnom brisu ne detektuju. A same infekcije se leče antibioticima. Simptomi se nikako ne smeju olako ignorisati, jer ako se ne lečite na vreme mogu uzrokovati sterilitet.

Ko je skloniji urinarnim problemima muškarci ili žene

Bakterije su sastavni deo naše crevne flore. Međutim ako nekako dospeju do mokraćnih kanala znaju izazvati vrlo nelagodne infekcije koje uzrokuju peckanje pri mokrenju. Jedna od najčešćih uzročnika infekcija jeste ešerihija koli (85-90 odsto slučajeva). Naravno žene zbog samog položaja i dužine izvodnog mokraćnog kanala imaju veći rizik za ovakve infekcije.

Peckanje pri mokrenju u trudnoći takođe nije retka pojava. Svaka deseta trudnica tokom drugog stanja zadobije urinarnu infekciju. I to u period između šeste i 24-te nedelje. Tada je nivo hormona progesterona povećan, te on utiče na mišiće koji okružuju mokraćne kanale tako što ih opuste. Na taj način okolna tkiva postaju “ranjivija”.

A drugi razlog za ovakve tegobe tokom trudnoće je sve veći pritisak na bešiku kako se plod razvija i raste. Pa se ona ne može u potpunosti isprazniti, a upravo je to jedna od okolnosti zbog kojih se razvijaju infekcije.

Za vreme menopauze sluzokoža mokraćnih kanala je stanjena pa tako osetljivija i podložnija infekcijama. Česte su i kod mlađih osoba koje tek postaju polno aktivne. Kod žena koje boluju od cistitisa nije retka pojava krvi nakon polnog odnosa.

Međutim, ni muškarci naravno nisu izuzeti ovih simptoma. Učestalo mokrenje kod muškaraca bez bolova je znak da je vreme za posetu urologa. U poznijim godinama je hiperplazija prostate vodeći urološki problem.

Da se stvari ne bi pogoršale, vodite računa o svim simptomima i idite blagovremeno kod lekara. Peckanje pri mokrenju kod muškaraca je uglavnom uzrokovano bakterijskom infekcijom. Što može biti ukazatelj na upalu prostate (prostatitis).

Peckanje pri mokrenju nakon odnosa koliko je često

Peckanje pri mokrenju nakon polnog odnosa može biti znak da ste na žalost dobili neku polno prenosivu bolest. Uzroci mogu biti razni mikroorganizmi: gljivice, virusi, bakterije, paraziti i protozoe. U slučaju virusa ne postoji adekvatno lečenje. Ostali tipovi infekcija i kada se izleče, lako se ponovo vraćaju, tada lečenje ide iz početka. Među najčešće zaraze ove vrste spadaju gonoreja i hlamidija.

Bol i peckanje pri mokrenju kod žena mogu nastati i zbog promena u tkivu vagine u periodu menopauze (atrofični vaginitis).

Herpesna infekcija genitalne zone, nadraženost vaginalnog tkiva, bakterijske i gljivične infekcije vagine i vulve, mogu biti takođe uzroci ovih simptoma.

Kod muškaraca se bolest može manifestovati nakon odnosa između prvog i 10-og dana. Neke infekcije nemaju simptome, dok je za većinu karakteristična pojava svraba i bolovi prilikom mokrenja koje je uglavnom otežano.

Uretritis je zapaljenje izvodnog mokraćnog kanala, a uzrokuju ga uglavnom gonokoke, hlamidija, a nekada Ureaplasma urealiticum i Mycoplasma genitalium.

Takve infekcije mogu izazvati znatno gore bolesti i oštećenja organa ukoliko se ne leče. Zato nipošto nemojte dugo čekati ako vidite da pečenje, svrab i bol pri mokrenju ne postaju slabiji. Najbolje je proveriti u čemu je problem i rešiti ga na vreme.

Peckanje prilikom mokrenja posle sexa ipak ne znači pod obavezno da se radi o nekoj zarazi. Polni odnosi takođe mogu uzrokovati slične simptome. Neke žene nakon maltene svakog odnosa imaju blago žarenje prilikom male nužde, čak i blage bolove. Međutim taj osećaj traje veoma kratko. Razlog ovakvih simptoma je jednostavno razmena odnosno kontak između bakterijske flore žene i muškarca tokom odnosa.

Bol i peckanje pri mokrenju kod dece

Na žalost i kod dece do pete godine života urinarne infekcije nisu atipična pojava. Češće se javljaju kod devojčica i uglavnom su uzroci bakterije iz creva. Čak i neredovna stolica može biti razlog za to. Uzrokuju peckanje pri mokrenju kod dece i nelagodan osećaj prilikom uriniranja.

Mališani koji imaju nekakvih problema sa mokraćnim putevima ili bešikom su skloniji infekcijama. Upala bubrega kod manje dece isto može biti uzrok za peckanje prilikom mokrenja.

Kod beba i male dece koja su mlađa od 3 godine gubitak apetita, povraćanje i dijareja. Zatim česti ojedi, kao i promena u boji urina mogu ukazivati na infekciju urinarnog trakta. Temperatura može biti jedan od pouzdanih pokazatelja ovog stanja. Ako se upala ili infekcija nalazi u bešici, temperatura ne prelazi 38,5 stepeni. Dok je kod infekcije bubrega, temperatura ide preko 39 stepeni.

Kod dečice koja imaju između 3 i 5 godina nešto je teže primetiti urinarne infekcije. Zbog toga što su simptomi maltene identični tegobama sa organima za varenje. Mališani stariji od 5 godina imaju klasične, dobro poznate tegobe, pa se lako otkriva u čemu je problem. Učestalo mokrenje kod dece, promene u boji urina, bol i peckanje prilikom mokrenja, su sigurni pokazatelji ovog zdravstvenog problema.

Šta preuzeti ukoliko se javi bolno mokrenje?

Ne brinite, neprijatno peckanje pri mokrenju se može dosta brzo rešiti. Naravo pre lečenja Vam je potrebna prava i pouzdana dijagnoza. Dakle najpre morate posetiti svog lekara i objasniti kakve tegobe imate. Poslaće Vas na nekoliko pretraga i verovatno ćete dobiti terapiju antibioticima.

Ako ste sigurni kakav problem imate i znate šta je uzročnik naravno postoje i alternativni načini lečenja. U svakom slučaju, morate reagovati kako ne bi ste dodatno ugrozili svoje zdravlje. Jer svaka infekcija ukoliko se ne leči može dovesti do većih komplikacija u urinarnom traktu.

Ako su pečenje i svrab jaki, napravite sebi kupku u malo jačem, koncentrovanijem čaju od kamilice. On ima smirujući efekat na kožu i iritacije, a potpuno je prirodan i bezopasan. A možete u lavor mlake vode ubaciti kašičicu sode bikarbone, rastopiti i sedeti u njemu par minuta.

Isto tako možete pokušati ublažiti peckanje prilikom mokrenja i pomoću kupke sa etarskim uljima.

Stavite po dve kapi etarskog ulja sandalovine, eukaliptusa i borovnice. Relaksirajte se u ovoj vodi 10 minuta.

Napomena: Trudnice nek izostave ulje borovnice.

Kako ublažiti bol prilikom mokrenja prirodnim putem?

Opšte je poznato da ukoliko imate nekakvih urinarnih problema, čaj od brusnice ili peršuna znatno mogu ublažiti problem. Čak se i mnogi lekovi baziraju upravo na brusnici. Ona sprečava prianjanje bakterija na zid bešike, a postojeće bakterije iz mokraćnih kanala čisti i izbacuje.

Pored ovih, za pročišćavanje mokraćnih kanala i jače izlučivanje se preporučuju čaj od kukuruzne svile ili breze. Služe prvenstveno kao diuretici, ali se samim tim češće ispiraju mokraćni kanali i bolje izbacuju štetne materije i uzročnici infekcija.

Kućna terapija sa ječmenom vodom se pije na sledeći način.

Najpre popiti dve šolje ječmene vode, pa u naredna tri sata pije se po još jedna šolja svakih 20 minuta. Kako bi ste smanjili kiselost urina ubacite kašičicu sode bikarbone u ječmenu vodu.

Za ovakve tegobe je dobar i čaj sa kukuruznom svilom.

Treba ga piti tri puta na dan, sve dok se tegobe ne smire.

Kao izvrstan prirodni lek za peckanje pri mokrenju se pokazala sledeća mešavina lekovitog bilja.

Potrebno Vam je:

po 40g listova nane, listova muške bokvice, cvetova i listova kantariona, stabljike preslice i 20g stabljike majčine dušice. Navedene sastojke usitnite i dobro promešajte.

Postupak pripreme:

10 grama ove mešavine kuvajte u poklopljenoj posudi, na laganoj vatri 1-2 minuta. Kada se ohladi procedite ga i čuvajte u zatvorenoj staklenoj boci na tamnom mestu. Pije se tri puta na dan, pre obroka po 1 dl, a nakon obroka pola decilitra.

Kako smanjiti rizik za nastanak urinarnih infekcija?

Peckanje prilikom mokrenja i krv u mokraći znaju biti vrlo dosadan i neprijatan problem. Evo nekoliko činjenica koje će Vam pomoći da umanjite mogućnost za nastanak ovakvih tegoba.

• Pijte više vode, najmanje 6-8 čaša dnevno. Time ćete češće ići u wc, pa se bakterije iz bešike ispiraju i sprečava se razvoj bolesti. Uriniranje je inače normalno na svaka 2-4 sata. Ženski deo populacije ako je u mogućnosti poželjno je da obavi malu nuždu i pre i nakon polnog odnosa.
• Svakodnevnim konzumiranjem soka, čaja ali i samog ploda brusnice, a može i borovnice je jako dobra preventiva. Time sprečavate bakterije da se prilepe za zid mokraćne bešike i uzrokuju infekcije. Možete piti uvin čaj. Unos vitamina C je takođe vrlo važan za odbrambeni sistem našeg organizma.
• Idite u toilet kada imate potrebu za tim. Odlaganjem ove potrebe mokraća duže ostaje u bešici i povećavate šansu za namnožavanje bakterija. Tada je i peckanje pri mokrenju izraženije.
• Smanjite konzumiranje kafe, alkohola kao i cigareta, jer iritiraju naš urinarni sistem. Ako ste osetljivi bilo bi poželjno da izbegavate kupanje u gradskim bazenima i sličnim mestima.
• Vodite računa o higijeni intimne zone, češće menjajte uloške, izbegavajte korišćenje tampona. Nosite pamučni donji veš, a za njegovo pranje koristite blage deterdžente. Pa čak i parfimisane toalet papire je dobro izbeći.
• Pazite koja sredstva za održavanje lične higijene koristite. Neka to ne budu jaki gelovi kupke i sapuni, kako ne bi ste iritirali izlazni mokraćni kanal. Imajte na umu kako je tuširanje zdravije od dužeg sedenja u vodi.

Kakva su iskustva korisnika sa prirodnim preparatima

Dešavalo mi se da osećam bol i peckanje prilikom mokrenja i često sam morala na malu nuždu. Bilo je veoma neugodno ako trebam negde otići van kuće, a stalno me iritira bešika. Pošto nisam bila u mogućnosti za posetu svog lekara, uzela sam na svoju ruku baktrim i pila stalno uvin čaj. Posle nekoliko dana su mi simptomi prestali.

Zorica (43)

U šestom mesecu trudnoće mi se desilo da osećam peckanje pri mokrenju i to baš jako. Na sledećoj redovnoj kontroli u urinu su mi pronađene bakterije. Zbog trudnoće nisam smela piti nikakve antibiotike, pa mi je ginekolog preporučio brusnicu. Ima je u apoteci rinfuzno, baš za čaj, pakovanje od 250g. Svaki dan po nekoliko šolja čaja i ubrzo mi se smirilo. Sreća pa mi je pomoglo, pa nism imala nikakvih komplikacija kasnije.

Jelena (31)

Imala sam problema kad odem na wc. Posle male nužde me užasno boleo donji deo stomaka, uz nepodnošljivo peckanje. Sve dok nisam primetila i krv, kad sam se jako uplašila. Posle nalaza mokraće, doktorica mi je ispisala uroantiseptik i rekla da pijem što više peršunovog i uvinog čaj. Uspostavilo se kako imam pesak u mokraći i krv se pojavila zbog toga. Sad je već puno bolje.

Ilonka (48)

Članak Peckanje pri mokrenju kod odraslih i dece je izvorno obljavljen na stranici meseceva dijeta | meseceve mene od autora dijeta.info

Šta je makularna degeneracija oka

Senilna makularna degeneracija oka je oboljenje žute mrlje (makule). To je mali deo mrežnjače zahvaljujući kojem raspoznajemo i najsitnije detalje. On nam omogućava čitanje, upravljanje putnim vozilom, razlikovanje spektra boja i raspoznavanje likova.

Kada makula ne funkcioniše pravilno, tada nam je centralni vid zamagljen, iskrivljen ili postoji samo tamna mrlja.  

Degeneracija makule povezana je sa starenjem i glavni je uzrok slabovidosti i slepila kod osoba starijih od 50 godina. U daljem tekstu saznajte koji su prvi simptomi ovog oboljenja, te kako da ga sprečite i lečite prirodnim putem.

Makularna degeneracija simptomi oboljenja

Degeneracija makule može izazvati dosta različite simptome. Dešava se da neke tegobe u početnoj fazi potpuno izostanu ili se uopšte i ne detetktuju. Postoje slučajevi kada do gubitka vida dolazi samo na jednom oku, dok drugo može godinama dobro funkcionisati. Međutim, kada su ovim oboljenjem zahvaćena oba, brzo se registruje centralni gubitak vida.

Kod ovog tipa bolesti oka postoji suva i vlažna forma. 

Suva makularna degeneracija oka dosta je češći oblik obojenja, javlja u više od 85 odsto slučajeva. Ipak, vlažna forma ovog očnog oboljenja najčešći je uzrok gubitka centralnog vida.

U slučaju suve forme, fotoreceptori i pigmentne ćelije mrežnjače dosta sporo propadaju i do gubitka vida dolazi postepeno. Jako retko je ona nagla, izuzev slučaja kada je bolest uznapredovala ili poprimila vlažni oblik. Ovo još uvek nije moguće predvideti kada će se desiti i pored najsavremenije dijagnostike.

Vlažna degeneracija karakteristična je po rastu novih sitnih vena ispod makule, koje su osetljive, lako pucaju i krvare. Posledice ovog procesa jesu zadebljanje i oštećenje makule praćeno krivljenjem slike i brzim gubitkom centralnog vida. 

Prvi simptom kod suvog oblika makularne degeneracije oka jeste zamućenje vida i  slabije raspoznavanje detalja. Neretko oboleli nije u stanju videti predmet koji mu se nalazi neposredno ispred očiju, poput lica ili slova. Moguća je i pojava male, ali progresivno rastuće crne mrlje u središtu vidnog polja.

Vlažna makularna degeneracija  je karakteristična po tome što oboleli  vidi ravne linije kao zakrivljene.  To se događa kada nakupljena tečnost iz popucalih krvnih sudova počne podizati makulu. I u ovom slučaju moguća je pojava male crne mrlje.

Kako se može sprečiti propadanje žute mrlje?

U najnovijoj studiji koju je objavio časopis  „Archives of Ophtamology“ istaknuto je sledeće.

Svega tri porcije voća dnevno smanjiće rizik za nastanak senilne makularne degeneracije.

Ovo očno oboljneje je ujedno i glavni uzročnik gubitka vida kod većine odraslih ljudi. Preko stotinu hiljada ispitanika učestvovalo je u ovom istraživanju. U toki njega naučnici procenjivali uticaj konzumiranja određene količine voća i povrća na zdravlje očiju. Naročita pažnja se posvetila karotenoidima i vitaminima A, C i E. Svi oni poseduju jaka antioksidativna svojstva.

Prilikom prikupljanja podataka za istraživanje, koje je trajalo preko 18 godina, otkriveno je da je voće izuzetno važno za zdravlje očiju.

Savet plus – jedite smokve!

Dodate li nekoliko smokava svakog dana jogurtu ili salati znatno ćete doprineti jačanju imunološkog sistema i popravljanju vida.

Naime, porcija smokava od otprilike 50 g sadrži vlakna, vitamin B6 i pantotensku kiselinu. Ona takođe spada u grupu vitamin B-kompleksa. Obavezno u ishranu uključite minerale bakar, mangan i kalijum.

Pored toga što doprinosi zdravlju očiju, smokve utiču i na krvni pritisak i redukciju telesne težine.

Kako se leči degeneracija makule?

Specifično lečenje makularne degeneracije ne postoji. Naročito kada je u pitanju suvi oblik bolesti oka, tada se terapije uglavnom svode na primene antioksidanasa, vitamina i cinka. Proces se može usporiti i uzimanjem B12, B6 vitamina i folne kiseline, a korisni su i lutein i zdrave omega-3 masti.

Makularna degeneracija oka u slučaju vlažne forme leči se primenom fotodinamske terapije laserom ili tkz. pametnim lekovima. Stručan naziv je anti-VEGF terapija.

Ovi medikamenti dovode do povlačenja novih vena na mrežnjači oka. Pri tom krvarenje oka se značajno smanjuje ili potpuno prestaje, a zadebljanje makule se povlači. Upravo je ova metoda vodeća u lečenju vlažne forme senilne makularne degeneracije.

Ipak, ne postoji ni jedna zvanična terapija koja u potpunosti vraća već izgubljeni vid. Pored toga može se sprečiti dalje napredovanje kod ove bolesti oka. Osim starenja, u faktore rizika spadaju pušenje cigareta, slabija i lošija cirkulacija, kao i genetska predispozicija.

Senilna makularna degeneracija oka  može nastati i usled oksidativnog stresa (delovanje slobodnih radikala u telu). Zatim zbog povišenih vrednosti holesterola u krvi, hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti.

Većina ljudi koji pate od ovog oboljenja ima naslage ispod mrežnjače, koje se uvećavaju vodeći ka daljem propadanju žute mrlje.

Kakva se ishrana kod makularne degeneracije preporučuje?

Makularna degeneracija oka je oboljenje kod kojeg veliku ulogu u prevenciji ima zdrava ishrana. To se pre svega odnosi na konzumiranje zdrave biljne hrane – voća i povrća, pre svega svežeg zelenog i lisnatog. 

Potrebno je ostaviti pušenje, kretati se, održavati optimalnu telesnu težinu i redovno kontrolisati krvni pritisak i holesterol. 

Određeni sastojci hrane mogu sprečiti ili usporiti razvoj makularne degenracije oka, što je potvrdio i National Eye Institute.  Oni su nakon velikog istraživačkog projekta otkrili da su to upravo namirnice bogate sa E i C vitaminom. U njima se nalaze brojni antioksidanti, beta-karoteni, zeaksantin i lutein, kao i sa dragocenim omega-3 masnim kiselinama i cinkom.

Namirnice koje trebate jesti za dobar vid

• Spanać – višestruko je koristan kod bolesti očiju jer sadrži vitamin C , beta- karotene i velike količine luteina i zeaksantina. Oni se tako mogu naći u velikim koncentracijama u samom tkivu makule. Budući da apsorbuju od 40 do 90 posto plavog svetla, ovi antioksidansi na oči deluju poput krema za sunčanje. Rezultati najnovih studija potvrdili su da konzumiranje hrane bogate luteinom i zeksantinom povećava gustinu pigmenta u makuli. To obezbeđuje zaštitu mrežnjače i svakako smanjuje rizike od pojave bolesti kakva je makularna degeneracija oka .
• Šargarepa – beta-karoten iz ovog povrća snažan je antioksidans koji štiti oči od makularne degeneracije i katarakte.
• Paprika, kupus i brokoli – obiluju C vitaminom, antioksidansom koji takode štiti oči od oštećenja. Jedu se isključivo u svežem obliku, a brokoli se može kratko prokuvati na pari.
• Slatki krompir – dobar je izvor beta-karotena i priprema se kao običan krompir.
• Ginko biloba – ekstrakt ove lekovite biljke, koja je prava riznica antioksidanasa. U Evropi se koristi za lečenje degeneracije žute mrlje.
• Borovnice – pravi su rudnik hranljivih materija. One štite oči od različitih bolesti, kakva je i senilna makularna degeneracija, uključujući  i noćno slepilo.
• Indijski šafran – Naučnici tvrde da ovaj začin doprinosi očuvanju vida, naročito u poznijim godinama.  Odlaže simptome makulerne degeneracije koji vode ka „staračkom slepilu“

Preporučujemo Vam i članak kako prepoznati sindrom suvog oka.

Članak Senilna makularna degeneracija oka je izvorno obljavljen na stranici meseceva dijeta | meseceve mene od autora dijeta.info

Monociti u krvi povišeni i sniženi 

Sigurni smo da ste već više puta vadili krv, a jeste li možda obratili pažnju kako zapravo izgleda krvna slika? Na osnovu nje mogu se proveriti i monociti u krvi.  Saznaćete da li je njihov broj povećan ili snižen i kolika su odstupanja od normalnih vrednosti.

Verovatno ste već nebrojeno puta čuli kako je za dobro zdravlje glavni preduslov snažan i jak imunitet. Upravo se u tome ogleda važnost monocita, oni u velikoj meri doprinose našem imunom sistemu.

Saznajte šta znači ako su povišeni monociti u krvi kod dece i odraslih, te šta možemo učiniti povodom toga?  Daćemo Vam nekoliko saveta kako pojačati svoj imunitet na potpuno prirodan način.

Šta su monociti i čemu služe?

Mnogi su čuli za njih, a zapravo ne znaju šta su monociti u krvi. U pitanju je vrsta belih krvnih zrnaca, koja pripada monocito-makrofagnoj grani leukocita. Po svojim dimenzijama, smatraju se za najveće ćelije među krvnim zrncima. U krvotoku se u proseku nalaze svega 10-12 sati, a po novijim istraživanjima do tri dana. Za njih je važno to što sadrže u sebi granule sa više vrsta enzima.

Oni kao i sva ostala krvna zrnca nastaju u koštanoj srži. Pored nje oni se u većem broju nalaze u limfnim čvorovima i slezini. Dok makrofaga u koje se oni pretvaraju kada uđu u tkiva ima u našem telu u nekoliko oblika.

Makrofagi u kičmenoj moždini i mozgu se nazivaju mikroglije, u jetri Kupferove ćeije, u koštanom tkivu osteoklasti, a u imunom sistemu histociti.

Nakon ulaska monocita u tkiva, oni dozrevaju u makrofage. U tom obliku imaju sposobnost da „pojedu“ štetne mikroorganizme kao i ostatke izumrlih ćelija u našim tkivima. Time vrše čišćenje tkiva od štetnih stranih tela i oštećenih i izumrlih ćeija.

Kako to oni „jedu“ patogene mikrobe?

Makrofagi pomoću svojih produžetaka uvlače bakterije u svoju unutrašnjost i razlažu ih enzimima. Taj proces se zove fagocitoza. Tako mogu „pojesti“ viruse, bakterije i gljivice. Na isti taj način uništavaju kancerogene ćelije i usmeravaju dejstvo imunog sistema protiv stranih agenasa.

Pored toga monociti u krvi igraju još važnu ulogu u prenosu informacija o stranim organizmima/ćelijama ka limfocitima. Oni dalje aktiviraju stvaranje potrebnih antitela. Na samoj površini imaju i receptore, odnosno mesta gde se prikačuju druge ćelije imunog sistema (antitela). Zatim oni zajedno vrše imuni odgovor na stane materije koje treba razgraditi.

Koje su normalne vrednosti monocita?

Monociti su zapravo nedozrele ćelije. A sposobnost za borbu protiv stranih supstanci ili mikroorganizama u našem telu stiču tek kada pređu u tkiva. Ali svako ekstremno odstupanje njihovog broja od normalnih vrednosti može ukazivati na neke zdravstvene tegobe ili stanja.

Kako se određuje broj monocita?

Kada radite pretrage krvi, pored krvne slike ponekad ima potrebe i za leukocitarnom formulom ili takozvanom diferencijalnom krvnom slikom. Pomoću ove analize se određuje broj pojedinačnih vrsta leukocita.

U normalnim okolnostima u ljudskoj krvi ima:

• 62 posto neutrofilnih granulocita,
• 30 odsto limfocita,
• 5,3 procenta monocita,
• 2,3 odsto eozinofilnih granulocita,
• 0,4 procenata bazofilnih granulocita.

To je procentualni udeo svake vrste leukocita u odnosu na ukupan broj belih krvnih zrnaca.

Kada su u pitanju monociti referentne vrednosti na nalazima su izražene u broju po litri krvi. One se kreću između 0,12 i 0,84 x10 na 9/L.

Kod odraslih je normalno kad oni čine između 1 i 12 posto leukocitarne formule. Dok kod beba koje su tek rođene, oni imaju prirodno nešto višu vrednost 0,5-1,8*10 na 9/L, zbog još nepotpuno oformljenog imuniteta.

U trudnoći je normalna pojava da se ukupan broj leukocita poveća. Vrednosti granulocita rastu, dok su monociti u krvi kod trudnica, kao i limfociti u blagom padu. Ali je to normalna pojava.

Povišeni monociti ukazuju na brojne bolesti

Zajedno sa neutrofilima, osnova su imunog odgovora, naročito u slučaju bakterijskih infekcija (sifilis, tuberkuloza). Važne su komponente našeg imunog sistema.

Takođe i virusne infekcije poput malih boginja i infektivne mononukleoze ukazuju na povećan broj monocita.

Zatim tu su i parazitske infekcije, poput tropske zarazne bolesti tifusa i malarije. U takvim situacijama su visoki monociti javljaju zbog povećane potrebe za njima, kako bi ubili uzročnike bolesti.

Nagomilavanje lipida/masti isto može biti uzrok povećanog broja ovih krvnih ćelija. Hronični upalni procesi, jače infekcije, stresne situacije. Usled smrti ćelija u tkivu ili nekroza, prirodno su ove vrednosti povećane.

• Drugi naziv za visok broj monocita u krvi je monocitoza.

Hronične granulomatozne bolesti koje uzrokuju poremećaj u samom procesu fagocitoze, takođe utiču na broj monocita. Kao i zbog nekih oboljenja koja su usko povezana sa funkcijom imunog sistema.

Povišeni monociti ukazuju i na autoimune bolesti i poremećaje, teška oboljenja krvi poput leukemije i limfoma.

Zatim, poremećaji i bolesti vezani za metabolizam i endokrine žlezde. Jedna takva je i Kušingov sindrom zbog kog vlada disbalans hormona nadbubrežne žlezde. Što takođe ima uticaj da budu povišeni monociti u krvnoj slici.

Dalje, sistemske bolesti vezivnog tkiva kao što su lupus, reumatoidni artritis, ili sarkoidoza prilikom koje u tkivima nastaju granularni čvorići.

Sistemski lupus uzrokuje zapaljenje svih vezivnih tkiva u telu, jer ih imuni sistem prepoznaje kao strana tela i napada ih.

Usled srčanih infekcija, kao i u situacijama posle srčanog udara, neko vreme znaju biti povišeni. Oni razlažu odnosno „jedu“ oštećene i odumrle ćelije iz srca. Pojednine bolesti creva poput krona i ulceroznog kolitisa, takođe mogu biti uzrok.

Koji su uzroci za snižene vrednosti?

Monocitopenija se javlja u slučaju kada su sniženi monociti u krvi. Ovo oboljenje je dosta reko, puno je češči scenario da je smanjen broj svih krvnih ćelija.

Zna se dogoditi kod beba i to u prvih nekoliko meseci života.  Jer tada još nemaju razvijen svoj imuni sistem, već samo onaj koji je nasleđen i dobijen od majke preko krvi. Postoji tzv. izoimuna monocitopenija, to je stanje kada antitela majke počnu uništavati monocite fetusa.

Neke autoimune bolesti takođe znaju uništavati monocite pomoću antitela. Neke takve bolesti su sistemski eritemski lupus i reumatoidni artritis. Stanje uvećane slezine ili neka bolest ovog organa može uzrokovati pojačano uništavanje monocita, ali i ostalih belih krvnih zrnaca.

Aplastična anemija uzrokuje oštećenje koštane srži i smanjenu produkciju krvnih zrnaca. A  ako su jako monociti sniženi, to može ukazivati i na limfocitnu leukemiju.

Do monocitopenije može doći i  zbog virusnih ili bakterjskih infekcija, kao što su Epštajn-Bar viremija, HIV i tuberkuloza. Bakterije produkuju neke vrste otrova koji utiču na koštanu srž i samo stvaranje monocita. Dok virusi mogu direktno napasti koštanu srž i trajno narušiti njenu funkciju ili je oštetiti.

Kada se još javlja smanjen broj monocita?

Postoje bolesti koštane srži poput infekcija i tumorskih oboljenja, koji dovode do smanjenog broja ovih krvnih zrnaca. A pored toga i razne hemijske supstance koje narušavaju pravilan rad koštane srži pa ujedno i produkciju monocita.

Tako na primer etil-alkohol utiče na koštanu srž ili oštećuje monocite u krvotoku.

Kada su niski i sniženi monociti uzroci mogu biti i neki lekovi i oblici lečenja, kao što su radioterapija, hemoterapija i citostatici.

Preporuka: saznajte kako prilagoditi ishranu nakon hemoterapije i zračenja.

Zatim glukokortikoidi i kortikosteroidi iz kategorije antiinflamatornih lekova, imaju imunosupresivno delovanje, mogu smanjiti njihov broj. Interferoni koji se dobijaju prilikom lečenja virusnog hepatitisa, takođe narušavaju funkciju koštane srži. Pa ujedno na taj način smanjuju i stvaranje svih vrsta leukocita.

Uticaj lekova na monocite prestaje nakon završetka terapije i dosta brzo se vraća krvna slika u normalu. Potom uzroci mogu biti nedostatak dragocenog vitamina B12, koji je potreban za normalnu proizvodnju leukocita. Ili manjak folne kiseline u ljudskom telu.

Simptomi povišenih i sniženih monocita

Niski vrednosti monocita u krvi se znaju manifestovati neprestanim i neprirodnim osećajem umora tokom celog dana. Prisutna je malaksalost i imunitet oslabljen. Teža je odbrana tela od infekcija, kao i dug period za oporavak od istih, koje se lako vraćaju.

Simptom pada monocita može biti i otežano disanje. To uzrokuje i smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca koja prenose kiseonik po telu. A smanjenje eritrocita uzrokuje manju količinu kiseonika u krvotoku i može doći do smanjenog daha.

Česte infekcije su isto simptomi nekakvih problema sa imunitetom pa samim tim i belim krvnim zrncima uključujući monocite.

Sniženi monociti u krvi kod dece su u većini slučajeva uzrokovani mononukleozom. U takvim slučajevima se javljaju simptomi poput jake grlobolje, znaju biti uvećani limfni čvorovi, ali nema povećanja temperature. Uz viroze kojima su deca inače sklona, potrebno je mirovanje i lagana hrana, a uz to naravno i pojačati imunitet.

Sa druge strane, često su kod dece povišeni samo u diferencijalnoj krvnoj slici, a da to zapravo nije od nekog značaja. Tačnije, nije znak nikakve bolesti. A ukoliko su povećani i limfociti, to zajedno ukazuje na virusnu infekciju.

Kako dovesti broj monocita na normalu?

Ako su monociti povišeni kod odraslih ili pak izrazito sniženi, najbolje je najpre odraditi sve potrebne preglede. Važno je utvrditi uzrok takvim promenama u krvnoj slici, stoga obavezno uradite detaljnu laboratorijsku analizu krvi.

Ukoliko je razlog za promenu broja monocita neka ozbiljnija bolest, tada se ona mora lečiti medikamentima. U tom slučaju će Vas lekar dalje uputiti na pretrage i proceniti koji vid lečenja je nabolji za vas. Neka od privremenih rešenja znaju biti transfuzija krvi, a u najtežim slučajevima izvodi se transplantacija koštane srži.

Ako se radi o infekciji, lekar Vas šalje na dodatne analize kako bi se pouzdano utvrdilo šta je uzrok. Recimo povišeni monociti i crp ukazuju na infekciju uzrokovanu bakterijama. Ako je slučaj da crp ne prelazi referentnu vrednost onda je reč o virusnoj zarazi.

U zavisnosti od uzročnika problema, kod bakterijskih oboljenja se dobijaju odgovarajući antibiotici. Njih vam takođe može prepisati samo vaš lekar.

Za viruse ne postoji adekvatno lečenje, ali medikamenti predviđeni za poboljšavanje imuniteta i te kako znaju biti od koristi. Brže i lakše će Vam se organizam izboriti sa stranim mikroorganizmima. Takođe postoje i brojne prirodne metode za jačanje imunog sistema.

Kakva se ishrana za monocite preporučuje?

Ukoliko su povišeni monociti u krvi, a uzrok za to neko hronično zapaljenje u telu, vi možete olakšati sebi ozdravljenje. Glavni preduslov je dobro izbalansiran jelovnik.

• Uvrstite u njega više namirnica koje obiluju nezasićenim masnoćama, naročito omega-3 mastima.
• Konzumirajte što je moguće više svežeg povrća i voća, maslinovog ulja i to presnog recimo u salatama.
• Obavezno koristite više integralnih žitarica, kao  i njihova brašna.
• Izbegavajte konzumiranje alkohola, kao i namirnice sa visokim glikemijskim indeksom.
• Smanjite stres u svom životu, jer je on dokazano jedan od glavnih štetnih faktora koji slabe naš imunitet.
• Vodite brigu o telesnoj masi, kao i kondiciji.  Jer zdrava ishrana i što više svakodnevnog kretanja su temelj zdravog života, pa tako i dobrog imuniteta. A dobar imuni odgovor je upravo odgovoran za zaštitu našeg organizma od svih štetnih uticaja na telo.

Dakle, bilo da su povećani ili smanjeni, to je svakako ozbiljan signal za vas. Svakako tada trebate ojačati svoj imuni sistem. A dobro poznate namirnice kao limun, beli luk i đumbir su i te kako efikasne za lečenje raznih problema i pojačavanje imuniteta.

Od antioksidanasa neizbežni vitamin C koga najviše ima u citrusnom voću, kupusu, paradajzu i paprici. Zatim vitamin E koga naročito mnogo ima u biljnim uljima, kao i hrani napravljenoj od celih zrna žitarica.

Potom karotenoidi isto imaju veliki značaj za imnunitet, njih u većim količinama ima u bundevi, šargarepi i paradajzu. Takođe su veoma važni i minerali, naročito cink koga ima u crvenom mesu, pšeničnim klicama, semenu bundeve. Zatim selen iz orasa, zrna žitarica i ribe.

Ako povišeni monociti ukazuju na smanjenu produkciju koštane srži, važno je potpomoći njenu pravilnu funkciju. U tu svrhu je dobro koristiti prečišćeni puter, ulje crnog kima, kao i glinu u prahu.

Iskustva i komentari čitalaca

Moj sinčić je prilikom prvih kontola nakon rođenja imao velika odstupanja u krvnoj slici. Svi smo se jako zabrinuli, naročito ja, tresla sam se od straha. Međutim, objašnjeno mi je da su monociti u krvi kod beba normalno povišeni dok su tako mali. Utešio me je pedijatar. Laknulo mi je što moj mali nema više nikakvih zdravstvenih problema. I zaista kako je porastao sve vrednosti su došle na normalu.

Radmila (29)

Kada mi je urađena krvna slika, zbog redovnog godišnjeg kontrolnog pregleda, imala sam povišen broj monocita. Drugi parametri su u granicama normale, samo blagi manjak gvožđa, što sam znala od pres. Tražeći informacije o ovim odstupanjima u krvnoj slici malo sam se isprepadala. Na kraju sam otišla kod doktora. On mi je objasnio kako te krvne čestice najpre reaguju kada smo u kontaktu sa bakterijama. I nije ništa strašno ako su oni blago povišeni, znači da mi imunitet reaguje na neke spoljašnje faktore.

Zorica (41)

Da rezimiramo…

Nekada nam se telo jednostavno bori sa nekim spoljašnjim štetnim faktorima a da mi nismo toga ni svesni. Pa tako nije ništa čudno ako primećujete blage oscilacije vrednosti svih krvnih ćelija pa i monocita u krvnoj slici. No svakako treba otići kod lekara ako primetite neko drastično odstupanje. Najbolje je s vremena na vreme proveriti svoje zdravstveno stanje.

A o značaju pravilnog funkcionisanja imunog sistema ne moramo ni govoriti. Trudite se da živite što zdravije i sa što manje stresa. Jer na kraju krajeva, zdravlje je naše najvažnije i najdragocenije blago.

Pročitajte kod nas šta znači ako su Vam povišeni leukociti u urinu i kako taj problem da rešite prirodnim putem.

Članak Povišeni i sniženi monociti u krvi kod odraslih je izvorno obljavljen na stranici meseceva dijeta | meseceve mene od autora dijeta.info

Magnezijum hlorid gel i ulje 

Jeste li se ikada upitali koristite li pravu vrstu magnezijuma za vaše zdravstvene tegobe? Možda niste čuli do sad za magnezijum hlorid, a baš on je rešenje vaših problema? Počećemo sa pričom koliko je zaista ovo hemijsko jedinjenje korisno za vaš organizam. Ili bolje reći neophodno za pravilno funkcionisanje vaših organa, posebno srca…

Naša ishrana često nije dovoljno bogata da bi se obezbedila dovoljna količina magnezijuma u telu. Iako je u svetu popularna suplementacija magnezijum hloridom kod nas to nije slučaj. Za razliku od gorke soli koja se često koristi u kurama detoksikacije organizma ovaj preparat kod nas ima ograničenu upotrebu.

Zašto je to tako? Marketinški stručnjaci zapadnjačkih zemalja zagovaraju korišćenje preparata MgCl2 jer je profit od prodaje zaista veliki. Ali mi ćemo pokušati da vam objasnimo zašto je češća upotreba magnezijum hlorida toksična. Ljudi će probati da zarade na svačem pa i na prodaju magnezijumove soli po basnoslovnim cenama. Ako je koristite mudro, ne trebate se plašiti posledica.

Ostanite sa nama i otkrijte kako se pravilno koristi magnezijum hlorid i za koje je zdravstvene probleme zaista nezamenljiv…

Šta je magnezijum hlorid?

Hemijsko jedinjenje magnezijum hlorid (MgCl2) je jedna od soli magnezijuma. Sastoji se od jednog jona Mg i dva jona hlora. Tačnije, sastoji se iz 11, 8 posto Mg i 88,2 possto Cl. Dobija se isparavanjem soli iz jezera ili mora. Glavni izvori ove soli u svetu su Veliko Slano Jezero u Severnoj Americi i Mrtvo more u Jordanskoj dolini. Takođe ono se ekstrahuje iz morskog dna svuda po svetu.

Kada se iz morske soli odstrani natrijum hlorid ostaje nam gorki deo sačinjen od MgCl2 i MgSO4 (gorka so)…

Što se tiče izgleda to je bezbojan odnosno beličast kristal. Rastvorljiv je u vodi te je veoma lak za korišćenje. Mogete ga upotrebiti i u vidu spreja. Kao so za kupanje i kupka za stopala koristi se evaporisana so – magnezijum hlorid heksahidrat (MgCl2 6H20). On se prodaje u obliku ljuspica koje imaju sposobnost da privlače vodu.

Heksahidrat znači da je MgCl2 hidriran sa čest molekula vode.

Ako vam fali magnezijuma u organizmu kao suplement koristite magnezijum treonat! Najnovija istraživanja pokazala su da ovaj oblik najlakše prodire u ćelije. On se lako probija kroz moždane barijere i služi za jačanje koncentracije i pamćenja. A zamislite čak i nema laksativni efekat!

MgCl2 ne koristi se samo u zdravstvene svrhe već i…

• Koristi se u proizvodnji tekstila i papira.
• MgCl2 je važan koagulant i upotrebljava se za dobijanje tofu sira iz sojinog mleka. U Japanu ovu so magnezijuma nazivaju nigari. Ona u sebi ima i malo magnezijum sulfata i druge elemente u tragovima.
• U ishrani se koristi kao regulator kiselosti pod šifrom E511. Nalazi se čak i kao emulgator u nekim bebi formulama za mleko.
• Neutralizacija i prečišćavanje otpadnih voda.
• Antifriz delovanje-održavanje puteva u toku zime.

Nedostatak magnezijuma u organizmu je jako opasan

Čak 80 posto stanovništva pati od  manjka ovog minerala. Najpoželjnije je da magnezijum u telo unosite putem ishrane. Zato u jelovnik obavezno uvrstite spanać, morske alge, brokoli…Ako želite izvući najviše iz ovih namirnica jedite ih u kombinaciji sa kalcijumom, vitaminom K2 i D3.

Deficit magnezijuma može izazvati čak i srčani udar, zato se srčanim bolesnicima savetuje da ga unose što više u organizam.

Spazam mišića jedan je od simptoma manjka ovog minerala. Jeste li znali da magnezijum nazivaju još i menadžerskim mineralom zbog sposobnosti da eliminiše stres i teskobu?

Ženama je naročito bitan zbog zdravlja kostiju i olakšavanja bolova kod menstrualnog ciklusa. Kako bismo zadržali kalcijum u kostima moramo unositi dovoljno Mg u organizam.

Jako je bitno da se Mg unosi  u organizam i zbog sveopšteg psihofizičkog zdravlja. On će smanjiti mogućnost od depresije i generalno uticati na dobro raspoloženje i životnu energiju.

Upotreba u zdravstvene svrhe

U medicinske svrhe prvi put se koristio u Prvom Svetskom ratu kao antiseptik…

• Magnezijum hlorid kao lek za tvrdu stolicu koristi se već duže vreme. On poboljšava proizvodnju hlorovodonične kiseline. Oralna upotreba ovog suplementa preporučuje se za čišćenje creva ali pripazite može izazvati ozbiljnu dijareju. On uništava bakterije u crevima, no kako one loše tako i dobre, te se ne preporučuje česta upotreba. U prevelikim količinama ispijanje ovog rastvora može dovesti i do trovanja.
• Odlično je sredstvo protiv infekcija! Ako ga unesemo u organizam leukociti će se mnogo delotvornije boriti sa bakterijama. On pritom leči konjuktivitis i herpes zoster. Međutim savetuje se prethodna konsultacija sa lekarom ako ga želite koristiti kontinuirano.
• Transdermalna magnezijumska terapija aktuelna je za lečenje sportskih povreda. Osim što opušta mišiće ona ih zalečuje. U ovu svrhu koristi se magnezijumovo ulje ili gel. Ono se najviše koristi za ublažavanje bolova. Zato je to odlično pomoćno sredstvo kod fibromialgije, grčeva u mišićima, artritisa, osteoporoze…
• Kada je u pitanju gubitak kose ovaj mineral je isto jako bitan, jer njegov deficit može dovesti do ispadanja vlasi. Pomaže kontrolu peruti, a neki izvori ga navode i kao proizvod koji vraća boju sedoj kosi.
• Efikasno razbija bubrežni kamenac, no nemojte ga piti na svoju ruku. Radi odgovarajuće doze posavetujte se specijalistom.
• Snažan je stimulator imunološkog sistema

Istraživanja su potvrdila pozitivne efekte ovog jedinjenja na insulinsku osetljivost. Veruje se kako on pozitivno deluje i na probleme sa prostatom, crevna oboljenja i lečenje tumora. Deluje čak i protiv zmijskog otrova i difterije.

Kako se pije magnezijum hlorid?

Pre oralne upotrebe posavetujte se sa stručnim licem, farmaceutom ili doktorom medicine, nikako ne uzimajte samoinicijativno. Preporučena dnevna doza magnezijum hlorida je 535 miligrama (od toga je 64 Mg).  Međutim dozvoljena doza varira od osobe do osobe.  Negde se čak predlažu i doze od 1000ml dnevno.

Kako se pravi magnezijumovo ulje u kućnoj varijanti

Magnezijumovo ulje u stvari nije ulje, to je samo jako koncentrovan rastvor koji je pod rukom klizavo poput ulja. Ono je jako korisno za naš organizam jer ga koža lako apsorbuje. Na taj način se podiže se nivo Mg u telu.

Najkvalitetnije ulje se dobija iz morskog dna, ali i vi možete napraviti jako lako ovaj preparat kod kuće.

Dovoljno je pomešati šoljicu MgCl2 sa šoljicom destilovane vode i ostavite ih malo da se povežu. Ovo kvazi ulje je sklisko pod rukom i lako za nanošenje.

Magnezijum hlorid rastvor se pravi tako što se:

30 grama MgCl2 potopi u  vodu ( 1 litar) i ostavi kako bi se so rastvorila. Pije se kašika dnevno, odnosno pola kašike ako ste stariji od deset a mlađi od pedeset godina. U Japanu je ovaj rastvor veoma cenjen. Pomaže u jačanju moždanih funkcija i daje telu neophodnu energiju.

Kada se pomešaju magnezijum hlorid i soda bikarbona dobija se recept za odlično sredstvo protiv gljivica. Ovi mikroorganizmi ne mogu opstati u alkalnoj sredini koju ova moćna kombinacija stvara. Poznato je da kisela sredina u telu stvara pogodno tle za mnoge bolesti, pa i za zloćudne tumore. Zato očistite telo od otrova i koristite preparate koji deluju preventivno na nastanak oboljenja.

Povezano: kako smanjiti kiselost organizma?

Magnezijumovo ulje upotreba u kozmetici

Fenomenalno magnezijum ulje je u stvari vodeni rastvor MgCl2  heksahidrata i vode. Može se koristiti kao ulje u spreju ili kupka za relaksaciju mišića. A kod povreda i bolnih stanja uglavnom se koristi u vidu gela.

Lečenje akni, ekcema i psorijaze se sprovodi medikamentima na bazi magnezijumova ulja. Ono koži daje blistavost. Utiče na bolju prokrvljenost tkiva te vraća licu mladalački sjaj. Koža je nakon tretmana ovim ulje hidrirana i a upalni procesi se garantovano smanjuju.

Pre upotrebe detaljno očistite lice, najbolje je da upotrebite i piling. Samo potpuno čista koža može upiti sve blagotvorne sastojke tretmana. Namažite magnezijumovo ulje na kožu, izbegavajući sluzokožu, nakon pola sata ona će ga upiti. Nakon toga preporučljivo je namazati pantenol kremu, ili bilo koju drugu, radi hidratacije.

Najčešće se koristi za lečenje sportskih povreda

Kada je u pitanju magnezijum hlorid gel kao lek iskustva koristnika su gotovo uvek pozitivna. Sportisti ga koriste kod upale mišića i kod sportskih povreda.

Ovaj se gel brzo upija u kožu i doprinosi osećaju rasterećenosti i relaksacije. Kod okoštavanja je takođe pokazao odlične rezultate. Ako osećate ukočenost u vratu ili vas muče bolni zglobovi isto će vam pomoći. Mišići će se momentalno opustiti i bol će minuti.

Jeste li znali da je u svetu jako popularna relaks masaža ovim uljem? Možete i sami napraviti spa ugođaj nakon kojega ćete iskoristiti magnezijum za opuštanje mišića.

Kakva su iskustva korisnika sa ovim preparatom

Kada je u pitanju magnezijum hlorid iskustva su pokazala da sa velikim uspehom leči mnogo zdravstvenih tegoba. Žene koje su patile od bolnih menstruacija nakon što su počele upotrebljavati magnezijumovo ulje preporodile su se.

Sportistima je nezamenljiv kada preteraju sa treninzima. A srčanim bolesnicima se obavezno savetuje da održavaju nivo Mg u telu na određenom nivou.

Nakon napornih treninga noću bi me često budili jaki grčevi u listovima. Onda sam otkrila magnezijum hlorid gel i situacija se popravila. Kada ga redovno mažem grčevi se uopšte ne javljaju. Pomoglo mi je takođe i sa stanjem kože, više nije suva kao pre i prestala se perutati. I glavobolje od kojih sam patila godinama su nestale.

Milana (29)

Magnezijum hlorid štetnost, kontraindikacije i  nuspojave

Na odgovor da li se ova magnezijumova so sme kombinovati sa drugim lekovima odgovor nije prilično jasan. Ona kroz kožu ulazi kroz krvotok tako da se i oralna upotreba broji. Kontraindikacije su moguće ali retke. Poseban oprez se savetuje osobama koje su na terapiji antibioticima i tetraciklinima.

Što se tiče rizičnih grupa stanovništva: dece, trudnica i starijih osoba savetuje se dodatni oprez. Obavezno držati van domašaja male dece. Kod upotrebe MgCl2 kod osoba preko deset godina obavezno se posavetujte sa pedijatrom.

Izbegavati kontakt sa očima!

Posle brijanja lica nemojte ga koristiti, takođe ni nakon brijanja pazuha, može dovesti do peckanja i iritacija.

Upotreba soli magnezijuma može biti uzrok retke stolice.

Cena preparata i gde ga kupiti

Ako živite u Beogradu možete ga kupiti i na džakove

Ukoliko želite da kupite povoljno ovu magnezijumovu so znajte da je firma KRISTAL SO. D.O.O. uvozi u našu zemlju. Ova kompanija se bavi  i prodajom ostalih vrsta soli, kuhinjske, morske… A na lageru ima čak i specijalnu so za mašine za posuđe. U ponudi su im i kalijev hlorid i kalcijum hlorid.

MgCl2 koji ova firma uvozi iz Izraela je iz Mrtvog mora i visoko je kvalitetna. Za džak od 25 kg izdvojićete oko 1000 dinara što je i više nego jeftino.

Magnezijum hlorid u prahu ili kristalima prodaju čak i pod nazivom jona za opuštanje, upakovanih u manje kesice (Essensa).

Biljna apoteka Herbasana prodaje Magnesium oil u spreju u pakovanju od 100 ml. (cena je 200 dinara). Ova se apoteka nalazi u Beogradu preko puta Cejlonijeve pijace, ali ima i online trgovinu.

MgCl2 prodaje i se kao dijetetski proizvod i tada je nešto skuplji. Diet food ga ima u svom asortimanu pod nazivom Dijetetski dodatak ishrani magnezijum hlorid heksahidrat. Prodaje se u pakovanju od 100 grama i košta 600 dinara.

Magnezijum hlorid gel od 200 ml košta oko 300 dinara.

Nigari, derivat morske soli koji sadrži oko 95 procenata MgCl2  može se kupiti u apotekama. Ali se može naći i u bolje snabdevenim supermarketima i naravno online. 200 grama košta oko 300 dinara, ili kako bi naši trgovci naveli 299din.

Članak Magnezijum hlorid heksahidrat upotreba za zdravlje je izvorno obljavljen na stranici meseceva dijeta | meseceve mene od autora dijeta.info

Hlamidija simptomi kod muškaraca i žena

Hlamidija spada u seksualno prenosive bolesti koje su najrasprostanjenije i najčešće među populacijom. Izaziva je bakterija Chlamydia trachomatis .

Simptomi hlamidije znaju biti dobro zamaskirani ili se uopste ni ne jave. Sve to značajno otežava otkrivanje bolesti i njeno dalje lečenje. Stručnjaci je upravo zbog toga nazivaju i tiha polna bolest.

Neretko se dešava da prvi znaci hlamidije izostanu ili su čak štaviše vrlo blagi. Zahvaljujući tome posledice nelečenja bolesti mogu biti i te kako ozbiljne, a sterilitet je samo jedna od njih. U nastavku članka saznajte šta je hlamidija, te kako joj možete stati na put pomoću lekova iz prirode.

Kako se manifestuje hlamidija

Čak oko 80 procenata inficiranih žena nema nikakve znake bolesti, što značajno otežava njeno otkrivanje. Sa druge strane simptomi hlamidije kod muškaraca otkrivaju se u oko 50 posto slučajeva.Najčešće se ispoljavaju tri nedelje nakon kontakta sa zaraženom osobom.

Statistike su neumoljive, one nam pokazuju da je jedna od deset seksualno aktivnih osoba nosilac ove infekcije. Još jedan neverovatan podatak, gotovo 88 odsto zaraženih žena, mlađe je od 25 godina.

Hlamidija simptomi kod žena

Tegobe se najčešće ispoljavaju 21 dan nakon kontakta sa zaraženom osobom. Kod žena se manifestuju u vidu pojačanog iscetka iz vagine ili ih prati peckanje prilikom mokrenja.

Ukoliko se infekcija hlamidijom dalje počne širiti na jajovode, žene i dalje ne moraju osećati bilo kakve simptome. Takođe oni se mogu manifestovati kao bolovi u donjem delu stomaka ili leđa, mučnine, povišene telesne temperature. Znak bolesti je svakako i neprijatan bol tokom polnog odnosa ili se javlja krvarenje između dva ciklusa.

U svim ovim scenarijima, obavezno posetite vašeg ginekologa.

Hlamidija simptomi kod muškaraca

Tiha polna bolest ne zaobilazi ni mušku populaciju. Kod njih može doći do pojave iscetka iz polnog organa, takođe se javlja bolno mokrenje. Znatno ređe se bolest manifestuje kroz peckanje i svrab na samom vrhu penisa. To je dosta retko kod infekcije hlamidijom.

Da li se hlamidija prenosi samo polnim putem?

Na pitanje kako se prenosi hlamidija već smo vam dali delimičan odgovor u uvodu, a sada ćemo vam dati i detaljno pojašnjenje:

Ova neugodna polna bolest prenosi se seksualnim putem, pa su riziku podložnije osobe koje često menjaju partnere. To su obično mlađi ljudi koji ne koriste zaštitu tokom polnog odnosa.

Osim njih bolest ne zaobilazi čak ni novorođenčad. Dešava se čak i to da majka tokom porođaja prenese infekciju na bebz, što kod nje može uzrokovati zapaljenje pluća.

Kod žena, ova bakterija može ugroziti grlić materice i urinarni trakt, i izazvati upalu karlice.

Za razliku od njih kod muškaraca infekciji su najpodložniji mokraćovod i epididimis. U pitanju je deo muškog genitalnog trakta koji sprovodi spermu od testisa do semevoda. Tada se javljaju izraženi simptomi s komplikacijama u vidu otoka, upale testisa i semevoda.

Ukoliko se simptomi hlamidije ne uoče na vreme i pri tom se bolest zapusti  i ne leči, dolazi do neminovnih komplikacija. Mogu se javiti ozbiljna oštećenja reproduktivnih organa koja uzrokuju sterilitet.

Ovo su svakako ozbiljne posledice koje ne zabilaze kako muškarce, tako i pripadnice lepšeg pola.

Koji su se antibiotici za hlamidiju pokazali dobro?

Bakterija hlamidija se uglavnom leči antibioticima, međutim u novije vreme mnoge bakterije, pa i ova, postaju otpornije na lekove. Stručnjaci smatraju da do toga dolazi prvenstveno zbog neracionalne upotrebe, odnosno korišćenja medikamenata na svoju ruku. Nažalost, sve to narušava imunitet, a i bakterije postaju otpornije na antibiotike.

Od svih lekova danas su za lečenje hlamidije najčešće prepisuju doksicilin i sumamed.

Važne naopomene

• Pomenute lekove može vam prepisati samo lekar i jako je važno da se i vaš partner podvrgne terapiji. Tako će se značajno smanjiti mogućnost da dođe do reinfekcije.
• Potrebno je neko vreme prestati sa seksualnim odnosima, obzirom na to da je hlamidija zarazna. Stoga, ona može ponovo inficirati vaše partnere.
• Morate doslovce pratiti sva dobijena uputstva vašeg lekara i propisanu terapiju sprovedite do kraja. Nemojte prekidati sa antibioticima ukoliko osetite olakšanje ili se hlamidija simptomi iznenada povuku. Budite istrajni.

Reč dve o prevenciji polno prenosivih bolesti

Mere zaštite od infekcije iste su kao i kada je reč o drugim polno prenosivim bolestima. U svakom slučaju, veoma je važno sprečiti ponovno javljanje infekcije, jer se tako povećava rizik od neplodnosti.

Preporučuju se najčešće lateks kondomi od samog početka do kraja polnog odnosa.

Osobe koje su izložene većem riziku od razvoja ove infekcije trebaju uraditi test na hlamidiju ali i na druge pomenute bolesti. U ovu grupu svakako spadaju adolescenti, osobe koje često menjaju partnere i ljudi koji su več preležali neku polnu infekciju.

U slučaju da se gorepomenuti simptomi hlamidije jave, obavezno se podvrgnite testiranju.

Lečenje hlamidije prirodnim putem

Pored terapije koju propiše vaš lekar mogu se koristiti i biljni lekovi koji su se pokazali efikasnim za lecenje hlamidije.

Među njima su moćni prirodni antibiotici kao što su:

• Beli luk u kapsulama ili svež,
• crni luk,
• ehinacea,
• žalfija,
• crne i crvene borovnice,
• ren,
• bosiljak,
• šljive,
• jogurt,
• kupus,
• eterično ulje čajevca.

Danas postoje mnogi različiti preparati, kao i čajevi protiv hlamidije. Postoje i brojne tinkture za lečenje hlamidije prirodnim putem, a neven se pokazao naročito efikasnim.

Prelijte tri kašike nevena sa 7 deci vrele vode. Poklopite i sačekajte 30 minuta. Zatim procedite i dozirajte po jednu šolju pre glavnih obroka.

Podelićemo sa vama još nekoliko odličnih recepata:

Ehinacea i rtanjski čaj

Pomešajte jednake delove ehinacee i rtanjskog čaja, pa uzmite tri kašike smese. Prelijte tu količinu sa 0,7l proključale vode i sklonite sa šporeta. Nakon 30 minuta otklopite i procedite. Ovako spremljen čaj protiv hlamidije pijte jedanput dnevno, uvek pre obroka.

Moćna čajna mešavina za ispiranje

Sjedinite jednake delove crnog sleza, kamilice i žalfije, pa pune četiri supene kašike prelijte s pola litara tek provrele vode. Kao i u prethodom receptu, ostavite neka miruje pola sata. Ocedite dobro, a zatim ispirajte vaginu toplim čajem.

Ako vam je dijagnostikovana hlamidija, vi slobodno možete ispirati vaginu jakim čajem od žalfije.

Kako se leči hlamidija pomoću zdrave ishrane?

Hlamidija trahomatis kao i bilo koja druga bakterija koja dospe u naš organizam najbolje se leči ako poradimo na jačanju imuniteta.

Zato je veoma važno iz ishrane izbaciti slatkiše, odnosno proizvode koji sadrže štetne šećere.

U širokom luku treba zaobolaziti belo brašno, zasićene masti, štetne gazirane napitke, prženu hranu, alkohol i suhomesnate proizvode.

S druge strane, korisno je jesti zdravo sezonsko povrće i voće, te uključiti u ishranu začinsko bilje. Nikako ne izostavljajte pčelinje proizvode (matični mleč, propolis, polen),

Obavezno u jelovnike uvrstite beli i crni luk, sremuš, djumbir, pšenične klice, prepeličja jaja, što više sirovih namirnica, origano ulje…

Ništa bez probiotika

Koliko često pijete kefir ili bar domaći jogurt? Ukoliko tome nisto skloni krajnje je vreme da promenite navike. Ove izuzetno zdrave namirnice i te kako vam mogu pomoći u borbi sa hlamidijom.

Jedite namirnice koje obiluju vitaminima C i E, stoga uključite citruse, spanać, brokoli, paprike, karfiol i zelene salate. Ne izostavljajte kivi, ananas, kao i orašaste plodove iz ishrane.

Unosite veće količine nezasićenih masnoća (njima obiluje morska riba i  nerafinisana hladnoceđena zdrava ulja).

Alkalizacijom organizma protiv hlamidije

Poznato je da kiselost organizma pogoduje nastanku i napredovanju bolesti. Kako bi se smanjila zakiseljenost krvi, potrebno je unositi oko 80 odsto baznih namirnica i 20 posto hrane sa kiselijim pH.

Ovo pravilo ne važi samo kod bakterije hlamidije, već se pokazalo delotvorno i kod uporne gljivice kandide.  Saznajte: šta je to antikandida dijeta..

U bazne namirnice spadaju sveže voće i povrće, naročito limun i dinja, proso, bademi, biljni čajevi, med, kinoa, maslinovo ulje. Najniži pH imaju meso, jaja, mlečni proizvodi, riba, rafinisana hrana, šećer…

Dakle, i u slučaju da su već prisutni hlamidija simptomi, neophodno je najpre telo alkalizovati. Dan je najbolje započeti limunadom bez šećera, porcijom svežeg voća, doručkom od prosa, meda i badema. Takav prvi jutarnji obrok će obložiti vaš želudac i pospešiće pravilno varenje, olakšati probavu.

Uz meso i ribu trebate jesti mnogo sveže salate i pri tom što češće namirnice životinjskog porekla zameniti biljnom hranom.

Krompir treba pripremati zajedno s ljuskom, a umesto kafe piti blage biljne čajeve.

Tinktura od pelina protiv hlamidije

U fitoterapiji, pelin je jedan od nezaobilaznih lekova protiv hlamidije. Može se koristiti u obliku čaja ili tinkture, ali treba znati da to nije potpuno bezbedna biljka jer u svom sastavu ima toksične materije. Ne treba je koristiti duže od tri nedelje ukoliko vam se jave prvi hlamidija simptomi .

Kako se pravi ova tinktura?

30 g mlevenog pelina prelijte sa 500 ml medicinskog alkohola, pa ostavite nek stoji 14 dana pored izvora toplote, i često promućkajte. Nakon toga, tinkturu procedite i čuvajte u staklenoj boci, na suvom i tamnom mestu. Uzimajte tri puta dnevno po 10 kapi tinkture.

Goldenseal – (Hydrastis canadensis)

Ova biljka ima snažna antibakterijska i antifungicidna svojstva. Koristi se za jačanje imunološkog sistema, a sadrži i izrazito lekoviti alkaloid berberin. On između ostalog, direktno uništava hlamidiju.

Sastojci:

2 kašike žalfije;

glavica belog luka;

ceo limun;

500 g meda;

100 g propolisa.

Priprema:

Sameljite limun i luk, dodajte 2 kašike žalfije, sve prelijte sa pola litra proključale vode. Ostavite nek odstoji 2h, pa dobro procedite. Dodajte 500 g meda i 100 g propolisa, sipajte u flašu i uzimajte tri puta dnevno pola sata pre jela.

Nadamo se da ste saznali sve što vas je zanimalo o bakteriji hlamidiji i njenom lečenju. Ovom prilikom predlažemo vam i tekst o kondilomima.

Članak Šta je hlamidija i koji su simptomi bolesti je izvorno obljavljen na stranici meseceva dijeta | meseceve mene od autora dijeta.info

Bakterija klostridija putevi prenošenja i prirodno lečenje

Znate li koji su najbrojniji organizmi na našoj planeti? To su bakterije, one su u svakoj pori našeg okruženja. Jedna od njih je i ozloglašena bakterija klostridija. U novinskim člancima mogli ste pročitati da je upravo ona poslednjih decenija uspela mutirati i postati patogena.  To znači da je sposobna izazvati oboljenje. Nažalost toliko se prilagodila da je uspela  steći otpornost na većinu antibiotika.

Nazivaju je još i ubicom iz urgentnog centra i bolničkom bakterijom. Ona je sve samo ne bezazlena. Posledica trovanja njome može biti samo blaga dijareja, a često i upala debelog creva. Ali usled komplikacija kod težih oblika infekcija ishod može biti i koban. Ona je podmukla i uporna. I svuda je oko nas. Zato budite jako obazrivi kada je ovaj prefrigani mikroorganizam u pitanju.

Zovu je još i bolest prljavih ruku, u nastavku teksta saznajte zašto. Pročitajte i koji su simptomi trovanja, kako se leči bakterija klostridija i na koji način se najefikasnije zaštititi od nje.

Pronašli smo za Vas i savete u vezi nekih prirodnih lekova koje mogu pomoći… Ali ponajpre da se upoznamo sa našim neprijateljem…

Šta je klostridija i kako se prenosi

Klostridija (Clostridium)  spada u anaerobne bakterije, što znači da loše podnosi kiseonik. Razmnožava se na mestina sa minimalnom ili nikakvom koncentracijom O2. Anaerobne infekcije stvaraju toksične plinove i mogu dovesti do ozbiljnih posledica. Spadaju u grupu sporagenih gram-pozitivnih bacila. Rasprostranjeni su na tlu, u prašini, na biljkama, a nalaze se i u probavnom traktu životinja i ljudi.

Otkrivena je 1935. godine kada je izolovana iz stolice tek rođene bebe. Poznato je oko sto vrsta ove bakterije ali samo trećina uzrokuje bolesti kod ljudi (difficile, botulinum, tetani, perfrigens…).

Određen broj ovih mikroorganizama živi i u normalnoj crevnoj flori. Opasni su kada postaju patogeni, u odsustvu, pri visokoj koncentraciji laktata ili pri promeni ph vrednosti okoline. Tada proizvode egzotoksine i živčane toksine, (otrove) koji napadaju ćelije domaćina.

Kako se prenosi bakterija klostridija?

Nehigijena je najveći krivac za epidemiju ovom bakterijom. Dakle, najvažnije je obavezno pranje ruku toplom vodom i običnim sapunom.

Kada su u pitanju površinske rane jako je bitno držati je očišćenom i u kontaktu sa kiseonikom.  Kod povreda tkiva što je rana dublja i ozbiljnija uslovi za razvoj ove bakterije, odnosno infekcije su veći.

Generalno, jako je bitno dezinfikovati prostor kako se ova bakterija ne bi razvijala.

Iako ima jak i neprijatan miris – hlor je najbolje sredstvo za dezinnfekciju.

Veću šansu za infekciju imaju osobe sa oslabljenim imunitetom i intravenski narkomani. Osobe koje često konzumiraju  konzervisanu hranu su takođe u većoj opasnosti, jer se u ovakvim namirnicama može nalaziti i bakterija klostridija.

Bolnička infekcija koja odnosi živote

Bolesnici  pod terapijom antibioticima koji su usled oslabljenog imuniteta podložniji infekcijama treba posebno da se čuvaju. Bakterija klostridija u bolnicama nije retkost čak i usled pooštrenih higijenskih mera. Bilo koji posetilac ove opasne mikroorganizme može doneti na rukama.

Zašto klostridiju nazivaju i bolničkom infekcijom?

Osobe koje leže u bolnicama često, odnosno uglavnom su pod terapijom antibioticima. Čak 40 posto ljudi koji su na takvim medikamentima oboli i od ove nemilosrdne bakterije. Usled poremećaja crevne flore i opšteg lošijeg stanja organizma ove su infekcije izuzetno opasne. Smrtni ishod najčešće nije direktna posledica trovanja klostridijom, ali je ona činilac koji pokreće opšti haos u organizmu.

2015. godine. mogli smo u novinama pročitati bombastične naslove kao što je Bakterija klostridija ubija u Ćupriji. Na odeljenju ortopedije, nažalost,  zabeležena su dva smrtna slučaja, a nekoliko pacijenata je bilo zaraženo. I panika se proširila Srbijom. Svi su bili u strahu od epidemije.

2016. godine. gotovo identična priča se ponavlja. U Kikindskoj bolnici pacijenti su se opet zarazili ovom smrtonosnom bakterijom. Ovo nije prva takva situacija, pre tri godine u istoj bolnici takođe je došlo do epidemije iste vrste.

Bakterija klostridija simptomi koje ne smemo zanemariti

Bakterija klostridija može izazvati blaga trovanja hranom, ali i da izazove i plinske gangrene, botulizam…

Simptomi trovanja bakterijom klostridijom su razni. To može biti blaga dijareja, krv u stolici, bolovi u stomaku, slabost… Povišena temperautra je česta propratna pojava.

Kod težih oblika trovanja to je i paraliza tela, mučnine i još mnoge druge posledice o kojima će biti reči u nastavku teksta.

Kada je u pitanju trovanje hranom najčešći uzročnik je Clostridium difficile. Ova nezgodna bakterija ispušta svoje egzotoksine u okolnu sredinu. Međutim ona najčešće izaziva samo blaže prolive. Ako se ustanovi prisustvo njenih toksina u stolici na vreme, lečenje nije komplikovano.

Ali ukoliko se zarazite opakijom verzijom  klostridije – Clostridium botulinum tada već nastaju ozbiljni problemi. Ovo je jedna od najsmrtonosnijih bakterija. Botulizam koji izaziva je bolest koja ukoliko se ne leči ima katastrofalne posledice.

U nastavku teksta pročitajte simptome trovanja ovim opakim mikroorganizmom kao i još opasnijim sojem – Clostridium tetani…

Moramo naglasiti važnost prevencije ako je posredi bakterija klostridija!

Pored obaveznog pranja ruku, obratite pažnju na pravilnu pasterizaciju hrane. Jako je bitna i sterilizacija okoline, kuvanje hrane na temperaturama koji su pogubni za ovu vrstu mikroorganizama… Ako se radi o  Clostridium tetani naglasićemo i važnost vakcinacije.

Kako izlečiti infekciju klostridijom

Lekar će nakon fizičkog pregleda pacijenta uputiti da obavi sve neophodne laboratorijske pretrage. Ako se ustanovi prisustvo toksina klostridije u stolici, a nalaz krvi pokaže vrednosti koje ukazuju na bakterijsku infekciju započinje se terapija. Neretko će takav pacijent biti upućen i na kolonoskopiju pod narkozom.

Problem kod klostridije je što je postala rezistentna na većinu antibiotika.

U terapiji se uglavnom koristi penicilin, vankomicin, metronidazol,  fidaksomicin ili bacitracin.…Često se zbog dehidriranosti organizma uvodi i infuzija.

Obavezno se propisuju i probiotici radi očuvanja dobrih bakterija u crevnoj flori. Preporučuje se upotreba onih koji sadrže probiotsku kulturu Saccharomyces boullardii (Bulardi).

Koliko traje lečenje klostridije?

Trajanje terapije zavisi prvenstveno od soja bakterije i težine infekcije. Takođe je jako bitan faktor uzrast bolesnika i opšte fizičko stanje. Ako se prisustvo bakterije ne otkrije na vreme lečenje klostridije može potrajati mesecima.

Koje su posledice ako se klostridija ne leči?

Ukoliko se bakterija klostridija ne leči može doći čak i do smrtnog ishoda. Kao što smo već pomenuli, kod opasnijih sojeva ove bakterije kao što je Clostridium botulinum nelečenje infekcije je kobno. I nakon izlečenja možete dugo osećati slabost u crevima. Isto tako možete dobiti i gastritis ukoliko se ovi uporni mikroorganizmi rašire po probavnom traktu.

Bakterija klostridija kod dece  i sterijih ljudi može biti jako opasna, zato je bitno reagovati na vreme. Posebno kada su u pitanju Clostridium botulinum i Clostridium tetani. Nažalost, kod odojčadi su ovakve infekcije opasnijim vrstama uglavnom kobne. Čak i uz lečenje u slučaju botulizma smrtnost je velika. Simptomi trovanja su opstipacija, tihi plač, bezizražajan izraz lica. Zato je prevencija od izuzetne važnosti.

Kada je u pitanju bakterija klostridija četiri najpoznatije patogene vrste su:

1. Clostridium perfrigens,
2. Clostridium difficile,
3. Clostridium tetani,
4. Clostridium botulinum.

Trovanje hranom i Clostridium perfrigens

Ova vrsta klostridije je široko rasprostanjena, izaziva akutni gastroenteritis. Najčešće su to blagi oblici trovanja. Simptomi infekcije se javljaju 6 do 24 časa nakon konzumacije kontaminirane hrane. Kao propratne pojave javljaju se ređe, kašaste stolice, stomačni grčevi i neretko prisutna je krv u stolici.

Bakterija klostridija osetljiva je na temperaturu. Stoga je namirnice za jelo potrebno spremati na najmanje 75 stepeni Celzijusa. Tek tako će biti u potpunosti uništena…

Kontaminirana hrana na sobnoj temperaturi umnožava sve više broj bakterija klostridije i ispušta svoje toksine. Nakon ulaska u organizam i prolaska kroz probavni trakt ono ispušta svoje otrove u tanko crevo. Dijagnoza se uspostavlja nakon što je izolovan toksin Clostridije perfrigens u stolici.

Koliko je često prisutna nakterija klostridija u svinjskom mesu

Clostridia perfrigens može izazvati i nekrotizirajući enteritis  (u Novoj Gvineji poznata pod nazivom Pigbel). To je teška upala tankog creva, sa segmentima koji krvare i koji su nekrotčni. Bolest se može manifesovati kao blagi proliv, grčevi, a u najgorem slučaju infekcija može izazvati i brzu smrt. Najčešći uzročnik trovanja je kontaminirano svinjsko meso .

Clostridium difficile terapija i lečenje medikamentima

Tek 1977. godine ova bakterija dovedena je u vezu sa teškim upalama debelog creva. Ova crevna bakterija najčešće izaziva proliv koji se može držati pod kontrolom. Međutim ona svakako nije bezazlena i može izazvati ozbiljne komplikacije.

Najčešći simptomi trovanja ovom vrstom klostridije su vodenasti proliv, oticanje stomaka, sluzave ili krvave stolice i temperatura. Bolesnici loše izgledaju, iscrpljeni su, mlitavi i često skroz dehidrirani. Ova infekcija može dovesti čak i do ozbiljne komplikacije kakva je otkazivanje bubrega.

Clostridium difficile je veoma neugodan protivnik. Kada se infekcija zakomplikuje može da uzrokuje i pseudomembranozni kolitis. On se manifestuje prolivom, nekada i sa primesama krvi. Javljaju se vodenkaste stolice  i do petnaest puta na dan.

Ova bakterija otpušta svoje toksine u probavni trakt i uzrokuje upalu debelog creva. Dijagnoza se uspostavlja nakon laboratorijskog nalaza koji potvrđuju prisutnost toksina. Lečenje se sprovodi u bolnici i može trajati mesecima.

Sojevi clostridium difficile su najčešći uzrok postantibiotskog kolitisa

Infekcija se najčešće javlja nakon uzimanja terapije antibiotika (ampicilin, eritromicin…). Tada je crevna flora poremećena, ph vrednost je pogodna za razvoj bakterija. Sojevi bakterije stvaraju psudomembrane na crevima koji se zalepe za zidove tkiva kao neka paučina i izazivaju jaku upalu.  Toksini polako uništavaju epitelne ćelije creva.

Na našem tržištu možete pronaći Biocolon kapi za kolitis i nervozna creva i tinkturu za jačanje.

Iskustvo čitateljke sa klostridijom

Pet dana sam imala proliv, a onda sam primetila i prisustvo krvi i sluzi u stolici. Temperatura mi je uvek bila blago povišena. Na infektivnom odeljenju su mi zatim ustanovili visok nivo bakterije Clostridium difficile.

Lekari su mi rekla da je bakterija klostridija u meni živela verovatno i godinu dana ali da nisam primećivala simptome. Prepisan mi je Medazol, a kad to nije pomoglo Vankomicin i infuzije. Sada kada sam se uspela izlečiti  moram paziti na ishranu jer sam usput dobila i gastritis. Jedem najviše kuvanu hranu i strogo pazim šta unosim u organizam.

Milica(38)

Takozvani zli grč, tetanus i Clostridium tetani

Jedna od najopakijih bakterija klostridija svakako je Clostridium tetani. Najotpornija je, a njene spore u spoljašnjoj sredini mogu preživeti čak godinama. Egzotoksin izaziva toničke grčeve voljnih mišića. Inkubacija traje od 2 do 50 dana.

Simptomi infekcije clostridium tetani su ukočenost čeljusti, otežano otvaranje usta, spazam mišića, ukočenost tela..

Ako se ovom bakterijom zarazi novorođenče, čak i nakon terapije, smrtnost je oko 90 posto. Opasnost od infekcije je povećana kod pacijenata sa opekotinama i ranama, kod intravenskih narkomana, porodilja i novorođenčadi (infekcija pupka).

U slučaju zatrovane rane terapija se svodi na detaljnu obradu te regije i sprečavanje daljih oslobađanja toksina. Posebna pažnja se posvećuje na njihovu neutralizaciju. Ona se vrši uz pomoć antitetanusnim antiglobulinom i tetanusnim toksoidom. Može se neutralisati samo slobodan toksina a ne i onaj koji se povezao za sinaptičke membrane. U terapiji se često daju i benzodijazepini radi kontrole mišićnih grčeva.

Clostridium botulinum i botulizam (lat. botulus- kobasica)

Najčešći simptomi botulizma su slabost i paraliza mišića, povraćanje, grčevi i proliv. Clostridia botulinom se može preneti hranom, a do infekcije može doći prilikom infekcije rane i kod odojčadi.  Inkubacija traje od četiri sata pa sve do osam dana.

Savet plus

Hrana se mora kuvati bar pola sata na 80 stepeni da bi se uništili svi toksini, bakterije, toksin botulin.  Ipak to nije dovoljno da biste ubili spore clostridije botulinum, tada morate pojačati na 120 stepeni .

Bakterija klostridija lečenje prirodnim putem

Na pitanje kako se leči bakterija klostridija prirodnim putem nije jednostavno odgovoriti. O prirodnim lekovima i posebnom režimu ishrane možemo pričati kada se radi o trovanju Clostridium perfrigens i difficile.

Kao prvo potrebno je raditi na obnavljanju crevne flore i jačanju imunološkog sistema. Daćemo vam nekoliko saveta kada je u pitanju trovanje klostridijom i ishrana…

• Konzumirajte hranu bogatu probiotskim kulturama. U jelovnik obavezno uvrstite kefir, jogurt, kombuhu, jabukovo sirće…  Najbolji izbor je jogurt sa probiotskom kulturom.
• Pijte biljne čajeve koji povoljno utiču na smirivanje creva, kao što su čaj od matičnjaka i nane.
• Izbegavajte prženu i pohovanu hranu kako ne viste opteretili želudac. Isključite iz ishrane namirnice koje nadimaju kao što su kupus i  karfiol…
• Izbacite iz upotrebe kafu, cigarete i alkoholna pića.
• Mlečni proizvodi se takođe ne preporučuju, ako ih uzimate dozirajte manje količine.
• Preporučuju se banane, sok od šargarepe i biljke koje imaju antiflamatorno dejstvo dejstvo kao što su kantarion i kamilica.

Ako je u vašem organizmu prisutna bakterija klostridija situacija je dakle sve samo ne bezazlena. Zato isključite mogućnost zaraze na vreme i eliminišite faktore rizika.

Redovna higijena tela, posebno ruku je od ključnog značaja. Dezinfekcija prostorija u kojoj boravite takođe. Ne zaboravite redovno prati ruke, posebno ukoliko idete u posete bolnicama. ..Pročitajte i članak o Ešerihiji koli…

Članak Bakterija klostridija simptomi infekcije i prenošenje je izvorno obljavljen na stranici meseceva dijeta | meseceve mene od autora dijeta.info

UPALA SINUSA PRIRODNO LEČENJE

Upala sinusa i glavobolja su tegobe koje se intenziviraju sa dolaskom nešto hladnijeg jesenjeg, a naročito zimskog perioda godine. Svedoci smo da su  se ovih dana na brojnim forumima, portalima i društvenim mrežama (ukoliko pratite alternativnu medicinu) uveliko počele tražiti prirodne recepture za lečenje sinusitisa.

Potrudićemo se da u ovom tekstu, ponudimo veći broj korisnih recepata protiv sinusitisa koje lako možete napraviti kod kuće. Kao odličan prirodni lek za sinuse i začepljen nos često se preporučuje ren. On to svakako i jeste, ali definitivno nije jedini recept koji ćemo ovde sa vama podeliti.

Inhalacija sinusa lekovitim biljem je daleko najdelotvornija terapija i podjednako je preporučuju fitoterapeuti i lekari zvanične medicine. Ona se preporučuje ukoliko je nos konstantno začepljen. Sinusitis gotovo uvek prate jake glavobolje , a ponekad se može javiti  i privremen gubitak čula mirisa..

Ostanite sa nama i saznajte kako se leče sinusi na zdrav prirodan način..

Upala sinusa simptomi i prvi znaci oboljenja

Najčešći simptomi upale sinusa kod odraslih jesu neprohodan i  konstantno začepljen nos, pojačan i gust sekret. Sve to prati veoma snažan osećaj bola i nelagodnog pritiska u vratu i uhu, neugodna zubobolja, povremen gubitak čula mirisa. Neretko se javlja i pojačano suzenje očiju, jaka glavobolja praćena sa povišenom temperaturom, opšti umor, iznurenost i malaksalost.

Treba naglasiti da se akutna upala sinusa u svojoj  početnoj fazi dosta teško dijagnostikuje. Prvenstveno zbog toga jer tegobe podsećaju na one koje su karakteristične za najobičniju prehladu. Međutim, najjednostavniji način kako se potvrđuje akutni sinusitis jeste lupkanje ili pritiskanje u tom predelu lica.

Ukoliko to izaziva bol u sinusima, najverovatnije se radi o infekciji.

Budući da je sezona prehlada i gripa u toku, osobe koje su sklone sinusitisu naročito moraju povesti računa o prevenciji. Samo tako ćete sprečiti tegobe i pojavu ovih simptoma.

Naime, sva četiri para sinusnih šupljina obložene su sluznicom koja se dalje nastavlja na nosne prolaze.

• Prvi par smešten je iznad očiju u blizini obrva – frontalni sinus.
• Drugi unutar jagodične kosti – maksilarni sinusi.
• Treći iza korena nosa, između očiju -etnoidni.
• Četvrti u gornjoj regiji nosa, iza očiju – sfenoidni.  sastoje se iz otvora spojenih s nosnim prolazima i nosnicama.

Zbog svega navedeneog faktori koji uzrokuju upalu i otečenost sluznice nosa direktno utiču na funkciju i prohodnost sinusa. To se najčešće dešava u slučaju alergija ili prehlade.

Problem mogu izazvati i polipi u nosu jer ometaju protok vazduha i sekreciju sluzi.

Upala sinusa i glavobolja, gotovo uvek idu zajedno. Javljaju se kada otečena sluznica nosa zatvori sinusni otvor i tako spreči ventilaciju i izjednačavanje pritiska u nosu i sinusima. Osim toga sluz, koja u normalnim uslovima služi za održavanje vlažnosti sluznice i predstavlja zaštitu od bakterija. U slučaju sinusitisa ona zaostaje u sinusima i stvara pritisak izazivajući neugodnu bol.

Kako se leče sinusi prirodnim metodama?

Pre nego što podelimo sa vama više nego korisne prirodne recepte za lečenje sinuse, reći ćemo reč-dve o tome ko najčešće oboleva.

Akutna upala sinusa, obično nastupa nakon nepreležane prehlade kada se ponovo aktiviraju bakterije i virusi. Tada su stvoreni gotovo idealni preduslovi za akutni sinusitis, mada su često uzročnici i alergije, dok su to puno ređe gljivice.

Od bakterija koje ga uzrokuju to su: pneumokoke, Moraxalla catarrhalis, streptokoke i Haemophilus influenzae.

Upravo ovi nabrojani mikroorganizmi su kod zdravih osoba smešteni u gornjim disajnim putevima (u sluznici). U  slučaju pojave upale, njihov broj se značajno uvećava i dolazi do pojave infekcije.

Upala sinusa bez temperature sa jakom glavoboljom često se javlja kod osoba koje su sklone alergijama.U njihovom slučaju prohodnost u gornjim disajnim putevima je značajno smanjena. Slične tegobe imaju i osobe sa devijacijom nosa ili koje pate od upale zuba u gornjoj vilici.

Lečenje sinusitisa zavisi, pre svega, od samih uzročnika oboljenja: ukoliko su u pitanju bakterije, prepisuju se antibiotici odmah nakon što se uzime bris za antibiograma, dok se alergijski sinusitis tretira najčešče sa odgovarajućim antihistaminicima.

Ono što je svakako zajedničko za terapije kod svih oblika sinusitisa jeste korišćenje analgetika. Upotreba kapi za sinuse je uobičajena, a počesto se koriste i sprejevi za nos, koji postižu više ili manje dobrih efekata.

U slučajukada konzervativno lečenje sinusa ne daje očekivane rezultate i nastupi hronična upala, tada se primenjuje se i hirurška intervencija. Izvodi se u slučaju komplikacija, tada je u jedno i jedino rešenje za sinusne šupljine, da bi se iste očistile i ispraznile.

Ova metoda se preporučuje tek ukoliko su nastupile ozbiljnije tegobe sa sinusima. Fitoterapeuti za razliku od ovih metoda toga preporučuju inhalaciju, pri čemu se najbolji rezultati postižu primenom bosiljka, mirođije i rena.

Prirodni lek za sinuse sa renom

Evo šta trebate raditi ako je upala sinusa već nastupila.

Nezaobilazni ren je spas za obolele sinuse

Uveče, pre spavanja, sipati na toplu ringlu kašiku narendanog korena rena. Prekriti glavu većim peškirom,nagnuti se iznad šporeta i udisati dim. Ponavljati postupak najmanje 5 dana uzastopno, sve dok upala sinusa i glavobolja skroz ne popuste..

Inhalacija sinusa mirđijom

Sipati tri velike kašike mirođije u litar tek proključale vode i kuvati najviše 2 do 3 minuta. Staviti šerpu na sto, prekriti glavu što većim peškirom i udisati vrelu paru dobrih petnaestak minuta. Primenjivati uveče pre odlaska na spavanje i ni slučajno ne izlaziti napolje ili se izlagati promaji nakon inhalacije.

Kako se inhalirati sa bosiljkom?

Sipati tri velike kašike bosiljka u litar provrele vode i kuvati ne više od tri minuta.  Staviti šerpu na sto, prebaciti peškir preko glave, prekriti glavu i udisati vrelu paru najmanje 15 minuta. Primenjivati uveče neposredno pre odlaska na spavanje.

Napomena ni slučajno nemojte izlaziti napolje, ne izlažite se promaji nakon obavljene inhalacije. Ovom efikasnom metodom upala sinusa popušta u roku od 7 dana .

Preslica je prirodni lek za začepljen nos i sinuse

Sipati supenu kašiku rastavića u 1,5 dl vode i kuvati dobra 2-3 minuta. Ostaviti poklopljeno dok se malo ne prohladi, a zatim lagano procediti i ušmrkavati tečnost nekoliko puta dnevno.

Kako lečiti sinuse sa crnim lukom i vinskim sirćetom

Upala sinusa i vrtoglavica, temperatura i jaka glavobolja, ponekad nas mogu vezati za postelju i po nekoliko dana. Stoga je bitno primeniti odgovarajuću terapiju. Evo još jednog izuzetnog recepta:

Uveče pre spavanja sitno iseckati dve glavice crnog luka i izručiti na gazu. Zatim po smesi poprskati crno vinsko sirce i supenu kašiku ulja. Leći na leđa i staviti tupfere na oči. Pripremljenu smesu staviti preko čela, nosa i gornjih delova obraza vodeći računa o tome da sok ne dospe u oči.

Ovaj lekoviti oblog treba odstojati na licu celu noć. Ujutro ga skinuti, oprati bolna mesta kamilicom, namazati ih kantarionovim uljem i ostaviti dva minuta.

Posle ove terapije trebate isprati nosnice i usta čajem koji se pravi na sledeći način:

Po jednu supenu kašiku osušenog i zdrobljenog cveta i lista hajdučice, crvenog sleza, lista koprive, cveta od kamilice, lista ranjenika, kupine i divlje nane izručiti u 1,4 litra provrele vode.

Ostaviti poklopljeno sat i po izvan šporeta, procediti i zasladiti kvalitetnim domaćim medom po želji. Tokom dana tri puta isperite nozdrve i to ušmrkavanjem i izbacivanjem ovog čaja.

Nakon toga uzeti jedan gutljaj tečnosti i lagano grgljati u ustima prvo na desnoj, zatim na levoj strani, a potom držeći glavu pravo, sve ispljunite.

Zatim popiti jednu šolju od ovog čaja. Čim se tečnost popije, ispašće iz nosa usiren gnoj u obliku cilindra dužine i do 3 cm. Opet isprati nosnice čajem.

Čišćenje sinusa ponoviti i sutradan i nikad više nećete imati problema sa infekcijama. Crveni luk je poznati homeopatski lek za sinuse.

Morska so za sinuse koliko je dobra

Upala sinusa i glavobolja se takođe veoma dobro leče i sa oblogama od morske soli. Evo kako da ih napravite :

Pola kilograma što krupnije soli zagrejati do temperature od 40 C. Na unutrašnjoj strani ruke iznad šake proveriti da morska so nije previše vruća. Zatim je isipajte u krpu i napravite zamotuljak u obliku tanjira, koji se pola sata drži na čelu između očiju, najbolje dok se leži.

Kada se so ohladi, ponovo se zagreje do 40°C i postupak se ponavlja, a nakon toga se nozdrve i grlo ispiraju sledećim čajem:

Dve supene kašike sitno iseckanog cveta i lista kičice (Ervthraea centaurium) i veliku supenu kašiku sitno iseckanog cveta i lista stolisnika izručiti u 6 dl proključale vode. Skolniti sa šporeta i ostaviti poklopljeno dva sata nek odstoji. Procediti, grgljati i isprati nozdrve. Ovaj postupak primenjivati tri dana za redom.

Nakon toga u obe nozdrve obavezno staviti prašak – burmut od bibera ili čemerike (Veratrum album). On se dobija od osušenih i samlevenih rizoma čemerike, i izaziva kijanje. Posle svakog kijanja na maramici će ostati nekoliko kapi gnoja koji je zatvarao sinuse.

Delotvornim se pokazao i sledeći recept.

Pomešati pola kilograma morske soli sa po pet kašika sitno seckanog sušenog bosiljka, kamilice i ružmarina. Sipati u staklenu teglu i zatvoriti.

U slučaju zapušenih sinusa, rastvoriti dve kašike mešavine u litru ključale vode, kuvati nekoliko minuta. Zatim dodati pet-šest kapi eteričnog ulja eukaliptusa, prebaciti peškir preko glave i inhalirati se petnaestak minuta. Nakon toga umotati glavu u topao peškir i otići na počinak. Ponavljati nekoliko večeri zaredom ili po potrebi.

Na našem blogu www.dijetamesecevemene možete saznati sve o prednostima morske soli za zdravlje.

Domaće kapi za sinuse puno bolje od kupovnih

Pre nego što krenete u pohod po apotekama i počnete ostavljati vaš novac za razne tinkture i sprejeve, predlažemo vam par odličnih recepata. U pitanju su prirodne kapi za nos.

Beli slez za sinuse

Prelite kašiku korena belog sleza s tri čaše hladne vode i ostaviti neka tako odstoji preko noći. Ujutru dobijenu tečnost procedite. Nakapajte u obe nozdrve po tri-četiri kapi. Ponavljajte  nekoliko puta dnevno.

Ništa bez belog luka

Ispasirajte 10 čenova belog luka, a zatim ih sipajte u staklenu teglu ili flašicu i prelite decilitrom destilovane ili prokuvane vode.

Dobro zatvorite i ostaviti neka odstoje preko noći. Ujutru promešajte i procedite. U svaku nozdrvu sipajte po tri-četiri kapi. Ponavljajte nekoliko puta u toku dana.

Koliko dugo se smeju primenjivati kapi za nos u slučaju sinusitisa?

Sigurno ste već čuli kako ne treba preterivati sa kapima za nos. To shvatite ozbiljno, kupovne varijante smeju da se koriste najduže pet dana zaredom. U suprotnom su štetne i opasne po sluznicu, čak štaviše uzrokuju zavisnost.

Stoga vam najtoplije preporučujemo pravljenje ovih prirodnih kapi za nos, jer su potpuno neškodljive.

Kako lečiti sinusitis u trudnoći

Bolni sinusi, pritisak u predelu očiju, začepljene nosnice i privremen gubitak mirisa ne zaobilazi ni trudnice. Ono što je jako važno je da se striktno držite preporuka od vašeg lekara koji vas prati. Nikakve kapi za sinuse, sprejevi, antibiotici i drugi medikamenti se ne smeju uzimati na svoju ruku.

Šta to smete primenjivati?

• Lagano inhaliranje sinusa se preporučuje u trudnoći, samo bez dodataka i štetnih hemijskih preparata.
• Prebacite peškir preko glave i udišite isparenja tople vode. Možete vašu jastučnicu poprskati sa lekovitim uljem od eukaliptusa, kako bi ste tokom noći mirno spavali i normalno disali.
• Pijte svakodnevno domaću limunadu zaslađenu sa kašičicom pravog meda.
• U ovom zimskom periodu preporučuje se da stavljate manje posude napunjene sa vodom na radijatore.  Taki ćete vazduh učiniti vlažnijim, bilo da vas je upala sinusa već zadesila ili  ćete primeniti kao preventivnu metodu.
• Nemojte se izlagati naglo velikim temperaturnim razlikama i promenena u kratkom vremenskom periodu.
• Izbegnite iritanse za koje od ranije znate da vam izazivaju peckanje očiju, kašalj ili curenje nosa.
• Nikako ne boravite u zadimljenim prostorijama. Ovo ozbiljno shvatite bilo da vas upala sinusa pogađa ili ne, veoma je štetno za vas i bebicu.
• Izbegavajte promajna mesta i zatvarajte prozore.

Uvek izlečite prehladu do kraja

Prevencija sinusitisa kod odraslih i dece podrazumeva i to da što ranije započnete lečenje potencijalne prehlade, gripa kao i drugih infekcija gornjih disajnih puteva.

Prehlada stvara preduslove za nastanak akutne infekcije sinusa jer je izazivaju bakterije i virusi. Mada uzrok može da bude i alergija, u retkim slučajevima i gljivice.

Stoga, šta god je posredi, potrudite se da terapiju primenite do kraja. Ne odustajte od nje već nakon povlačenja prvih simptoma.

Odrasli tokom slava i praznika često preteraju sa konzumacijom alkoholnih pića, što kao posledicu ima i sinusitis. Ukoliko često odlazite na bazen tokom zime, znajte da upala sinusa ume nastupiti i zbog hlora koji dodatno iziritira sluznicu u nosu..

Za sam kraj još jedan dobar lek za upaljene sinuse, koji možete napraviti za 5 minuta.

Izručiti pola kilograma sitne kuhinjske soli u šerpu ili tiganj i zagrevati, uz mešanje varjačom, sve dok ne bude potpuno vrela. Potom je sipati u dvostruku pamučnu krpu.

Lice najpre prekriti krpom, gazom ili tankim peškirom, a zatim polako prislanjati krpu sa solju. Brisati njome čelo i obraze, sve dok je topla. Nakon toga uviti glavu zagrejanim peškirom. Tretman se preporučuje uveče, pre spavanja.

Pošto ste saznali kako se leči upala sinusa, predlažemo naš tekst o prirodnom lečenju migrene.

Članak Upala sinusa simptomi i lečenje prirodnim putem je izvorno obljavljen na stranici meseceva dijeta | meseceve mene od autora dijeta.info

Dijabetesna nefropatija lečenje prirodnim putem

Dijabetesna nefropatija spada u jednu od najtežih komplikacija šećerne bolesti. Ona se javlja u proseku kod trećine obolelih od dijabetesa tipa 1 i 2, što je svakako izuzetno visok procenat.

Pored hipertenzije, nefropatija predstavlja najčešći uzrok propadanja bubrežne funkcije. Ukoliko se ne leči na vreme može imati vrlo ozbiljne posledice po zdravlje, a jedna od njih je i potpuno otkazivanje bubrega. U takvom scenariju nephodna je primena dijalize, pa čak i transplatacija ovih organa.

U nastavku saznajte koji su simptomi i prvi znaci nefropatije bubrega, te kako se ona može preventivno lečiti. Efikasnost biljnih preparata je više puta dokazana u slučaju ovog oboljenja. Osim što če sniziti krvni pritisak, regulisaće nivo glukoze u krvi, te će tako očuvati tkivo bubrega. Sve navedeno potvrđuje i savremena nauka.

Ostanite sa nama i saznajte šta je to dijabetesna nefropatija, te kako da sprečite propadanje bubrega.

Koji su simptomi dijabetesne nefropatije?

Ono što je otežavajuća okolnost kada je dijabetesna nefropatija posredi svakako je izostanak uobičajenih simptoma. Upravo zbog toga se ovo oboljenje dosta teže otkriva u ranoj fazi. Ipak ukoliko vam je šećerna bolest ranije dijagnostikovana, a prati je povišen krvni pritisak, svakako spadate u rizičnu grupu. Tada morate biti posebno na oprezu.

Neki pacijenti znali su osećati trnce, koje opisuju kao mravinjanje po koži. Zatim, osećali su umor tokom dana, a mokraća im je znala biti penušava prilikom uriniranja, što svakako nije zanemarljivo. Nešto ređe se javljaju otoci na potkolenicama i dr.

U slučaju da vam se jave ovakvi simptomi obavezno se javite vašem lekaru, a po mogućnosti i internisti nefrologu. Samo pravoremena dijagnostika i laboratorijska analiza mogu potvrditi vaše sumnje. Pomoću njih utvdićete da li je bubrežna funkcija očuvana ili pak postoji neki problem ili poremećaj.

Najčešće se radi kompletna krvna slika, utvrđuje se prisusto proteina u mokraći, urinokultura i druge analiza. Obavezno se zakazuje i ultrazvučni pregled bubrega jer on može pokazati da li je došlo do smanjenja bubrežnog tkiva.

Ako i dalje lekar specijalista ima određenih nedoumica oko postavljanja dijagnoze, radi se biopsija. Tom prilikom uzima se delič tkiva na analizu.

Šta se zapravo dešava sa bubrezima kod dijabetičara?

Visok nivo glukoze u krvi uzrokuje oštećenje krvnih sudova, a prvi na udaru su oni najsitniji – kapilari. Od njih se sastoje i glomeruli, mali filteri u bubrezima, čiji je zadatak da propuštaju u krv korisne supstance i eliminišu metabolički otpad.

Usled njihovog propadanja, u krvi se nagomilavaju azotne materije, a iz tela se izlučuju proteini. Sve to ukoliko izostane blagovremeno lečenje, dovodi do teških poremećaja u organizmu. Dijabetesna nefropatija ponekad ima i fatalni ishod.

Kako se leči dijabetesna nefropatija?

Prevencija kod nefropatije je kao i kod drugih ozbiljnih oboljenja ključna. Svakom dijabetičaru se stoga preporučuje prestanak pušenja cigareta, smanjen unos soli i promena ustaljenih životnih navika. Tu se pre svega misli na korekciju ishrane i promenu jelovnika. Naime smanjuje se unos proteina tokom dana.

Osnova lečenja dijabetičke nefropatije jeste striktna kontrola glukoze u krvi. To će zajedno sa primenom lekova protiv hipertenzije, znatno usporiti napredovanje bolesti i sprečiti opasnu uremiju bubrega.

U slučaju uremije dolazi do nagomilavanja azotnog otpada u krvi što može imati brojne posledice. Čak štaviše kada bolest izmakne kontroli primenjuje se krajnja terapijska mera – dijaliza ili transplatacija bubrega.

Važne napomene: Samo lekar specijalista može vam prepisati odgovarajuću terapiju. Kod izbora lekova za hipertenziju, važno je ciljati na one medikamente koji povoljno deluju na ceo organizam. Oni lekovi koji smanjuju izlučivanje albumina, dugoročno će pomoći bubrezima i usporiće napredak bolesti. Progresivno propadanje, pa čak i otkazivanje bubrega zahtevaju drastičnije mere u lečenju.

Ishrana kod nefropatije podrazumeva umerenost proteinima i kalijumom

Da biste sprečili propadanje bubrega koje uzrokuje dijabetesna nefropatija morate prilagoditi vaš jelovnik u potpunosti. To, pre svega, podrazumeva način ishrane koji se i inače preporučuje obolelima od dijabetesa za regulisanje nivoa šećera u krvi.

• Ograničava se unos ugljenih hidrata, koji bi trebalo da budu složeni, nikako prosti.
• Preporučuje se konzumiranje zdravih prirodnih masnoća,
• Povrće i određene vrste voća se trebaju uzimati što više.

Doziranje proteina tokom dana

Nefropatija uključuje još jednu restrikciju, koja se odnosi na proteine. Njihova dnevna količina ne bi smela prelaziti gram po kilogramu telesne težine. Povedite računa kako ih dozirate, jer u suprotnom lečenje neće doneti željeni rezultat.

Ograničite unos namirnica koje obiluju kalijumom

Uz restrikcije sa proteinima, neophodno je i izbegavati namirnice koje sadrži mnogo kalijuma. To su na prvom mestu krompir, paradajz, grašak, šljive, pomorandže, spanać, beli pasulj, banane, avokado, jogurt. Ovog minerala ima dosta i u bobičastom voću, breskvama, limunu, karfiolu, zelenoj salati i krastavcima.

Smanjite soli na najmanju moguću meru

Ako unosite previše natrijuma (so, mesne prerađevine) otežaćete rad vašim bubrezima, stoga to korigujte i manje solite hranu. Takođe fosfor ima dosta negativnih efekata na bubrege. Izbegavajte svu industrijsku hranu  s aditivima i konzervansima, iz kojih se apsorbuje najviše ovog minerala.

Kako poboljšati rad bubrega prirodnim putem

Babin zub čaj za bubrege

Iako je dosta rasprostranjena u našim krajevima, biljka babin zub, inače je jedna od najcenjenijih u starogrčkoj medicini. U poslednje vreme sve je  popularnija u savremenoj fitoterapiji, a kod nas je relativno nepoznata.

Lekovita svojstva imaju svi njeni delovi: koren, list, seme i plod. Naročito dobro se pokazala upravo u terapiji bubrežnih oboljenja kakvo je i dijabetesna nefropatija. Zahvaljujući obilju saponina i alkaloida karbolina, blagotvorno deluje na oštećene ćelije bubrega. Pritom ima i antibakterijska svojstva pa je izvanredan saveznik u borbi protiv infekcija urinarnog trakta.

Kako se pravi čaj od babinog zuba?

Dve kašičice suve biljke treba preliti sa 4 decilitra hladne vode, poklopiti i ostaviti nek odstoji tako celu noć. Ujutro zagrejati sve do ključanja, procediti dobro i ostaviti nek se prohladi. Piti dve šolje odmah ujutro natašte i uveče pre jela.

Babin zub se sme konzumirati najduže dva meseca u kontinuitetu, nakon čega se pravi pauza od mesec dana. Sa terapijom se nastavlja narednih osam nedelja.

Naptitak od babinog zuba se ne preporučuje trudnicama, dojiljama, i osobama koje imaju česte stomačne probleme. Trebaju ga izbegavati svi oni kojima je dijagnostikovan čir na želucu.

Sprečite otkazivanje bubrega pomoću biljke zlatice

Brojne studije sprovedene poslednjih godina pokazale su kako zlatica stimuliše izlučivanje urina. Shodno tome, ona je izvanredno sredstvo za čišćenje bubrega od toksina i svih drugih štetnih produkata metabolizma.

Osim toga, sprečava stvaranje bubrežnih kamenca, smanjuje otoke u urinarnom traktu i obnavlja vitalnost celokupnog mokraćnog sistema. Jedna višenamenska biljčica koja deluje preventivno čak i kad je dijabetesna nefropatija u pitanju.

Recept za čaj od zlatice

Kašičicu osušene i usitnjene zlatice preliti šoljom vrele vode i ostaviti neka odstoji pet minuta. Piti nekoliko puta dnevno. Pošto ne izaziva nikakve štetne efekte, ovaj napitak se može konzumirati u neograničenom periodu.

Neizostavno seme celera

Seme ovog aromatičnog korenastog povrća efikasno je sredstvo za uklanjanje toksičnog otpada iz bubrega. To je naročito važno u slučaju smanjene funkcije ovih organa. Osim toga, sadrži isparjivo ulje koje ima antibakterijska i antigljivična svojstva i štiti urinarni sistem od upale i infekcije.

Napravite čaj od semenki celera na sledeći način:

Kašiku samlevenog semena celera sipati u solju vruće vode, pa ostaviti nek ključa nekoliko minuta. Sačekati da se ohladi i popiti.

Preporučuju se najviše tri šolje dnevno, nemojte piti više od toga.

Bokvica je odličan prirodni lek za bubrege

Neugledna korovska biljka prava je riznica korisnih materija koje mogu znatno usporiti napredovanje dijabetičke nefropatije. Pritom bokvica je vrlo efikasan diuretik i deluje protivupalno.

Recept za čaj od bokvice

Sitno iseckati celu bokvicu – koren, seme i lišće, pa kašiku biljke preliti šoljom vrele vode i kuvati na laganoj vatri 10 minuta. Ostaviti neka se malo prohladi, procediti, dodati kašičicu domaćeg meda i popiti. Piti tri do četiri šolje čaja dnevno.

Šta je još dobro za lečenje dijabetesne nefropatije?

Kao ozbiljna posledica kod šećerne bolesti, javlja se dijabetesna nefropatija, bolest koja može u potpunosti narušiti vaše zdravlje. Zatajenje bubrega je vrlo ozbiljan zdravstveni problem, a komplikacije su i te kako moguće, a mogu imati i smrtni ishod. Srećom osim medikamenata, postoji i dosta prirodnih lekova koji usporavaju taj progres. Jedan od njih je i vrbina kora.

Smatra se za najbolji prirodni izvor salicilne kiseline, jedinjenja od kojeg je dobijen prvi aspirin. Kora vrbe je pravi rudnik antioksidansa i moćan prirodni lek. Dobro je preventivno sredstvo protiv oboljenja bubrega, i to onih najtežih poput nefropatije. Takođe, ima antiupalna i antiseptička svojstva i suzbija upale koje vrlo često napadaju oslabljene bubrege.

Kako se pravi čaj od vrbine kore:

Dve kašike osušene i usitnjene kore vrbe potopiti u šolju i po hladne vode. Zagrejati do ključanja, sniziti temperaturu i ostaviti nek se lagano kuva pola sata. Procedite, prohladite i popijte. Najbolje vam je ovaj napitak dozirati do četiri puta dnevno.

Kora vrbe se može konzumirati i u obliku praha, kapsula i tinkture. Ipak ne smeju je uzimati osobe alergične na salicilnu kiselinu.

Moćne ruske mešavine sprečavaju zatajenje bubrega

Iz ruske narodne medicine stižu na 3 odlična recepta koji su pravi spas za bubrege:

• Pomešati 30 g kantariona, po 25 g latica cveta dan i noć i hajdučke trave i 20 g koprive. Kašiku mešavine preliti sa dva decil. ključale vode i ostaviti poklopljeno pola sata na mirovanju. Procediti i popiti. Piti dve šolje čaja dnevno, ujutru i uveče. Tretman traje 25 dana.
• Kašiku vresa preliti vrelom vodom pa sačekati dok ne baci ključ. Sniziti temperaturu i kuvati dok ne ispari trećina tečnosti. Podeliti u tri jednake dnevne doze koje se piju 15 minuta posle jela.
• Pomešati jednake količine plodova šipka i listova troskota, koprive, steže i brusnice. Sada pa dve kašike mešavine potopie u dve i po šolje ključale vode. Ostaviti neka odstoji dva sata na toplom mestu i procediti. Piti po pola šolje pet puta dnevno, pola sata posle jela.

Nadamo se da ste saznali šta je to dijabetesna nefropatija, a svakako vam preporučujemo i tekst o dijabetičkom stopalu.

Članak Dijabetesna nefropatija simptomi i prirodno lečenje je izvorno obljavljen na stranici meseceva dijeta | meseceve mene od autora dijeta.info

Prirodni lek za suvi kašalj kod dece i odraslih

Svi mi znamo koliko suvi kašalj može biti dosadan i težak za lečenje. Najgore od svega je što se može odužiti u nedogled. Sama prehlada često prođe, a uporno kašljanje nam i dalje ostane. Time smeta u normalnom obavljanju svakodnevnih aktivnosti, a nikako ne prestaje.

Šta treba učiniti kako biste zaustavili suvo kašljanje?

U nastavku teksta ćemo vam otkriti vrlo efektne recepte za prirodne čajeve i sirupe koji će vam sigurno pomoći. Takođe, pružićemo vam i praktične savete uz koje ćete se brže oporaviti i sprečiti dalje komplikacije bolesti.

Šta je zapravo kašalj i koje vrste postoje

Kroz svačije grlo na dnevnoj bazi prođe i po nekoliko litara sekreta. To obično ni ne osećamo niti nam smeta. Međutim, kada dođe do prehlade ili nekih drugih složenijih bolesti, sekret postaje gušći i počinje grebati sluzokožu.

Sam kašalj jeste refleks na to grebanje sluzokože. U najjednostavnijem objašnjenju delimo ga na produktivni i nadražajni. Kod produktivnog kašlja osoba iskašljava gusti sekret i često ga se oslobađa vrlo brzo. Ovo, dakle, kašljanje u prazno već ima za cilj izbacivanje te sluzi – šlajma.

Druga vrsta kašlja, kojoj ćemo posvetiti posebnu pažnju, jeste suvi kašalj. Drugačije se zove i nadražajni. Dakle, za cilj nema iskašljavanje, već nastaje zbog nadražaja sluzokože. On nije produktivan, u plućima ne stvara sekret uopšte ili ga ima vrlo malo.

Što se više kašlje, oštećenje sluznice je sve veće, pa nadražaj raste. Zato se ovog kašlja teško možete otarasiti i retko traje samo par dana. Može se produžiti i do čak na mesec dana.

Nadražajna vrsta kašalja se leči tako što se pretvara u produktivni i istovremeno smiruje. To se čini ispijanjem posebnih čajeva i velikim količinama tečnosti. Ona pomaže u odvajanju te guste sluzi od zidova pluća i grla i omogućava njen neometan izlazak napolje ispljuvanjem.

Kod produktivnog kašlja je iskašljavanje poželjno, a kod suvog nije. Ovde se treba suzdržavati od kašljanja i umiriti iritabilnost u grlu. Samo tako se sluznica manje oštećuje, pa je i sam nadražaj manji.

Koji su glavni uzroci za suvi kašalj

Postoje razne vrste suvog kašlja koje zavise od njegovog uzroka. Najčešće neproduktivni kašalj kao simptom nije preterano ozbiljan. Međutim, to ne znači da se ne sme ozbiljno tretirati. Čajevi i sirupi vam u tome mogu dosta pomoći. Glavni uzroci za njegovo javljanje su:

Virusne i bakterijske infekcije

Virusi su, zapravo, najčešći uzrok suvog kašlja. U pitanju su prehlade gde se kašljanje javlja na sredini i na kraju bolesti, ali ume se baš dugo zadržati. Viruse ne treba mešati sa bakterijama, koje takođe mogu biti njegovi uzročnici.

Obično virusno oboljenje prolazi za nekoliko dana. Ukoliko se ne osetite bolje morate otići u posetu lekaru koji će ustanoviti imate li bakteriju ili ne. Tretiranje bakterijskih infekcija je drugačije od virusnih, jer uključuje upotrebu antibiotika.

Alergija kao uzrok

Uzroci alergija mogu biti razni, zato vi morate prepoznati šta smeta vašem organizmu. Polen, ambrozija ili razni drugi iritanti nadražuju sluznicu. Za alergijski kašalj simptomi su lako prepoznatljivi. Uz karakteristično kašljanje kombinuju se i česti napadi kijanja uz golicanje u grlu. Ovo stanje možete obuzdati uz razne antialergene, kao i izbegavanjem onoga što vas iritira.

Šta još može uzrokovati uporan nadražajni kašalj

Refluks želudačne kiseline

U narodu je poznat i odomaćen kao gorušica. Ona izaziva neprijatan osećaj u stomaku i vraćanje kiseline u jednjak, što daje osećaj gorenja. Suvi kašalj kod odraslih se dosta često javlja kao posledica iziritiranosti sluznice. Refleks kašljanja se najčešće pojavljuje u ležećem položaju.

Aerozagađivači uzrokuju kašljanje

Neretko se javlja kod pušača, i nepušača koji su zakoračili u prostorije pune duvanskog dima. Nadražajni kašalj iz grla mogu izazvati i različiti parfemi i dezodoransi jačeg mirisa, kao i jake kiseline.

Astma 

Kašljanje bez sekreta može biti simptom astme, ali nikad nije jedini. Uz njega idu i otežano disanje, umaranje pri svakodnevnim aktivnostima, često curenje nosa. Ako imate intenzivan suvi kašalj iz pluća, svakako se javite vašem lekaru, po mogućnosti specijalisti pulmologu. Pravovremena dijagnostika je ključna za vaš  dalji tok lečenja.

Reakcija na lekove

U ređim slučajevima nadražaj u grlu i plućima se može pojaviti i kao reakcija na različite lekove. Nekima kašalj čak i postaje vrsta navike ili reakcija na stresne situacije. Plitko disanje kod zabrinute osobe može izazvati ovaj refleks.

Simptomi koje ne smete zanemariti

Predstavili smo vam koji su najčešći uzroci kašljanja bez sekreta. Međutim, ono nekada može biti i simptom nečega puno opasnijeg. Ukoliko primetite neke od ovih simptoma odmah posetite svog lekara.

Veliki ili magareći kašalj je bolest koja je danas izuzetno retka, a koju izaziva bakterija Bordetella pertussis. U najvećem broju slučajeva od nje oboljevaju deca starosti do 5 godina. Na prvi pogled ova bolest podseća na običnu prehladu, te je roditelji mogu lako zanemariti.

Kako se bakterija sve više množi i oslabljuje organizam suvi kašalj kod dece postaje sve jači i češći. Dete može imati i neprestane napade kašljanja, pritom iskašljavajući jako malo šlajma. Mališan tada dobija napade i pri najlakšim, svakodnevnim aktivnostima. Ova bolest je opasna za decu jer može izazvati prekide disanja, što pogotovo za bebe može biti kobno.

Uz pravu antibiotsku terapiju bakterija se može izbaciti iz organizma i telo se vraća u normalu kroz 6 nedelja.

Tuberkuloza koju izaziva bakterija Mycobacterium tuberculosis može isto biti uzrok za suvi kašalj iz pluća. Međutim, uz njega se javljaju razni drugi opasniji simptomi. Neki od njih su: krvavi ispljuvak, visoka temperatura, noćno znojenje, lako zamaranje, nagli gubitak apetita i težine.

Dakle, ovde nadražajno kašljanje predstavlja samo jedan od čitavog skupa simptoma i obično se javlja u ranijim stadijumima bolesti.

Ako primetite sve ove simptome zajedno nemojte svoje stanje uzimati zdravo za gotovo. Odmah se obratite svom lekaru, kako biste se na vreme izlečili i sprečili dalje komplikacije ove opake bolesti.

Još jedan od opasnijih simptoma može biti i rak na plućima. Uz neprekidni kašalj imate krvavi ispljuvak, probadanje u grudima, teško disanje i izuzetno lako zamaranje. Mnogi oboleli od raka su primetili i neobjašnjiv gubitak na težini. Svi ovi simptomi su uvek alarmantni.

Zašto se javlja suvi kašalj noću?

U pitanju je dosta česta pojava kod ljudi koji u tom trenutku nisu nit prehlađeni, niti imaju posebnih problema sa zdravljem. Ovaj iritantni suvi kašalj se javlja jer se sekret tokom noći ne izbacuje toliko često kao tokom dana. Tako dolazi do skupljanja te sluzi koja iritira grlo i prouzrokuje noćno kašljanje. Sve vas ovo tera da se budite i dobijate dugotrajne napade. Budite se neispavani, i vi koliko i vaši ukućani.

Pa, kako smiriti suvi kašalj noću?

• Problem možete rešiti tako što ćete uvek na noćnom stočiću držati čašu sa vodom, kao i med u blizini.. To vam može umiriti suvi kašalj i grebanje u grlu.
• Takođe, možete spavati na višem jastuku, ili staviti dva jastuka jedan preko drugog. Tako ćete smanjiti slivanje sekreta, što neće toliko iritirati sluznicu.

Oprez: noćno kašljanje može biti simptom raznih srčanih bolesti, uz njega se obično kombinuje i glasno hrkanje tokom noći.

Noćno kašljanje je izuzetno često kod prehlada, a objašnjenje kako do njega dolazi je isto kao što je već navedeno. Baš on može i produžiti bolest jer vam ne daje mogućnost odmora i zalečivanja. Kod najgorih napada se preporučuje i uzimanje lekova koji šire bronhije, te time nadražaji budu znatno podnošljiviji.

Ipak ove medikamente nemojte uzimati na svoju ruku, već se posavetujte sa svojim lekarom.

Kako smiriti suvi kašalj kod dece prirodni lek

Kod virusnih infekcija je suvi kašalj iz grla i pluća praćen visokom temperaturom, zapušenim nosem i malaksalošću.

Deca često mogu bolovati od suvog kašlja, čak i do 10 puta godišnje znaju biti prehlađena. Ovo se dešava zbog mesta na kojima borave, vrtići, igrališta, gde se klice između dece neprestano razmenjuju.

Kako biste zaštitili svoje dete obezbedite mu redovno unošenje vitamina C u njihov organizam. Obične prehlade su obično kratke i traju do 7 dana maksimalno. Na samom početku se javlja samo suvi kašalj kod deteta, kako bi se vremenom formirao i sekret.

Tokom lečenja se preporučuje uzimanje veće količine tečnosti, najbolje toplih napitaka, čajeva i tome slično uz dosta voća i povrća.

Napravite prirodni lek za smirivanje suvog kašlja kod dece

Ovaj sjajan sirup za suvi kašalj i promuklost je sasvim bezbedan i neškodljiv za decu.

Trebaće vam:

3 kašike seckanog đumbira,

kašika mente,

šoljica vode,

šoljica meda.

Priprema sirupa je lagana

Đumbir i mentu(nanu) dodajte u vodu te kuvajte dok ne proključa, tako treba kuvati dok ne ispari pola od sipane vode. Zatim dodajte domaći med i mešajte dok se sve ne sjedini.

Sirup traje tri nedelje. Nekoliko puta dnevno dajte detetu kašičicu, naročito kada ima najjače napade kašlja.

Najbolji prirodni lek protiv suvog kašlja

Čaj od belog sleza definitivno važi kao najbolji lek za ovu boljku. On vam zbog prisustva sluzi može pomoći smirivanje iritacije, takođe, neretko se preporučuje i njegov sirup.

Za pripremu ovog čaja biće vam potreban koren belog sleza. Njega možete kupiti u svakoj zdravoj hrani po umerenim cenama.

Supenu kašiku osušenog korena belog sleza prelijte sa 200ml mlake vode. Ostavite dva sata maksimalno dok se ne formira sluz. Zatim ga ispijajte lagano tokom dana.

Beli slez nemojte polivati ključalom i vrelom vodom, zato što će to uništiti hranljive sastojke. Takođe, ometaće puštanje sluzi koja vam je u ovom trenutku preko potrebna.

Zbog prirodne sluzi lanene semenke su još jedan odličan način za zaustavljanje kašlja.

Evo kako se priprema čaj od lanenog semena.

Dve kašike svežih semenki treba politi sa šoljom ključale vode. Ostavite seme u vodi sat vremena dok se ne napravi sluz.

Nemojte preterivati i ostavljati duže jer će sluz biti pregusta, može se čak formirati i žele što baš i nije prijatno za ispijanje. To vam neće puno pomoći za uporni suvi kašalj. Nemojte ni prečesto piti ovaj čaj, dnevni unos lana kroz čaj ne treba biti veći od 50 grama na dan.

Šta je još dobro protiv nadražajnog kašlja?

U smirivanju kašlja vam mogu pomoći mnogi drugi čajevi, kao i sirupi. Takođe, postoje i drugi načini koji ne obuhvataju samo njih. Evo najjednostavnijih recepata kako se možete otarasiti suvog kašlja.

Čaj za suvi kašalj od korena sladića

Slatki koren je odličan izbor jer čisti disajne puteve i pomaže odvajanju sekreta od sluzokože i olakšava time iskašljavanje šlajma.

Za ovaj čaj vam je potrebna:

Kašičica slatkog korena sladića i 3dl vode. Polijte koren vodom i ostavite neka odstoji do 20 minuta. Ispijajte 2, 3 puta dnevno.

Dobar je i čaj od majčine dušice, za nju je čak i naučno dokazano da je dobar lek za upale disajnih organa.

Sve što je potrebno jesu:

dve kašičice suvog usitnjenog lišća koje treba politi sa 2dl vode. Neka čaj stoji 10 do 15 minuta.

Izuzetno blaga majčina dušica će prijati i deci, a preporučuje se i pušačima.

Đumbir, takođe, ima odlična dejstva na respiratorne organe.

Za čaj od đumbira će vam biti potrebno:12 režnjeva svežeg đumbira, kašika meda po izboru, 2 kašike sveže isceđenog limunovog soka.

Priprema napitka:

Režnjeve kuvati u 600ml vode 10 minuta, ne dozvolite da voda proključa, zatim dodati limunov sok i med. Nemojte preterivati sa količinom i piti više od 600ml. Razredite đumbirov čaj vodom ukoliko bude prejak.

Prilikom pravljenja ovakvih čajeva zatvorite posudu dok držite bilje u džezvi kako najbolji sastojci ne bi isparili.

Takođe, odlično se pokazao čaj od luka za suvi kašalj. Priprema se za svega 10 minuta. Treba vam četvrt sitno seckane glavice crnog luka, šolja vode i dve kašičice bibera.

Najbolji sirupi protiv suvog kašlja za odrasle

Uz pomenute čajeve, svakako su i sirupi za suvi kašalj odličan izbor. Što se tiče kupovnih varijanti, u apotekama bogatu ponudu, ali mi smo svakako više opredeljeni za prirodnu varijantu. Podelićemo sa vama dva odlična recepta.

Sirup od piva protiv suvog kašlja

Potrebno je:

Pola litre piva i 150 grama šećera. Sipajte šećer u lonac i kuvajte dok se ne rastopi, zatim kada sklonite lonac sa vatre dodajte pivo. Vratite na ringlu i kuvajte narednih 20 minuta, ili sve dok tečnost ne dobije teksturu nalik na sirup. Kada se ohladi prebacite smesu u staklenu posudu i čuvajte u frižideru.

Rešite se suvog kašljanja uz sirup sa limunom i kokosovim uljem

Potrebno vam je:

5 kašika kvalitetnog meda, 50 mililitra sveže ceđenog limunovog soka, 50 ml kokosovog ulja. Pre kuvanja sve sastojke mešati dok se ne sjedine, zatim kuvati dok ne dobije teksturu sirupa. Kada sklonite sa ringle ostavite neka se malo ohladi, zatim stavite u staklenu posudu i čuvajte u frižideru.

Ovako napravljen sirup za suvi kašalj ima rok trajanja do 3 nedelje.

Ostali načini da se otarasite kašlja

Topla kupka zbog visoke vlažnosti vazduha može privremeno uticati na smanjenje kašlja, zato što umiruje iritacije. Takođe, tu neretko pomaže i inhalacija.

U posudu stavite neki čaj ili esencijalno ulje, najbolje od nane i prekrijte glavu peškirom i udišite topao vazduh. Vrlo brzo ćete osetiti kako lakše dišete.

Sasvim sigurno ste već čuli kako je šerbet odličan lek za suvi kašalj.

Stavite u posudicu kašiku šećera i kuvajte dok se šećer ne karamelizuje, zatim dodajte šolju mleka ili vode. Za bolju aromu i više vitamina možete dodati i đumbir ili limun.

Med pomaže kod kašlja zbog njegove teksture koja odlično prijanja uz sluzokožu te smiruje nadražaj. Uz to ima mnoga antibakterijska svojstva koja vam mogu pomoći ukoliko je uzrok kašlja neka bakterija.

Suv kašalj uvek traje duže kod pušača, jer nikotin dodatno iritira pluća. Inače neprestno kašljanje nije redak slučaj kod višegodišnjih konzumenata cigareta. Dok se ne otarasite uzroka kašlja, pušenja, neće nikakve biljke ili sirupi značajno pomoći. Dok ste bolesni smanjite pušenje i izbegavate druge aerozagađivače.

Kako sam pobedio suvi kašalj – iskustva korisnika?

Iako je izuzetno naporan suvi kašalj kod dece i odraslih nije nepobediv. Dati recepti će vam sigurno pomoći u ublažavanju simptoma. Evo šta kažu ljudi koji su uspeli pobediti ovaj dosadni refleks.

Sinčić mi se prehladio, imao je temperaturicu i sve već poznati simptomi. Posle 4 dana prehlade počeo je jako glasno kašljati pa čak i noću. Nisam čekala ni časa već sam mu odmah počela kuvati čaj od belog sleza, kojeg je pio tokom celog dana. Sva sreća nije preraslo u dugotrajno ripanje i bronitis. Smirilo se za svega nedelju dana.

Marija iz Zrenjanina.

Kašljala sam suvo prilično dugo, rekla bih nekoliko nedelja u kontinuitetu. Ni sirupi razni mi nisu pomagali bog zna šta. Kad sam već skoro htela „skočiti kroz prozor“ od muke, drugarica me je podsetila na to da jedino šta nisam probala je inhalacija. Inhalirala sam se stalno, svaki dan i pila litar i po čaja od majčine dušice. Meni je pomoglo, verovatno će i vama.

Viktorija iz Subotice

Posledice i komplikacije usled nelečenja

Nelečenje suvog kašlja može dovesti do pojave bronhitisa. Do njega se dolazi kada gusti sekret stigne do pluća. Simptom bronhitisa jeste suvi kašalj koji traje duže od par nedelja i postaje svirajući. Može se desiti da imate i povišenu temperaturu.

Njegov uzrok mogu biti virusi ili bakterijae, mada je virus ipak mnogo češći slučaj. Dijagnostikuje se pregledom pluća, laboratorijskom analizom krvi i analizom iskašljaja. Od dijagnoze do izlečenja može proći i do sedam dana.

• Savet plus: Sirup od belog sleza ne može pomoći kod bronhitisa jer deluje samo na gornje disajne organe.

Ukoliko primetite kako jako dugo i često kašljete, a pritom ignorišete opasnije simptome koji su navedeni može doći do različitih komplikacija. Oni mogu dovesti u krajnjim slučajevima i do upale pluća.

Kod trudnica je suvi kašalj posebno nezgodan jer se uz njega može pojaviti i urinarna inkontinencija. Zbog naprezanja mišića trudnica nekad ne može kontrolisati mokrenje. Ovo može varirati od povremenog ispuštanja par kapi mokraće, do potpunog nekontrolisanja bešike.

Kod ovakvih slučajeva je neophodno posavetovati se sa lekarom. Uz to uzimajte dosta tečnosti kako biste se što pre otarasili kašlja i ostanite kod kuće dok god traje inkontinencija.

Šta kupiti u apotekama i koje su cene sirupa?

Pored prirodnih lekova koje možete sami napraviti postoji veliki izbor industrijskih sirupa koje lako možete naći u apotekama. Jedan od poznatijih je Bronhoklir sa cenom od 410 rsd. Za decu se najviše preporučuje blagi sirup Beba od belog sleza, čije pakovanje košta 340 dinara.

Farm Medico proizvodi sirup od belog sleza za odrasle, čija je cena 245 rsd. Na tržištu postoji i Herboral biljni sirup za suvi kašalj. Njegova cena je 350 dinara.

Za suvi i produktivni kašalj je dobar Broncamil sirup po ceni od 815 rsd. U svakom slučaju izbor je veliki. Vi se svakako posavetujte pored lekara i sa farmaceutom u apoteci oko pomenutih preparata. Samo tako ćete biti sigurni u to šta kupujete vama i vašoj deci.

Nadamo se kako vam je ovaj tekst pomogao u smirivanju napornog kašalja. Ukoliko vam je kašalj sazreo iz suvog u produktivni, preporučujemo vam naš tekst o tome kako se rešiti šlajma.

Članak Suvi kašalj kod dece i odraslih kako se leči je izvorno obljavljen na stranici meseceva dijeta | meseceve mene od autora dijeta.info

Enterococcus bakterija u urinu kako se leči

Jeste li znali da antibiotici deluju samo na bakterije, a pošto virusi nisu živi organizmi na njih nemaju nikakvog efekta? Ali bez obzira na naoružanje neke od njih su toliko uporne da ni lekovi moderne medicine ne pomažu. Takva je i Enterococcus bakterija kada se odomaći. Rezistentna na većinu lekova ona polako širi svoje kolonije kroz vaš organizam.

Sa uretre ona može inficirati bubrege, a ukoliko iz krvi pređe na srčane zaliske situacija je sve samo ne bezazlena. Enterokok spada u normalnu mikrofloru ljudskog organizma. Ipak kada postane patogena ona ume napraviti pravi ršum u telu. Posebno je opasna ukoliko vam je oslabljen imunitet. Zato se na vreme pobrinite oko toga, kako do opšte invazije enterokoke i ne dođe.

U nastavku teksta upoznajte svog neprijatelja, saznajte kako se leči i koliko terapija traje. Pripremili smo za Vas i nekoliko recepata za prirodne lekove protiv ove uporne bakterije. Tu su i saveti i uputstva koja se tiču prevencije.

Šta je Enterococcus bakterija?

Enterecocus spada u  grupu gram pozitivnih bakterija. One su fakultativno anaerobne bakterije, dakle kiseonik im je potreban, ali mogu opstati i u sredini i bez njega. Nastanjuju ljudska i životinjska creva.

Obuhvata više od 17 različitih vrsta (avium, durans…), a dva najznačajnija predstavnika su Enterococcus faecalis i Enterococcus faecium. Mogu opstati na temperaturama od 60 stepeni Celzijusa.

One sačinjavaju deo normalne mikroflore crevnog trakta.U malom broju mogu se nalaziti i u usnoj duplji, vagini kod žena odnosno uretri kod muškaraca.

Enterococcus faecalis može izazvati gnojne infekcije, bakterijski endokarditis, prostatitis, odnosno infekcije urinarnog trakta i u najgorem slučaju sepsu.

U lečenju se pored antibiotske terapije savetuje i korekcija ishrane. Obavezno se iz jelovnika izbacuju rafinisani šećeri, a povećava se unos namirnica sa probiotskim kulturama – kefir, jogurt…

Ranije su enterokoke smatrane podrgrupom streptokoka?

Tako je bilo nekad, ipak danas je Enterococcus bakterija svrstana u zasebnu familiju. Ono što ih razlikuje od streptokoka jeste njihova mogućnost opstanka i u dosta baznoj sredini (ph 9).

Kako se dobija i prenosi Enterococcus faecalis

Preterana higijena kao i loše higijenske navike mogu biti uzrok infekcije enterokokom. Inače, enterokok u normalnim uslovima ne izaziva infekcije.

Naime, u jednom gramu fecesa (stolice) može se naći oko milion klica ove bakterije. Ova bakterija se najčešće dobija upravo usled lošeg održavanja higijene. Pošto su kod žena otvor vagine i anus jedno uz drugo vrlo lako može doći prenošenja bakterija iz fecesa kod nepravilnog brisanja nakon obavljene nužde.

Grupa koja je u posebnoj opasnosti od razvoja infekcije Enterokokusom fekalisom jesu pacijenti koji mokre pomoću urinarnih katetera.

Takođe, Enterococcus bakterija se prenosi i polnim putem, posebno analnim odnosom.

U trudnoći je ova bakterija posebno opasna zbog toga sto beba može da se inficira prilikom prolaska kroz matericu i vaginu majke prilikom porođaja.

Enterococcus bakterija kod muškaraca se javlja podjednako kao kod žena.

Kako se nalazi i u crevima, enterokoka može preći u krvotok i doveodi do zapaljenja srčanih zalistaka odnosno do sepse. To se najčešće dešava kod ljudi s oslabljenim imunitetom (kod osoba na hemoterapiji, kod pacijenata nakon operacije, kod obolelih od HIV-a…).

Povećanu opasnot od trovanja imaju i pacijenti sa veštačkim srčanim zaliscima.

 Enterococcus faecalis simptomi koji ukazuju na nju

Enterococcus bakterija u urinu

Ukoliko osetite bol i peckanje prilikom mokrenja i odlazite u toalet češće nego inače verovatno ste zaradili infekciju mokraćne bešike. Kao propratni simptomi javljaju se i nadutost i pritisak u donjem delu stomaka.

Ako prilikom mokrenja izbacujete svega par kapi urina, možete posumnjati da ste zaraženi enteroccocus bakterijom. To su karakteristični simptomi urinarne infekcije donjih partija mokraćnog sistema. Ukoliko se ona proširi na bubrege uz sve navedeno javlja se i jeza, drhtavica, povišena telesna temperatura i bolovi u slabinama.

Važno!

Nikada nemojte odlagati mokrenje jer se na taj način Enterococcus bakterija u urinu samo još više umnožava i širi.

Enterococcus spp u spermi

Kod muškaraca je čest nalaz Enterokokus fekalisa u spermi. Ova bakterija na glansu penisa uzrokuje crvenilo, sakupljanje beličastog sekreta kao i neprijatan miris. Ukoliko se ne leči može dovesti do oslabljene ejakulacije, erekcije kao i do smanjene funkcije spermatozoida.

Može se desiti i da nakon brisa usne prikaže enterokok. Prvi simptom koji ćete primetiti su izrazito suva usta.

Enterococcus spp bakterija u cervikalnom brisu

Kod žena čest je nalaz Enterococcus spp bakterije u cervikalnom brisu. Obično se žale na pojačan svrab, peckanje i bol prilikom seksualnog odnosa kao i na pojačan sekret. Kako je ova bakterija rezistentna na dosta antibiotika, između ostalog i na amoksicilin, u terapiji se koristi uglavnom panklav. On sadrži klavulansku kiselinu koju enterokoke ne podnose. Takođe, ginekolog će vam prepisati i odgovarajuće vaginalete.

Kako se uzima cervikalni bris?

Cervikalni brisevi se uzimaju iz cervikalnog kanala kako bi se ustanovilo prisustvo mikroorganizama. Ukoliko se spremate za prirodni porođaj ili carski rez, ili želite postaviti spiralu preporučljivo je uraditi cervikalni bris.

On se uzima tako što ginekolog stavlja spekulum u vašu vaginu i na taj način vidi grlić materice. Koristi se sterilni štapić i njime se pređe preko cerviksa. Uzorak se stavlja između sve staklene pločice i prosleđuje na analizu mikrobiologu.

Kako izlečiti enterococcus u trudnoći

Uopšte nije retkost da se Enterococcus bakteija u trudnoći pojavi iako do tada niste imali problema sa njom. Žene su uglavnom zaprepaštene činjenicom da su se baš u ovom osetljivom periodu našle pod udarom ovim groznih mikroorgnizama. Međutim stanje ipak nije alarmantno, ne brinite se. Vač ginekolog će vam najverovatnije prepisati odgovarajuće vaginalete. Pritom će vam savetovati da predeo međice povremeno prebrišete povodon jodom.

Koliko je opasna Enterococcus bakterija kod dece

Više od 90 posto urinarnih infekcija izaziva Escherichia coli, a za njom sledi enterococcus faecalis.

Kada su u pitanju infekcije mokraćnih organa kod dece bitno je naglasiti značaj preventive, To podrazumeva održavanje higijene…

Bakterijske infekcije urinarnog trakta nastaju kada bakterije na neki način dospeju u mokraću. Uobičajena crevna flora sadrži veliki broj bakterija koja ne prave problem dok ne dođu do mokraćnih kanala. Tada dolazi do infekcije, koja nisu nimalo bezazlene ukoliko se ne leče. Simptomi kao što su peckanje pri mokrenju, nadutost stomaka, učestalo uriniranje nikako se ne smeju zanemariti.

Prema statistikama ženska deca češće oboljevaju od infekcija urinarnog trakta

Anatomija devojčica kada se radi o organima urogenitalnog trakta se znatno razlikuje od dečaka.  Stoga i zbog kraće mokraćne cevi bakterije mnogo lakše prodiru u bešiku.

Simptomi kod starije dece su peckanjenje pri mokrenju i često se žale se na bol u stomaku i leđima.Takođe u slučaju infekcije češće idu u toalet.

Problem nastupa onda kada se razbole skroz mala deca. Kako nemaju sposobnost da izgovore šta ih boli, sve je na roditeljima, jedini oni mogu primetiti ako sa detetom nešto nije u redu.

Ponekad deca imaju nespecifične simptome: slabije jedu i memaju apetit, ne dobijaju na telesnoj težini, neraspoložena su…

Svi ovi simptomi uz nalaz leukocita i proteina u mokraći ukazuju na upalu urinarnih puteva.

Nalazom Enterococcus bakterije u broju od 100000 klica i više u jednom mililitru mokraće (tzv. signifikantni broj bakterija) potvrđuje se da je u pitanju infekcija enterokokom.

Koliko dugo traje terapija?

Antibiotska terapija uglavnom traje 10 dana, a nakon par dana opet se radi nalaz urina. Nakon izlečenja infekcije najbolje je uraditi ultrazvučni pregled urinarnog trakta.

Kako se postavlja dijagnoza i započinje lečenje

Dijagnoza enterokoka se uspostavlja na osnovu nalaza mokraće, ejakulata, brisa uretre,  glansa penisa i vaginalnog/cervikalnog brisa.

Ako je posredi Enterococcus bakterija u urinu, sprovodi se prvo nalaz mokraće pa urinokultura sa antibiogramom. U urinu se obično nalazi povećan broj leukocita (belih krvnih zrnaca), pločastih ćelija i bakterija, ponekad i eritrocita (crvenih krvnih zrnaca). Takođe, prisutni su proteini.

Što se tiče urinokulture, nalaz Enterococcus bakterije u količini većoj od 100 000 bakterija u 1ml mokraće zahteva lečenje antibioticima. Ukoliko se pronađe manja koncentracija od pomenute savetuje se samo uzimanje veće količine vode i biljnih čajeva.

Za uzimanje vaginalnog odnosno cervikalnog brisa morate se obratiti svom ginekologu. Ukoliko se pronađe Enterococcus bakterija spp u cervikalnom brisu uz sistemsku primenu antibiotika preporučuje se lokalna aplikacija istog u vidi vaginaleta odnosno krema.

Enterococcus spp u ejakulatu se dijagnostikuje nalazom spermokulture, brisevima uretre i glansa penisa. Mora se odneti ejakulat na mikrobiološki pregled koji se radi u higijenskim zavodima odnosno u većini privatnih medicinskih laboratorija.

Lečenje Enterococcus bakterije se iskomplikovalo u poslednje vreme. Nažalost, česta je njihova otpornost prema antibioticima. Gotovo da uopšte ne reaguje na klindamicin, terapija se uglavnom svodi na inekcije penicilina, odnosno ampicilina. Zato se terapija određuje prema antibiogramu.

Kako se u stvari određuje terapija prema antibiogramu?

Prvo se uzme bris i izdvoje se sojevi bakterija i posmatra se kako one deluju na različite lekove. Posmatra se jesu li tablete antibiotika uništile određene sojeve ili su bakterije postale rezistentne. Na osnovu toga da li je određeni medikament uništio određenu vrstu bakterije, u ovom slučaju Enterococcusa, određuje se dalja terapija.

Antibiogram se često i preskače jer lekari već iz iskustva znaju koji mikroorganizmi reguju na koje lekove.

Lečenje enterokoka prirodnim putem

Uz obaveznu antibiotsku terapiju mogu se koristiti i razni prirodni preparati u borbi protiv ove podmukle bakterije.

Kada govorimo o prirodnim sredstvima protiv bakterija u urinarnom traktu ne možemo zaobići čuveni Solubitrat čaj. Njegovi sastojci breza i zlatnica, odnosno zlatica. One deluju diuretski i antibiotski. Iskustva korisnika pokazala su kako ove biljke uspešno leče upalu bubrega i infekcije mokraćnih puteva.

Ulje divljeg origana je prirodni antibiotik koji će vam pomoći u borbi sa enterokokama. Ovo blagotvornoulje dokazano uništava veliki spektar mikroorganizama, a deluje i preventivno kada su u pitanju razne infekcije. U sebi sadrži supstancu karvakrol koji poseduje antiseptička svojstva. Vrsta Origanum minutiflorum je najcenjenija kada su u pitanju antimikrobne osobine ove biljke.

Biljka ehinacea za imunitet će vam takođe biti od velike pomoći. Ona je sjajan imunostimulator i borac protiv upornih bakterijskih infekcija. Isto tako sjajni prirodni antibiotici su beli luk, med sa propolisom, matična mleč…

Eterična ulja sa antimikrobnim delovanjem su esencijalno ulje žalfije, mente, eukaliptusa…

Iskustva čitalaca sa Enterococcus bakterijom

Milan, 30 godina

Unazad dve nedelje sam primetio izraženo crvenilo na glansu penisa. Ono se posebno pojačavalo nakon ejakulacije. Da ne kažem koliko me je peklo i svrbelo, posebno u toku odnosa. Otišao sam kod lekara opšte prakse koji me je uputio urologu. Uradio sam spermokulturu i otkrivena mi je bakterija Enterococcus faecalis.

Prema antibiogramu dobio sam kapsule Amoksicilin 500 mg 3×2, 2 kutije i mazao sam dva puta dnevno mast. Sada je treći dan kako to koristim i mogu vam reći kako se puno bolje osećam. Kad završim terapiju trebam ponoviti spermokulturu i antibiogram. Nadam se da će prokleta bakterija biti samo moja ružna prošlost.

Svetlana, 42 godine

Pre mesec dana počelo je peckanje pri mokrenju, bolovi su bili užasni. Ja sam mislila da je ešerihija, pošto se mučim s njom već dve godine otprilike. Otišla sam kod svog lekara i odmah uradila urinokulturu. Na rezultatima je pisalo Enterococcus spp više od 100 000 CFU/ml. Osetljiva sam na Amoxicilin, pa sam dobila drugi antibiotik. Takođe pila sam bar 2 litre tečnosti dnevno. Lekar mi je posebno preporučio Prolom vodu, čajeve od uve i brusnice. Pridržavala sam se terapije i izlečila se.

Dragana,25 godina

Imam devojčicu od dva i po meseca. Neprestano je plakala, nisam više znala šta da radim. Uz to, primetila sam kako slabije jede kao i da joj se mokraća oseti. Pedijatar nam je zatražio nalaz urina i krvne slike. Zbog loših rezultata morali smo obavitii urinokulturu. Rezultat je bio takav da je pronađena Enterococcus bakterija u urinu. Beba je dobila antibiotik i na ponovljenim nalazima nakon što smo popili sirup enterokoka više nije bilo.

Saveti kako sprečiti infekciju enterokokom

• Preporuka za sprečavanje nastanka infekcije Enterococcus bakterijom jeste prvenstveno održavanje higijene. Ženama se savetuje da se nakon nužde brišu od vagine ka anusu a ne obrnuto. Takođe, na redovno pranje ruku ne smemo zaboraviti.
• Dnevno bi trebali piti barem dve litre tečnosti kako bi se što bolje ispirali mokraćni kanali. Na taj način sprečiće se umnožavanje Enterococcus bakterije u organizmu.
• Takođe, obavezna je upotreba kondoma prilikom rizičnih seksualnih odnosa.
• Idite redovno u toalet, nemojte zadržavati mokraću ili odgalati odlazak u wc. Zadržavanjem pomažete bakterijama da se još više umnože. Redovnim odlaskom u wc smanjujete njihov broj i šansu da se infekcija razvije.
• Kod urinarne infekcije javlja se konstantna neprijatna bol u donjem delu stomaka. U njenom rešavanju može vam pomoći toplina termofora koja će opustiti mišiće i sprečiti grčeve.
• Izbegavajte čokoladu, kofein i citruse! Oni povećavaju kiselost urina. a kisela sredina pogoduje razvoju bakterija.
• Doktori ističu posebnu važnost racionalne upotrebe antibiotika. Takoreći pacijenti ne smeju uzimati ove lekove na svoju ruku, bez prethodnog odobrenja i pregleda lekara. Zato, ne uzimajte medikamente bez konsultacije s vašim izabranim lekarom!

Članak Enterococcus bakterija u urinu kako se dobija je izvorno obljavljen na stranici meseceva dijeta | meseceve mene od autora dijeta.info

Šta je ateroskleroza i kako se leči

Ateroskleroza je proces pri kojem dolazi do nakupljanja holesterola, masnih supstanci, kalcijuma i mrtvih ćelija na unutrašnji zid arterija. Usled toga protok krvi je značajno ograničen i kiseonik sporije stiže do mozga.

Zakrčenje arterija i krvnih sudova uzrokuje brojne kardiovaskularne smetnje, a kao posledica može se javiti i moždani udar. Začepljenje najčešće pogađa srednje i velike arterije. Index ateroskleroze je najprecizniji pokazatelj vašeg lipidnog statusa. Kada je on poznat, radi se temeljna dijagnostika i započinje se lečenje.

Pri normalnom procesu starenja stvaranje plakova i taloženje stranih materija na zidove arterija nastupa tek nakon 65. godine života. Krvni sudovi tada ubrzano stare i značajno se skraćuje životni vek .

Ako vas brine vas ateroskleroza krvnih sudova, pazite šta jedete! Pripremili smo vam odlične recepte i čak dve dijete. Ostanite sa nama..

Simptomi ateroskleroze koje ne smete zanemariti

Zdrave arterije su jake, fleksibilne, elastične i nemaju masnih naslaga. Međutim, kada se u njima natalože masnoće, holesterol i druge supstance, mogu postati zakrčene, zadebljale i sužene, što se naziva ateroskleroza.

Tek kada dođe u svoju poodmaklu fazu, a to je značajno začepljenje arterija, bolest se prikaže kroz određene znake. Kada je posredi ateroskleroza simptomi su slični kao kod infarkta miokarda ili angine pektoris.

Jak angiozni bol u grudima, te stalan osećaj pritiska i nelagoda u prsima samo su neki od njih. Ovi simptomi nam ukazuju da se srčani mišić ne snabdeva dovoljnom količinom kiseonika i tada verovatno postoji zakrčenje arterija.

Može se proširiti i u predele ruku, ramena i vrata. Angiozni bol se javlja i usled emocionalnog stresa.

Javlja se sve češće i kod mlađih osoba

Do taloženja masnoća na krvnim sudovima dolazi najčešće nakon 35. godine, ali i ranije. Danas nije retkost da se već posle 18. godine dijagnostikuju povišen holesterol u krvi i unutrašnje masti oko organa u grudima i abdomenu. Javljaju se čak i uprkos normalnoj telesnoj težini i indeksu telesne mase.  Sve to dovodi do povećanog rizika od srčanih bolesti, infarkta i moždanog udara.

Ateroskleroza je tihi ubica jer se neretko javlja bez simptoma, a kada se tegobe manifestuju, nažalost, one mogu biti fatalne. Jedan od načina da se ozbiljne posledice spreče jeste temeljno čišćenje krvnih sudova.

Faktori rizika kod ateroskleroze

Ateroskleroza je jedan od najneprijatnijih pratilaca starenja, a sve češće se počinje javljati i kod sasvim mladih ljudi. Do pre nekoliko decenija to je bila prava retkost.

Faktori koji je izazivaju su brojni i kompleksni: od narušenog metabolizma do psiholoških osobina čoveka:

• Povišen nivo triglicerida i holesterola u krvi.
• Visok krvni pritisak.
• Pušenje i izlaganje duvanskom dimu.
• Šečerna bolest – dijabetes.
• Višak kilograma – naročito gojaznost u predelu stomaka.
• Stres u svakodnevici.
• Manjak kretanja i slaba fizička aktivnost.
• Alkohol (dozvoljena je samo čaša vina dnevno).

I mršave osobe su ugrožene

Nisu samo gojazni pod rizikom od oboljevanja od ateroskleroze. Problem se može javiti i kod osoba koje naizgled imaju idealnu telesnu težinu, pa čak i neke koje deluju neuhranjeno. Zato su gojazne osobe u neku ruku u prednosti, jer su svesnije postojanja suvišnih masnoća i potrebe za korigovanjem životnih navika.

Mršave, vitke osobe smatraju da mogu jesti šta i koliko hoće, jer se njima višak masti „ne lepi“. Međutim, iako nemaju vidljive masnoće, masti im se ipak gomilaju u trbuhu, oko unutrašnjih organa, i na krvnim sudovima. Ateroskleroza krvnih žila svakako i na njih vreba.

Zato, bez obzira na to kako izgledate, povedite računa o ishrani i zdravim navikama. Ukoliko se malo krećete, pušite, pod hroničnim ste stresom svakako ste ugroženi. Promenite to već danas….

Kako se manifestuju prvi simptomi moždanog udara

Kada su sužene i zakrčene vratne arterije javljaju se simptomi moždanog udara(zbog nedostatka kiseonika u mozgu). Oni se manifestuju kao slabost, vrtoglavica i nagla utrnulost. U slučaju zakrčenja donjih ekstremiteta javlja se jak bol, ukočenost a neretko i vrlo ozbiljna infekcija.

Koja ishrana kod ateroskleroze daje najbolje rezultate

Kada je u pitanju ateroskleroza simptomi se mogu u velikoj meri usporiti, pa čak i zaustaviti zdravom ishranom. Uz stalnu lekarsku kontrolu, pomozite sebi uz lekove iz prirodne apoteke i naučite osnovna pravila za svakodnevni režim ishrane.

• Ishrana kod ateroskleroze podrazumeva korigovanje životinjskih masti, tj zamenite ih zdravim biljnim uljima.
• Biljna vlakna su izuzetno važna za zdravlje vaših krvnih sudova. Meso ne morate potpuno izbaciti, ali ga ograničite na ribu i piletinu ali nikako pržene već kuvane ili blago pirjane. Obavezno pročitajte tekst mediteranska kuhinja..
• Iz menija isključite: džigericu, mozak, pavlaku, jaja ograničite na najviše dva puta nedeljno.
• Korigujte unos šećera i industrijske hrane koja sadrži veće količine trans masti.
• Najopasnija su 4 bela neprijatelja za moždani udar su: belo brašno, rafinisana so, beli šećer i svinjska mast (samo u većoj količini).

Gde najviše grešimo sa hranom

Najveći problem su pekare i restorani brze hrane – iz istih stopa izbacite te nezdrave navike. Korigujte slatkiše, belo brašno, peciva, testenine, mlečne i suhomesnate proizvode,te industrijsku hranu.

Ako vam je jelovnik baziran na životinjskim namirnicama, smanjite njihov unos.  Potrebno vam je: sveže voće i povrće, integralne žitarice, semenke, hladnoceđena ulja.

Prevencija šloga

Spas treba tražiti u raznovrsno pripremljenim jelima i salatama od voća i povrća.

Divlje rastuće bile u sebi nosi nemerljivu snagu zemlje i sunca i u stanju je da stimuliše organizam za odbranu od svakodnevnih tegoba i bolesti..

Evo liste najpoželjnijeg povrća,voća i bilja koje zaslužuje vašu pažnju:mirodjija,bokvica,praziluk,crni i beli luk,tikvice,sok od svežeg kupusa,salata od kiselog kupusa,pire od pasulja,salata od sveže cvekle,limun,pomorandže,grožđe,jabuke,ribizle,borovnice,suvo grožđe,suve kajsije i dr..

Dijeta sa smanjenim unosom ugljenih hidrata

Istraživanja su pokazala kako u slučaju ateroskleroze nije neophodno uvođenje lekova, takozvanih statina. Naime moguće je uz određeni režim ishrane i smanjenje telesne težine rastvoriti naslage holesterola sa srčanih arterija. Svakako nije svejedno na koji način ćete smanjiti kilažu.

Često dijetu biramo sami, bez konsultacije sa stručnim licem, što je opet dosta pogrešno. Najčešće se odlučujemo za visoko-proteinske dijete  koje mogu dovesti do smanjenja telesne težine.  Ipak sa druge strane dovode i do pogoršanja zdravlja i stanja krvnih sudova.

U slučaju prevencije i lečenja ateroskleroze stručnjaci preporučuju sledeće dijetu sa malo ugljenih hidrata.

Naime, nisu ni svi ugljeni hidrati štetni, kao ni sve masti, ali zato treba znati koje slobodno možemo jesti, a koji su pogubni za naše zdravlje.

Nažalost, naša ishrana sadrži previše prostih, a premalo složenih UH. Zato izbacite iz ishrane proste ugljene hidrate jer su oni jedan od najvećih uzroka nakupljanja suvišnih masti. Kao što svo već više puta pominjali na www.dijetamesecevemene.com – šećer se u organizmu pretvara u masti.

Zabranjeni ugljeni hidrati su šećer i sve namirnice koje ga sadrže – slatkiši, gazirani sokovi, previše alkohola, kečap, sva industrijska hrana. Nezdravo je belo brašno, tj. peciva od belog brašna i sva testa.

U ovoj dijeti dozvoljeni su voće, povrće, „posna“ mesa, jaja i meki sir. Od ugljenih hidrata mogu se jesti u manjoj meri integralni pirinač, proso, ovas.

Dijeta sa malo masti za čišćenje krvnih sudova

Masnoće su neophodne za dobro zdravlje, naime one pogoduju za nesmetano obavljanje svih telesnih funkcija. Čak štaviše masti za mršavljenje su se pokazale jako dobro, ali je važno znati koje su za ovu namenu dobre, a koje ne.

Kada govorimo o ishrani s manje masti, prvenstveno mislimo na redukciju namirnica životinjskog porekla. Redukcija zasićenih masnoća je neminovna. Ovakva dijeta isključuje upotrebu salama, viršli, šunke, kobasice, svinjskog mesa, pržene hrane. Korigujte unos čokolada, puno-masnih mlečnih proizvoda, putera, kajmaka, svinjske masti, rafinisanih ulja, pohovane hrane.

Šta onda jesti?

Meso je dozvoljeno ali ga ne treba koristiti češće od tri puta nedeljno, i to piletinu i ćuretinu bez kožice. Uvek ga kuvajte, dinstajte i pecite u sopstvenom soku. Spremajte ribu pečenu u foliji ili na grilu. Jaja jedite kuvana, dva-tri komada nedeljno.

Mlečne proizvode ne trebate skroz izbegavati, ali ih redukujte. Prednost dati jogurtu, kefiru i kiselom mleku s manje masti, jedite voće, povrće svaki dan.

Dijeta sa malo masti predlaže integralni pirinač, ovas, raž, proso, speltu, hleb od integralnog brašna, pasulj, sočivo.

U jelovnik uključite seme suncokreta, bundeve, lana, susama, orahe, lešnike, bademe, hladno ceđena biljna ulja. Najbolje ih je jesti svakodnevno.

Hranu kuvajte u vodi tj. pripremajte ih bez masti. Pre serviranja se jelo može preliti nekim hladno ceđenim uljem zbog poboljšanja ukusa. Pre svega zato što sastojci iz ovih ulja pomažu u smanjenju masnih naslaga na zidovima krvnih sudova.

Mediteranska ishrana

Ovo je jedan od najčešće biranih načina ishrane kod osoba koje žele da poboljšaju svoje zdravlje. Ona podrazumeva puno povrća, voće, grilovanu ribu, maslinke, maslinovo ulje. Neizostavne su salate od paradajza, luka, krastavaca, crno vino u manjoj količini, mekani beli i posni sir.

Ateroskleroza lečenje prirodnim putem

Na pitanje kako se leči ateroskleroza, fitoterapija nam nudi više od jednog odgovora. Jedan jednostavan recept ruske prirodne medicine glasi ovako:

Jedite po 300 grama jabuka svaki dan u toku pola godine.

Sok od svežih višanja je takođe sjajan prirodni lek za čišćenje krvnih sudova. Pošto je zimi ne možete koristiti u svežem stanju, nek je zameni sok od grejpfruta.

Uključite sremuš u jelovnik

Razređuje krv, snižava krvni pritisak i holesterol u krvi, te je preporučljivo iskoristiti proleće kada nam stiže ova lekovita biljka. Tokom ostatka godine možete koristiti sušeni, kao i kapi od sremuša.

Beli luk skida masne naslage i čini krvne sudove elastičnim

Sprečava kardiovaskularne bolesti jer snižava nivo lošeg holesterola u krvi, krvni pritisak. Takođe sprečiće slepljivanje krvnih ćelija i stvaranje tromba. Treba ga jesti u sirovom stanju ili koristiti kapi od belog luka.  Ako ga vaš želudac ne podnosi osim tinkture probajte sa perilcama i dražejama.

Moćna čajna mešavina za čišćenje arterija i krvnih sudova

Pomešajte jednake delove korena maslačka, trave kičice, lista crne ribizle i lista šumske jagode. Pripremite uvarak  i pijte ga izjutra pre jela.

Ovaj napitak doprinosi opštem poboljšanju stanja organizma. Daće vam snagu, pokretljivost, radni elan i eliminisaćete hronični umor.

Kako očistiti krvne sudove prirodnim putem

Med i rotkva su savršen izbor za začepljene arterije. Kada je posredi ateroskleroza nogu, ovaj prirodni lek je pravo rešenje. Naime on će očistiti masne naslage sa zidova krvnih sudova.

Priprema recepta:

Dobro operite rotkvu, izdubite je, stavite u to udubljenje med i pokrite sa komadićem rotkve. Ostavite neka odstoji u odgovarajućoj posudi 4 sata na toplom mestu. Kada se tečnost odlije, spremna je za upotrebu.

Doziranje..

Uzimajte po pola čaše na dan, Ukoliko imate gastritis savetujemo vam oprez sa ovim napitkom(obavezno se konsultujte sa vašim lekarom).

Za lečenje ateroskleroze kod tezih slučajeva potrebno je voditi računa o probavi i dopunski čistiti crevni trakt pomoću klizme.

Grickajte brusnice

Veoma su bogate antioksidansima, koji doprinose smanjenju nivoa „lošeg“ holesterola, pa tako štiti krvne sudove. Brusnice su takođe poznat prirodni lek za čišćenje arterija. One sprečavaju formiranje masnih naslaga na njihovim zidovima.

Neizostavna kurkuma

Zahvaljujući dragocenom kurkuminu, jako je efikasna u ublažavanju upala i pomaže uklanjanje nataloženih masti iz arterija. Kada je posredi ateroskleroza, opšte je prihvaćena namirnica u alternativnoj medicini. Ukoliko kombinujete kurkumu sa domaćim medom, dozirajte po kašičicu ove smese do dva puta na dan.

Jedite orašaste plodove

Svi koštunjičavi plodovi, isključivo sirovi, odlični su zaštitnici srca i krvnih sudova jer su bogati zdravim mastima. Zato svakodnevno jedite desetak komada oraha, lešnika ili badema.

Ne zaboravite na datule

Izuzetno blagotvorno deluju na zdravlje srca. Snižavaju krvni pritisak i holesterol i jačaju srčani mišić. Jedite sveže urme umesto kandiranih – koje se najčešće mogu naći u prodaji.

Zdravim začinima protiv ateroskleroze

Umesto previše soli i industrijskog suvog začina, hranu obogatite biljnim začinima koji mogu znatno uticati na poboljšanje zdravlja. Osim belog luka i kurkume, koje smo već pomenuli, koristite cimet, kari, bosiljak, vlašac…

Nekoliko saveta za kraj

Ukoliko vam se jave prvi simptomi ateroskleroze nemojte posustajati i očajavati. Naprotiv, borite se. Psihičko stanje kod svakog obolelog je od neizmerne važnosti. Životna radost, pokretački duh i snaga volje su najvažniji za izlečenje kod ove kao i kod drugih bolesti.

Ateroskleroza krvnih sudova umnogome vam može otežati život, ali to je razlog više da budete jaki i istrajni. Zadržite oštrinu misli, bavite se umnim radom. Upravo to su činili velikani umetnosti i nauke, naravno u obimu koji im je bio dostupan. Ma koliko godina imali znajte: sama želja da se bude zdrav i vitalan, već je polovina zdravlja!

Postoji li lek za aterosklerozu!

U apotekama ćete pronaći više različitih medikamenata protiv zakrčenja krvnih sudova, arterija i žila. Ipak, primena lekova je poslednji korak, kada nema drugih sredstava koji mogu pomoći.

Ako vam je dijagnostikovana ateroskleroza krvnih sudova vi ćete se svakako podvrgnuti medikamentoznoj terapiji. Pored toga, trebali odmah početi i sa promenama u načinu ishrane, jer, na svu sreću, postoji više dijeta koje mogu pomoći.  takođe tu je i čitav niz prirodnih namirnica i melema za lečenje ateroskleroze.

Članak Ateroskleroza simptomi oboljenja i prirodno lečenje je izvorno obljavljen na stranici meseceva dijeta | meseceve mene od autora dijeta.info

Ukusna i sočna terapija za prolećni umor 

Na samom početku po mnogima najlepšeg godišnjeg doba, kod mnogih ljudi, javlja se prolećni umor i depresija. Iako, zvanična medicina poznaje i priznaje njegove simptome, ovo stanje se ne smatra bolešću niti nekim ozbiljnim poremećajem.

Sindrom prolećnog umora predstavlja skup fizioloških i psiholoških tegoba koje u mnogočemu narušavaju kvalitet života. Kako ga pobediti i stati mu na put?

U našem tekstu posebno će pozabaviti pravilnim izborom i kombinovanjem namirnica. Upravo one su ključne za ublažavanje svih postojećih tegoba.

Saznajte koja se to prirodna terapija pokazala dobro, te kako se pripremaju najbolji recepti protiv prolećnog umora..

Koji su simptomi prolećnog umora

Za prolećni umor simptomi su najčešće malaksalost, tromost i pospanost. Njima se neretko pridružuju vrtoglavica, glavobolja, slaba koncentracija, nemiran san i česte promene raspoloženja. Kod nekih osoba dolazi i do problema sa probavom, gubi se apetit i pada imunitet. Ovo neprijatno stanje često prate usporeni refleksi, bolovi u zglobovima, kao i variranja krvnog pritiska.

Manjak elana i životne energije su najuočljiviji simptomi kod ovog stanja.

Zbog čega se to dešava?

Uzrok prolećnog umora nije do danas pouzdano utvrđen. Ipak, iz mnoštva objašnjenja u poslednje vreme izdvaja se tvrdnja da je reč o malom „ratu hormona“.

Naime, tokom zime, zbog kraćih intervala dnevne svetlosti, luči se više melatonina. Njegovo dejstvo se ispoljava noću i povezano je sa spavanjem. S dolaskom proleća primat preuzima serotonin, poznat kao hormon sreće, koji podstiče na akciju. Upravo tada nastupaju svi navedeni simptomi i problemi.

Naime, naš organizam nije u stanju da se u kratkom roku adaptira na sve te promene. Potrebno nam je puno više energije, a telo nam to često ne može ispratiti.  Tada se javlja prolećni umor, srećom simptomi ne traju previše dugo.

Kako se izboriti sa manjkom energije i umorom?

Prolećni umor nije uzrokovan samo promenom lučenja hormona, već i teškom, kaloričnom ishranom. Naime, sa dolaskom novog godišnjeg doba naše zimske prehrambene navike trebamo u potpunosti promeniti.

Jaka hrana usporava varenje i metabolizam, što uzrokuje tromost i pospanost tokom celog dana. Stoga je pravilan izbor namirnica ključan za ublažavanje nepijatnih tegoba koje narušavaju kvalitet života. Naročito je važno delovati odmah na početku ovog po mnogima najlepšeg godišnjeg doba.

Međutim, postavlja se pitanje – šta konzumirati u vreme kad još ne dospevaju sezonski plodovi? U rano proleće ponuda u supermarketima i na pijacama je prilično oskudna.

U takvoj situaciji vama ostaje samo jedno – iskoristiti ono što je trenutno na raspolaganju na najbolji način. Smanjite količine teške hrane i povećajte unos svog dostupnog organskog povrća i voća u ranim prolećnim mesecima. Dozirajte ih u manjim ali češćim obrocima. Jako vam je važan unos vitamina C, stoga prilagodite jelovnik.

Takođe, sve ovo vam pada u vodu ako ne unosite dovoljne količine tečnosti. Sa dolaskom toplijih dana pijte najmanje 2 litra vode. Izbegavajte kupovne aromatizovane sokove, već pijte blage nezaslađene čajeve i svakako vodu.

Maslačak i celer protiv prolećnog umora

lako se smatra korovom, maslačak je jedna od najzdravijih na našim prostorima. Niče krajem zime, što znači da ćete je moći konzumirati već početkom aprila, u vreme kad tek počinje sadnja kultivisanih vrsta.

Jestivi su svi delovi biljke: salata od maslačka i sok od listova i korena prava su riznica vitamina A, C i B grupe. U njima se nalazi i mnoštvo  minerala – gvožđa, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, mangana, cinka, bakra. Zahvaljujući flavonidima ovaj prelep žuti cvet je izvanredan antioksidans.

Prednosti za zdravlje su višestruke:

Ubrzava „uspavani“ metabolizam, a zahvaljujući visokom sadržaju biljnih vlakana, podstiče varenje. Pri tom maslačak obnavlja jetru, čisti bubrege (izvanredan je diuretik), pa je odličan izbor za prolećnu detoks dijetu.  Listovi se konzumiraju pre cvetanja, dok se koren sakuplja u proleće i jesen.

Napomena, za jelo se koriste samo biljke koje rastu podalje od zagađenih područja.

Dozvolite celeru da vas probudi iz prolećne letargije

Bilo da se konzumira specijalno uzgajana vrsta sa razvijenom stabljikom i listovima, ili  kao „obični“ celer – sa njim nema greške. Ova biljka je idealna za prolećno buđenje iz letargije

Pošto je celer alkalan, pomaže neutralisanje kiselosti organizma.  Upravo to je glavni okidač za nastanak mnogih bolesti. Pri tom jača imunitet, podstiče probavu i ima snažno diuretičko, detoksilaciono i antistresno dejstvo.

Sadrži veliku količinu vitamina A , C, E i K, kao i snažne antioksidanse beta-karoten, zeksantin, lutein i kumarin. Sve su to prave bombe zdravlja i vitalnosti. Celer se konzumira svež, u obliku salate i soka, ili se dodaje u variva i supe.

Pročitajte kako možete napraviti savršen sok od celera i limuna u kućnoj varijanti..

Praziluk i spanać vraćaju telu izgubljenu energiju

Za prolećni umor ishrana je ključna. Stoga vaš jelovnik obogatite namirnicama poput praziluka i spanaća..

Praziluk obiluje vitaminima i mineralima

Po nutritivnom sastavu sličan je belom i crvenom luku, ali znatno blažeg ukusa. Bogat je belančevinama i beta-karotenom. Ovo povrće dostupno je cele zime.

Dragocen je izvor vitamina B6 (piridoksina) i B9 (folne kiseline), koji pozitivno deluju na nerve.  Prava je riznica vitamina C, koji podiže imunitet i otklanja tromost i malaksalost.

Praziluk je prava riznica mangana, gvožđa i kalcijuma. Ipak ono što ga najviše preporučuje jesu eterična ulja, sumpor i vlakna, koji podstiču varenje, čiste jetru, bubrege.Povoljno deluju na disajne organe, štite krvne sudove, snižavaju holesterol i regulišu nivo glukoze u krvi.

U kuhinji se koristi cela biljka, ne samo beli koren kao što se obično misli – listovi su čak bogatiji korisnim materijama.

Ako vas muči prolećni umor, najbolje je da ga konzumirate u u svežem stanju, jer kuvanjem gubi nutritivna svojstva. Međutim, praziluk se ne preporučuje osobama s obolelim bubrezima, jer sadrži oksalate koji podstiču stvaranje kamenaca.

Ništa bez spanaća

Definitivno je glavna zvezda pijačnih tezgi u rano proleće.  To svakako treba iskoristiti jer je njegovo predivno zeleno lišće prepuno korisnih nutrijenata.

Osim što sadrži mnogo gvožđa, bogat je kalijumom, kalcijumom, manganom, fosforom, omega-3 masnim kiselinama. Za prolećni umor vitamini su jako važni, a spanać njima obiluje – prisutni su u velikoj meri A1,B1, B2, B6, B9, C, K i E.

Idealna je prolećna namirnica -zahvaljujući visokom sadržaju dragocenih vlakana poboljšava probavu. Osim toga, obezbeđuje neophodnu energiju, jača mišiće i kosti, te pozitivno utiče na probavni trakt.

Pošto u svom sastavu ima dosta oksalata, i on se ne preporučuje bubrežnim bolesnicima. Naime, možete ga jesti, ali ne prečesto.

Citrusi eliminišu malaksalost i pospanost u kratkom roku

Limun, pomorandža, limeta, mandarina i grejpfrut verovatno su najpoznatiji izvori vitamina C, ali to nije njihova jedina blagodet. Ovi ukusni plodovi obiluju mineralima, pre svih kalijumom, kao i karotenoidima, moćnim antioksidansima. Sadrže zdrave kiselime koje su pravi melem za urinarni trakt.

Važna napomena: bela sunđerasta ovojnica koju obično skidamo s pulpe sadrži veliku količinu pektinsklh vlakana. Ona su vrlo korisna za varenje. U njoj pronalazimo i puno moćnih antioksidanasa flavonoida, koji pozitivno deluju na opšte zdravlje. ž

I kora citrusa jednako je zdrava. Ipak ona se ne preporučuje za konzumiranje, jer se nažalost uglavnom tretira jakim hemikalijama.

Preporučujemo tekst: dijeta sa citrusima.

Pojedite barem jedan avokado sedmično

Ovo egzotično voće prodaje se u bolje snabdevenim supermarketima i nije jeftino. Ipak dovoljan je jedan plod nedeljno kako biste osetili sve njegove pozitivne efekte.

Za prolećni umor avokado je pun pogodak, jer je to prava bomba energije. Prepun je masnoća, ali onih zdravih, kao što je oleinska kiselina, koje imate i u maslinovom ulju.

Avokado je bogat vitaminima A, B12, C i D, kao i kalijumom i kalcijumom. Jednom rečju za prolećnu ishranu je idealan. Naročito se preporučuje zbog toga što pomaže apsorpciju korisnih materija, pre svega antioksidansa karotenoida, iz drugih vrsta voća i povrća.

U 100 g avokada ima sedam grama vlakana, stoje čak 27 posto preporučene dnevne količine.

Dodajte pet-šest kockica avokada u salatu, varivo ili sok: osim što ćete uživati u njegovom ukusu, osetićete pravi nalet energije.

Pobedite prolećni umor zdravim receptima

Za početak dana, napravite idealan prolećni doručak:

Sastojci:

1/2 šolje kuvanog ječma,
1 šolja pšeničnih klica,
četvrt šolje sitnog svežeg sira,
četvrt avokada srednje veličine, oljuštenog i isečenog na listiće,
četvrt šolje badema, blanširanog i iseckanog na listiće,
jedna četvrtina kašičice soli,
četvrt kašičice sveže mlevenog crnog bibera.

Za preliv:

pola šolje grčkog jogurta,
kašika limunovog soka,
kašičica narendane kore limuna (držati limun u rastvoru vode i sode bikarbone, potom ga dobro oprati i osušiti),
kašika sitno isečenog vlašca,
četvrt kašičice soli.

Priprema je laka:

Pomešajte ječam, klice, sir, bademe i so, sjedinite sastojke za preliv i preliti njime mešavinu. Preko toga poredajte listiće avokada i sve pospite biberom.

Slatka salata od spanaća

Potrebno:

100 g bebi-spanaća,
1 jabuka srednje veličtne (zlatni delišes), iseckana na kockice,
trećina šolje kačkavalja, seckanog na kockice,
trećina šolje iseckanog crnog luka,
četvrt šolje suvih brusnica
1/3 šolje blanširanih i oljuštenih badema.

Preliv:

kašika livadskog meda,
2 kašike maslinovog ulja,
kašika proprženih semenki susama,
malo limunovog soka i kora od jednog limuna,
pola kašičice domaćeg senfa.

Priprema recepta:

U velikoj činiji pome-šati sastojke za salatu, pa preko mešavine preliti dobro umućen preliv.

Jeste li već probali sunčani smuti?

Trebaće vam:

šolja punomasnog mleka,
šolja jogurta,
1 i po kašika kokosovog brašna,
pomorandža srednje veličine, oljuštena i iseckana (odstraniti koštice),
crveni grejpfrut, oljušten, iseckan i bez koštica,
2 cm korena svežeg đumbira, oljuštenog i iseckanog,
kašika livadskog meda,
kašičica pčelinjeg polena.

Za posipanje:

pola kašičice kurkume u prahu,
pola kašičice čija semenki.

Priprema smutija

Sipajte sve sastojke u blender i dobro sve izmiksajte. Presupite u čaše pa pospite sa vrha kurkumom i čija semenkama.

Šta je još dobro protiv prolećnog umora

• Smanjite nivo stresa na najmanju moguću meru, trudite se da se što manje nervirate na poslu i u svim drugim situacijama.
• Idite u krevet na vreme i spavajte najmanje 7-8h sati po noći. Možete uvesti i popodnevnu dremku, samo nemojte preterati, iskoristite sve lepe i sunčane dane van zatvorenih prostorija.
• Obavezno se bavite fizičkim aktivnostima, ali polagano, dozvolite telu nek se adaptira na novo godišnje doba. Izađite iz teretana i zatvorenih vežbaonica i vežbajte u prirodi.
• Nakon treninga, radite vežbe istezanja. One će vam umnogome pomoći da se oslobodite nagomilanih mlečnih kiselina i toksina. Dugoročno, eliminisaćete prolećni umor i pospanost.
• Ne zaboravite – unosite bar dve litre vode dnevno, tako ćete sprečiti dehidrataciju, pad energije i opštu iznurenost organizma.
• Naučite kako se pravilno diše. Podužu li vam se ramena i pluća prilikom udisanja vazduha? Ako je to tako, onda ne znate pravilno disati – jer to je takozvani plitki udah. Lezite na leđa i duboko dišite, ako vam se prilikom udaha podiže stomak (šlauf) onda ste na dobrom putu. Vežbajte ovo kad god ste u prilici, vremenom disaćete na stomak bez da o tome razmišljate.
• Provodite barem 15 minuta dnevno na suncu. Nadoknadićete manjak vitamina D koji je bio nizak tokom zimskih meseci.
• Tuširajte se nešto hladnijom vodom nego inače, osvežiće vas i u velikoj meri ćete ojačaćete imunitet.
• Masirajte se eteričnim uljima, jer će vas u potpunosti razbuditi iz zimskog sna. Preporuka ulje eukaliptusa, bergamota, ruzmarina, peperminta, limuna..

Jedan sladak savet za kraj! 

Crna čokolada koja sadrži bar 75 posto kakao-a podstiče lučenje serotonina i dopamina. Istovremeno uravnotežuje njihov nivo i sprečava oscilacije raspoloženja. Ublažava većinu tegoba koje uzrokuju prolećni umor i disbalans hormona. Bogata je magnezijumom, koji pozitivno deluje na metabolizam, otklanja depresiju i anksioznos, čuva srce.

Sprečite prolećni umor i neraspoloženje, pojedite dve-tri kockice crne čokolade dnevno.

Članak Prolećni umor kako da ga pobedite zdravom ishranom je izvorno obljavljen na stranici MESEČEVA DIJETA | MESEČEVE MENE od autora dijeta.info

Budwig dijeta recepti i iskustva

Tako jednostavna, a toliko moćna – Budwig dijeta se pokazala veoma delotvornom u slučaju raznih vrsta karcinoma. Posredi je ishrana čija je osnova mladi sir i laneno ulje. Upravo ove dve namirnice koriste se kao preventiva i lek protiv raka.

Pored toga Budwigova terapija ima efekta u  slučaju oboljenja kao što su osteoartritis, osteoporoza, Alchajmerova bolest, migrena, dijabetes. Takođe pomaže kod hroničnog umora, bolesti jetre i brojnih kardiovaskularnih smetnji.

U svom meniju budvig dijeta sadrži omega 3 masne kiseline u većini namirnica. Kreirala ju je i osmislilia dr. Johanna Budwig koja je čak 6 puta nominovana za Nobelovu nagradu.

U nastavku teksta saznajte šta je zapravo Budwig protokol i kako se primenjuje čuvena dijeta?

Ko je zapravo bila dr Johanna Budwig

Šira javnost prvi put je čula za doktoricu Budvig nakon otkrića metode papirne hromatografije. Ona je omogućila analizu hemijske strukture masnoća u krvi.  Zahvaljujući tom analitičkom postupku, Johanna Budwig otkrila je izuzetan značaj masnih kiselina. Naročito linolne i linolenske iz lanenog ulja . U normalnom rada ćelije i njene respiracije, kao i njihovu ulogu u prevenciji tumora.

Pre nje, ovu problematiku proučavao je Oto Varburg, koji je smatrao da je manjak kiseonika u tkivu glavni uzročnik pojave tumora. Ipak, nije mu polazilo za rukom da otkrije deo ćelijskog metabolizma odgovornog za oksidaciju. Budvigova je pak zaključila kako manjak kiseonika može biti nadoknađen linolnom i linolenskom kiselinom. Nakon tog značajnog otkrića, nastavila je istraživački rad u ovoj oblasti, pa je ubrzo počela objavljivati radove, kao i knjige.

Budwig dijeta se zasniva upravo na ovim prinicipoma, jer odsustvo linolinske kiseline uzrokuje stvaranje oksidanasa. Sve to dalje podstiče širenje kancera i izaziva mnoge hronične poremećaje.

Korisni fermenti oksidanasa uništavaju se termičkom obradom ulja, kao i nitratima i solima koji se koriste za konzervisanje mesa.

Asimilacija kiseonika u telu podstiče se proteinskim sastojcima koji sadrže sumpor i čine ulje rastvorljivim u vodi. Prisutni su u siru, orasima, crnom i belom luku, praziluku i posebno u belom mekom siru (švapski sir).

Budvig dijeta insistria na korišćenju nerafinisanog, hladno cedjenog ulja sa visokim sadržajem linolinske kiseline. Treba se unositi se zajedno sa hranom koja sadrži odgovarajuće proteine, jer će u suprotnom izazvati više štete nego koristi.

Najbolja kombinacija jeste ona koja uključuje beli meki švapski sir i ulje semena lana. Ovo vam je ujedno i idealan doručak po dr Budvig.

Koje su osnove uljno-proteinske dijete

Budwig dijeta protiv raka je u svojoj osnovi ništa drugo do uljno-proteinska ishrana. Kao što smo već napomenuli doktorica Johana je bazirala jelovnik za svoje pacijente na jelima od lanenog ulja i kravljeg sira. Kasnije je utvrđeno, da se najveće koncentracije linolne i linolenske kiseline nalaze upravo tu.

U lanenom ulju pomentih kiselina ima u količini od 15 pa do čak 57 procenata. Stoga je njegova konzumacija od ključnog značaja za jačanje imuniteta i normalan metabolizam ćelije.

Ove masne kiseline putem krvi trebaju nesmetano stizati do ćelija, stoga se moraju povezati sa belančevinama. Naročito ih je važno povezati sa onim koje sadrže sumpor. Tada ova skupina može lakše prolaziti kroz ćelijsku membranu i regulisati procese razmene kiseonika. Zbog toga je Budwigov protokol idealno nutricionističko rešenje.

Kombinacija lanenog ulja sa svežim kravljim sirom, koji sadrži malo masnoća, ali mnogo belančevina je pun pogak.

Naročito su značajne amino-kiseline metionin i cistein, koje u sastavu imaju sulfihidrilnu grupu (atome vodonika i sumpora). Upravo zbog njih mogu se lako povezati s masnim kiselinama.

Osim ovih namirnica, naučnica je isticala važnost konzumacije prirodne hrane. Takve namirnice ne sadrže štetne transmasti, kojima obiluje industrijski proizvedena hrana, glavni okidač raznih bolesti.

Budwigov protokol dozvoljene i nedozvoljene namirnice – spisak

Budwig dijeta ima nekoliko važnih smernica kada je ishrana posredi, pa krenimo redom:

• Od ključnog je značaja uzdržavanje od upotrebe rafinisanih ulja u ishrani, uvek koristite ona hladno ceđena!
• Izbegavajte konzumaciju jaja, putera, margarina, belog šećera, sladoleda.
• Od mesa naročito izbegavajte svinjetinu, kobasice, slaninu, šunku.
• Ne posežite olako za morskom hranom (krabe, škampi, školjke), ove životnije su prirodni čistači vode prepune toksina.
• Osim toga, nije preporučljivo jesti ni beli hleb.

Koje namirnice Budvig terapija dozvoljava?

• Najučinkovitiji efekti u lečenju postižu se konzumacijom jela na bazi semenki žitarica, povrća i prirodnog začinskog bilja.
• Dobro je i što češće jesti orašaste plodove (orahe, bademe, lešnike) – izuzev kikirikija, kao i voće, naročito ono bobičasto.
• U organizam bi svakodnevno trebalo unositi i obilne količine tečnosti. Najbolje je piti sokove od ceđenog voća, vodu, kao i prirodne čajeve, naročito crni čaj. Svi ovi napici se ne smeju zaslađivati šećerom, već domaćim medom.

Pre nego što se pređe na uljno-proteinsku dijetu, potrebno je pripremiti organizam za izmenjen način ishrane.

Svakog jutra i večeri treba piti čašu rasola, a tokom dana unositi dosta tečnosti u vidu čajeva (menta, crni slez, šipak, zeleni čaj).

Budwig dijeta insistira na konzimaciji sveže ceđenog soka, naročito onog od šargarepe, cvekle, celera, papaje i grožđa.

U pojedinim slučajevima dozvoljena je i čaša crnog vina. Osim toga, preporučljivo je više puta dnevno jesti musli od lanenih semenki u kombinaciji s medom.

Dr Budwig dijeta jelovnik za 1 dan

Doručak

• Blagi biljni čaj i čuveni Budvig krem.

Evo kako se pravi:

Potrebne su vam 4 kašike mladog sira ili jogurta, po 2 kašike lanenog ulja od semenki i sveže samlevenog semena lana. Po želji mogu se dodati sok od pola limuna, jedna banana, sveže sezonsko voće ili kašičica meda. Stavite sve u blender i  dobro izmiksajte

Prepodnevna užina

• Biljni čaj, sok od šargarepe (1 čaša), jabuke, celera ili cvekle.

Šta jesti za ručak?

• Presna salata – pored klasične zelene salate, mogu se koristiti šargarepe, rotkvice, cvekla. Radi boljeg ukusa dodajte usitnjen ren, sitni luk (vlašac) ili peršun. Povrće kuvano na pari, integralni pirinač, heljda ili proso. Takođe odličan izbor su posni sir, meso i riba.

Popodnevna užina

Popijte blagi čaj, prirodni voćni sok, jedite sveže sezonsko voće, obavezno užinajte koštunjavo- jezgrasto voće.

Kako treba da izgleda Budwig večera?

Priprema se sveža salata, povrće kuvano na pari, povrtna supa, topao obrok sa heljdom, prosom, ovsom, sojom ili ječmom. Budwig protokol insistria da se treba jesti najkasnije do 18h jer kasniji obroci nisu dozvoljeni – čak štaviše zabranjeni su.

Najpopularniji recepti dr Budvig 

Namaz – može se konzumirati zasebno ili kao dodatak salatama, povrću kuvanom na  pari ili kuvanim žitaricama.

Priprema namaza je jednostavna:

Sipati u blender 2,5 dl ulja od lana, 450 g mladog sira – švapski sir. Dodajte im četiri kašike meda i malo biljnog mleka (pirinčanog, bademovog ili sojinog). U nedostatku istih sipajte u smesu vodu kako se sastojci lakše sjedinili. Umesto blendera, možete koristiti i mikser.

Napravite fenomenalni namaz od luka

Sastojci:

1 sitno iseckani crni luk,
10 režnjeva belog luka,
250 grama kokosove masti,
1,25 dl lanenog ulja ohlađenog u frižideru pola sata pre upotrebe.

Priprema:

Crni luk dinstajte na kokosovoj masti na tihoj vatri. Nakon 15 minuta dodajte beli luk pa nastavite s dinstanjem još tri minuta. Pričekajte neka se smesa ohladi, a zatim procedite mast. Luk zatim spojte s ohlađenim lanenim uljem, pa ostavite to na hladnom mestu.

Musli od lanenih semenki  za savršen Budwig doručak

Trebaće vam:

kašičica meda,
3 kašike neobranog mleka (sojinog, pirinčanog, bademovog),
3 kašike lanenog ulja,
100 g svežeg kravljeg sira,
2 kašike samlevenog lanenog semena,
sveže voće i sveže ceđeni voćni sok,
koštunjavo voće (orasi, lešnici, bademi).

Priprema muslija:

Pomešajte dve kašike lanenog semena s medom i voćem. U početnim fazama preporučuje se rendana jabuka, a kasnije jagode ili drugo bobičasto voće, trešnje, breskve, narandže, banane. Zatim pripremite kremastu smesu od kravljeg sira i lanenog ulja pa je začinite orašastim plodovima, voćem, grožđicama, kokosom i slično.

Kako bi se dobila kvalitetna smesa, potrebno ju je promešati viljuškom ili mikserom. Ako je suviše gusta, možete je razblažiti s malo mleka ili soka.

Iskustva sa Budvig terapijom

Jeste li znali da je doktorica J. Budwig (1908-2003) bila velik protivnik hemioterapije? Upravo je ona istitcala kako ova invazivna metoda lečenja raka osim malignih uništava i zdrave ćelije.

Bila je zagovornik isključivo prirodne metode lečenja karcinoma, koji se ponajviše bazira na zdravoj ishrani. Brojne pacijente je izlečila, što potvrđuju njihova iskustva, što je sve dokumentovano i zabeleženo, te se danas čuva.

Budwig dijeta protiv raka podrazumeva lečenje osobe u celosti. Znači podjednako su uključeni telo, duša i duh. Uz promenu jelovnika, primenjuje se i antiparazitni program, te se radi na jačanju imuniteta.

Svakodnevne šetnje u prirodi uz laganu fizičku aktivnost su obavezne. Sunčanje takođe, barem sat vremena dnevno provodite na suncu. Piju se veće količine tečnosti voda, prirodni sokovi i čajevi treba da dobace i do 3 litra dnevno.

Iz iskustva drugih potvrđeno je više puta – rezultati su vidljivi već nakon nekoliko sedmica po primeni terapije. Dolazi do boljitka i oboleli se oseća puno bolje i zdravije. Ipak, za potpuno izlečenje od težih bolesti treba biti strpljiv, potrebne su godine po nekim procenama od jedne do čak pet.

Budwig dijeta se preporučuje i nakon što se bolest povuče da bi se sprečio njen povratak.

Šta još podrazumeva Budigov protokol?

Osobe sa ozbiljnijim zdravstvenim tegobama trebaju unositi 40 do 50 grama ulja od lana pomešanih sa 100 grama švapskog sira. Važno je napomenuti da se pripremljena mešavina može pojesti odmah ili rasporediti na više obroka. Ipak, najbolja praksa je pripremati smesu ponovo jer hrana stajanjem gubi svoja blagotvorna svojstva.

Umesto švapskog sira Buwig dijeta vam preporučuje kefir ili jogurt ali njihove količine trebaju biti 3 puta veće.

Članak Budwig dijeta (protokol) protiv raka i najtežih bolesti je izvorno obljavljen na stranici MESEČEVA DIJETA | MESEČEVE MENE od autora dijeta.info

 Upala bubrega kod muškaraca i žena kako se leči

Urinarne infekcije mogu početi naivno i neretko se rešavaju prostim kućnim lečenjem. Međutim, one se mogu zakomplikovati u nešto daleko ozbiljnije. Upala bubrega može biti izuzetno opasna i to u toj meri gde bitno utiče na kvalitet života. Ako se javi bez temperature puno se teže dijagnostikuje na vreme.

Ovo ozbiljno zapaljenje definitivno nije za šalu, i zato treba biti barem preventivno obavešten o njemu.

Nastavite sa čitanjem i mi ćemo vam objasniti šta zapravo predstavlja nefritis bubrega, kako se dijagnostikuje i leči. Takođe, pružićemo vam recepte za čajeve koji pomažu u bržem oporavku.

Koje vrste nefritisa postoje?

Upala bubrega se u osnovi može deliti na akutnu i hroničnu. Međutim,  bolesti često mogu iz akutnih preći u hronične. Stoga retko koja od njih potpada striktno pod jednu ili drugu vrstu. U infekcije nefritisa mogu spadati intersticijalni nefritis, pijelonefritis i glomerulonefritis.

Pijelonefritis najčešće nastaje od cistitisa (upale mokraćne bešike). U najvećem broju slučajeva je nastao od bakterije Ešerihije koli. Najčešće nastaje u kiselom organizmu. Ovo je retka, ali ozbiljna bolest koja neretko završava hospitalizacijom. Razlog tome je taj što se obično ne može na vreme odrediti koj antibiotik treba dati pacijentu. Na antibiogram se čeka i do pet dana. Ipak, kada se odredi uzročnik infekcije, te se obolelom pruži pravi antibiotik, bolest se brzo povlači.

Šta je Glomerulonefritis? Glomerule u bubrezima se bave filtriranjem krvi. Prilikom upale antitela počinju napadati ove jedinice, čime sastojci koji bi trebalo završiti u krvi idu u mokraću. Ovo može stvarati dalje zdravstvene probleme, kao što je tromb.

Intersticijalni nefritis je bolest bubrega gde dolazi do zapaljenja tubula. One su pak zadužene za filtriranje tečnosti unetih u organizam, čime se stvara mokraća. Dakle, kako su one upaljene ne mogu obrađivati vodu, tako se organizam puni toksinima. Pacijenti uvek budu hospitalizovani kod ove bolesti.

Hronične bolesti nastaju kada se akutne zakomplikuju. Isto tako one mogu biti i sindromi, kao što su nefrotski sindrom, ali ovo ne spada u zapaljenja.

Koji su uzroci upale bubrega

Infekcije urinarnog trakta su prilično češće kod žena nego kod muškaraca. Međutim, ove infekcije postaju češće kod muškaraca posle pedesete godine, zbog bolesti prostate. U upale urinarnog trakta spadaju mokraćne cevi, bešike, mokraćovodi i bubrezi. Mi ćemo u ovom članku posebno obratiti pažnju na nefritis, ali treba uzeti u obzir međusobnu povezanost organa u mokraćnom sistemu.

Mikroorganizmi koji dospavaju u urinarni trakt i stvaraju upale su endogenog porekla. Dakle, oni se već nalaze u organizmu, ne dobijate ih spolja, već ih već imate na nekim drugim delovima tela.

Kada je posredi upala bubrega uzrok je najčešće bakterija Ešerihija koli. Posle nje se tu nalaze gram pozitivne bakterije stafilokoke i streptokoke. One dospevaju u mokraćne kanale ascedentnim putem kroz mokraćnu cev.

Kod žena je ova cev poprilično kraća, čak i do tri puta manja nego kod muškaraca. Prirodno stanište Ešerihije koli, na primer, jesu naša creva. Zbog kratke uretere postoji mnogo veća mogućnost ulaženja ove bakterije u mokraćni kanal. Odatle ona ascendira, penje se na gore, ka bubrezima.

Pored ovih bakterija postoje još neki uzročnici upale bubrega, a to su: Ureaplasma, Hlamydia, Enterobacter, Serratia, Providentia. U manje česte uzročnike nefritisa spadaju gljivica Candida albicans, virusi (CMV, Herpes, Adenovirusi).

Neretko se javlja upala bubrega bez temperature, a uzročnici mogu biti drugačije prirode. Dokazano je i kako postoji genetska predispozicija koja može dovesti do ove infekcije. Ipak, od nje je dosta značajnija seksualna aktivnost, kao i pol.

Upalama bešike su znatno podložnije seksualno aktivne mlade žene. Nelečenjem cistitis napreduje do akutnog nefritisa.

Takođe, veliku mogućnost dobijanja ovog oboljenja imaju i trudnice.  Upala bubrega u trudnoći je dosta česta.Razlog tome je uvećana materica, koja pritiska i pomera uretru. Dakle, infekcija bubrega najčešće nastaje nelečenjem nekih drugih delova urinarnog trakta.

Sekundarni način na koji se može dobiti akutna upala bubrega je putem krvi.

Koji su simptomi upale bubrega?

Simptomi koji upućuju na infekciju bubrega su najčešće prilično nepovezani. Stoga je nekad teško doći do zaključka i uspostavljanja pravilne dijagnoze. Ono prvo što vas navede na sumnju da imate nefritis jeste specifičan bol u slabinskom predelu.

Takav bol u bubrezima je tup, u nekim slučajevima se širi od bubrega ka ostatku stomaka ili niže ka genitalijama. Jačina i vrsta bola može upućivati na razne vrste bolesti. Bolovi srednje jačine mogu upućivati na bubrežne ciste, upalne procese, kao i na tumore.

Najjači bolovi se ne vezuju za upale bubrega, već za promene koje se nalaze u uretru. Njih uretra pokušava eliminisati. Primer za takve promene jeste kamen u bubregu.

Neretko su prvi simptomi, koji mnogi imaju kada je posredi upala bubrega, osećaji drhtavice i jeze koja u naletima prolazi kroz telo. Takođe, čest znak je i povišena telesna temperatura. Pojedini ljudi su se žalili i na bolove u zglobovima i mišićima.

U mnogim slučajevima dolazi i do edema, oticanja koje nastaje kod bubrežnih bolesnika kao posledica zadržavanja vode.

Promene boje mokraće i peckanje prilikom uriniranja

Infekcija bubrega zasigurno utiče i na proces mokrenja, ali ovo je prikriveni simptom koji mnoge upućuje na upalu bešike.

Teškoće, peckanje pri mokrenju, kao i iznenadna potreba za uriniranjem koja rezultuje malom količinom urina mogu ukazivati na nefirtis. Ovde je slučaj gde infekcija bešike nije lečena na pravilan način ili uopšte. Naime, ona je tada znatno uznapredovala i stigla do bubrega.

Akutna upala bubrega se odlikuje i promenama boje mokraće, takođe miris urina je specifičan. Bakterija ešerihija koli koja je najčešći uzrok nefritisa, daje urinu jak i težak miris, čineći boju tamnijom i mutnom. Problem sa ovim simptomom je u tome što se lako može pomešati sa cistitisom i drugim infekcijama urinarnog trakta.

Saznali smo kako prepoznati upalu bubrega, ali šta raditi kada simptoma gotovo i nema? Ukoliko izostanu karakteristični simptomi, bolest može imati dalekosežnije posledice po naše ukupno zdravlje.

Upala bubrega bez temperature i tipičnih bolova je vrlo nezgodna za dijagnostikovanje, samim tim otežano je i njeno lečenje. Što je najgore bolest lako prelazi iz akutnog oblika u hronični, usled nelečenja. Naravno, ovi slučajevi su dosta ređi.

Kako se postavlja dijagnoza i započinje lečenje nefritisa

Anamneza je bitan deo za postavljanje dijagnoze. Tu treba obratiti pažnju na ranije bolesti (dijabetes, hipertenzija) i lekove koje je oboleli nekada uzimao ili koje trenutno koristi. Citostatici, na primer mogu dovesti do oštećenja rada bubrega.

Nakon toga vaš doktor će ispitati hidriranost organizma i njegovu diurezu. U proseku zdrav organizam izbaci oko litre i po urina dnevno. Najverovatnije će vaš urin biti poslat na laboratorijske analize. One će dati tačan podatak o broju bakterija, leukocita, sedimentaciji i epitelnih ćelija. Takođe, vrše se i osnovne fizičke analize, kao što su boja i miris urina.

Pored ovih analiza za dijagnozu je potrebno odraditi i čitavu analizu krvne slike zbog njene PH vrednosti i nivoa elektrolita.

Kad je upala bubrega u pitanju dijagnoza se najpreciznije postavlja ultrazvukom. Tu je moguće videti njegov oblik i je li je uvećan.  Kod ultrazvuka je uvek preporučljivo ne konzumirati nikakvu hranu pre pregleda. Sa druge strane na ovakav pregled se odlazi sa punom bešikom, radi boljeg pregleda.

Još jedan način dijagnostikovanja jeste putem rendgena (radiografskog) snimka. Ovako se mogu videti senke na bubrezima i ostatku urinarnog trakta.

Kako su bakterije u najvećem slučaju uzročnici vrlo neprijatnog nefritisa, kao mera lečenja se prepisuju određeni antibiotici.Ove medikamente nemojte uzimati na svoju ruku. Nikad ne znate napamet koju vrstu bakterije imate i hoće li antibiotik na nju delovati. Međutim, oni nekad ne mogu biti dovoljni, te kako se upala ne bi komplikovala dalje, neki doktori daju i druge lekove. U posebnim slučajevima uzimaju se lekovi koji se obično daju posle transplatacije bubrega.

Određeni biljni čajevi pored lekova mogu biti od velike pomoći kod upala bubrega. Naime treba ispijati dosta tečnosti i to ne bilo kakve. Postoje posebni recepti koji će vam pomoći sa ovim problemom. Njima ćemo se pozabaviti u narednim pasusima ovog teksta.

Koliko je česta upala bubrega kod dece i beba?

Bebe i novorođančad su još slabašni i nemaju sasvim izgrađen imuni sistem, te se često razboljevaju. Upala bubrega kod dece i beba, nažalost, nije redak slučaj.

Najčešće se može prepoznati po urinu deteta, koji kao i kod odraslog čoveka biva tamniji i ima taj karakterističan miris. Možete primetiti i da beba ima povišenu temperaturu, kašlje i curi joj sekret iz nosića. Isprva ćete najverovatnije posumnjati na običnu prehladu, koja se, takođe, pažljivo tretira u ovom uzrastu.

Međutim, ono što može odati upalu bubrega jeste trag gnoja na peleni. Nemojte paničiti ukoliko je ovo slučaj. Bebu hitno odvedite kod lekara. Biće urađena analiza krvi i urina i značete šta je posredi.

Bebe ne moraju davati prvi jutarnji urin. Bočica se može predati kasnije tokom dana u zavisnosti od radnog vremena laboratorije.

Doktor će nadalje odrediti odgovarajuću dijagnozu i terapiju. Bitno je zapamtiti kako ovi znaci mogu ukazivati na upalu ali ne moraju.

Malo starija deca vam već mogu samostalno opisati svoje stanje. Simptomi upale bubrega su isti kao i kod odraslih. Žale se na peckanje prilikom mokrenja, bol u donjem delu leđa. Devojčice zbog kraće mokraćne cevi mnogo češće oboljevaju od urinarnih i bubrežnih infekcija.

Savet za roditelje!

Naučite vašu devojčicu pravilnom brisanju nakon obavljanja velike i male nužde. Tako se može sprečiti prelazak bakterija iz debelog creva u uretru.

Ishrana i dijeta kod upale bubrega

Ishrana će vam se sasvim sigurno nakratko promeniti ukoliko upala bubrega bude vasa dijagnoza. Neki minerali mogu pogoršati nefritis, stoga se preporučuje njihovo izbegavanje. To su na prvom mestu natrijum, kalijum i magnezijum. Takođe, hrana puna proteina nekima može smetati.

Oboleli od ove bolesti dobiće poseban režim ishrane gde ne bi trebalo da se konzumiraju suhomesnate proizvodi. Namirnice pune proteina su crveno meso, začinjena hrana, jaja, leblebije, tofu sir (bilo biljnog ili životinjskog porekla).

Hrana koja u sebi sadrži obilje kalijuma jeste banana, blitva, paradajz, pasulj, slatki krompir, pečene bundeve…

Sa druge strane treba jesti nesoljenu hranu kuvanu na vodi. Možete konzumirati piletinu, ćuretinu, ribu. Budite obazrivi sa belančevinama koje možete unositi u organizam do 40 grama na dan.

Bitno je ne konzumirati alkohol i gazirana pića, jer mogu ometati rad bubrega, a koja i inače nisu dobra za organizam. Takođe, treba izbegavati proizvode iz kesice, naročito supe, koje su izuzetno slane.

Treba unositi dosta tečnosti, naročito vode, čajeva i prirodno ceđenih sokova. Najbolje je piti kupovnu vodu, koja je za bubrege svakako mekša i bolja od tkz. česmuše. Ona često može biti puna hlora i raznih drugih hemikalija. Ceđene sokove možete praviti sami, a ukoliko za to nemate vremena, mogu se lako naći u radnjama zdrave hrane.

Još jedna od zdravih opcija jesu kompoti. Vrlo je važno popiti što više tečnosti koja se iz njega dobije. Na ovaj način unosite veliki broj vitamina iz voća, kao i vode, koja je tada preko potrebna.

Čajevi su bitan deo dijete kada je u pitanju upala bubrega kod muškaraca i žena. Možete piti čaj od jedne biljke ili sami praviti mešavine, na taj način će efekti biti brži i vidljiviji.

Koji je najbolji čaj za upalu bubrega

Bilje vam može pomoći u borbi sa upalom bubrega, ali je nikako ne može samo izlečiti. Podjednako vam je važna i terapija koju vam je prepisao doktor, te je nemojte zanemariti.  Kombinacija čajeva i medikamenata znatno ubrzava oporavak. Za bubrege i inače za zdravlje urinarnog trakta se posebno izdvajaju čajevi od uve i brusnice.

Čaj od uve se lako priprema:

Kašičicu sušenog bilja prelijte sa 2,5dl vode, i ostavite neka odstoji do 10 minuta. Pijte maksimalno dve šolje na dan. Ubrzo ćete primetiti kako češće odlazite u wc nego obično. To je odličan znak, bubrezi su aktivirani.

Uva ima opor ukus, koji se mnogima ne sviđa. Zato je alternativa njoj čaj od brusnice.

Filter kesicu ili kašiku sušene brusnice stavite u šolju vrele vode. Neka odstoji 10 minuta, dodati meda ukoliko vam je previše kiselo.

Čaj od peršuna je, takođe, odličan za ublažavanje simptoma kod upale i prehlada bubrega.

U litru vode stavite 30g sušenog peršuna. Držati biljku u vodi 10 minuta. Pije se tokom celog dana.

Mešavina bilja ublažava bolove u bubrezima

Za ovaj recept će vam biti potrebno:

po 40 grama svile od kukuruza,  stabiljke rusomače,  tamjana,  ženskog kantariona, nane, stabiljke preslice,  crne bobice smrče.

U mešavinu dodati i po 20 grama muške bokvice i listova celera.

Priprema čajne mešavine nije teška:

Ovaj čaj se sprema na veliko. Potrebno je piti litre napitka dnevno. Sprema se tako što se u litru vrele vode doda 10 grama mešavine. Ispija se pre i posle obroka.

Moćni čaj od kurkume i đumbira

Ove dve namirnice su odlične za ublažavanje zapaljenja. Oni će vam pomoći u smanjenju bola koji se sigurno trpi kada je upala bubrega već nastupila. Podjednako su efikasne kod gotovo svih infekcija urinarnog trakta

Čaj za upalu bubrega pripremite ovako:

Potrebna vam je kašičica sveže iseckanog korena đumbira ili nešto manje od pola kašičice ukoliko je sušen. Pola kašičice kurkume, može biti sušena ili u prahu. Sastojke staviti u vrelu šolju vode. Ostaviti u vodi oko 15 minuta, može se dodati limun po želji.

Iskustva korisnika u lečenju nefritisa

Izbegavala sam otići doktoru iako su znaci jasno pokazivali kako nešto ne valja. Slabo mokrenje, peckanje, bol u bubrežnom delu. Otišla sam na analize tek kad se pojavila krv u mokraći. Ultrazvukom su videli da je bubreg upaljen.

Toliko sam odlagala da je stanje bilo na granici da pređe u hroničnu upalu. Dobila sam terapiju i pored toga pila mnogo čajeva, sokova i voćkica. Sve se ubrzo sredilo, sad je bubreg zdrav. Iako sam prošla bez posledica, ne bih se više igrala sa zdravljem. Bolovi su bili baš baš jaki.

Verica iz Sremske Mitrovice

Moja upala bubrega je prošla prilično bezbolno u odnosu na one koje sam čitala na internetu. U svakom slučaju slušala sam preporuke doktora. Spas mi je bio čaj od uve, konzumirala sam ga sa limunom, tako je ukus lepši, a povećavaju se efekti. Uva za bubrege uvek pomaže.

Milica iz Lešnice

Ja živim sad sa jednim bubregom, naprosto nisam prepoznala simptome na vreme. Upala bešike se prenela na bubrege, na to je uticala i velika razlika u klimi koju sam doživela. Bubreg je prestao funkcionisati normalno. Otišla da proverim šta je u pitanju i završila na operacionom stolu. Molim vas, proveravajte se i kada mislite da je sve u redu.

Anđelka iz Kraljeva

Šta ako se ne leči na vreme (posledice)

Ako vam je dijagnostikovana upala bubrega mirovanje je od izuzetne važnosti. Preporučuje se ležanje i odmor i minimalno kretanje. Fizička aktivnost povećava temperaturu, što utiče na razvoj inflamatornih procesa u telu. Tako će vam oporavak trajati znatno duže i rizikujete komplikovanje stanja.

Hronična insuficijencija je jedna od najtežih bolesti do koje se može doći ukoliko se upala bubrega ne leči na vreme. Ona predstavlja prestanak obavljanja bubrežnih funkcija. Deli se na akutni i hronični glomerulonefritis, kao i na pijelonefritis.

Ova bolest je izuzetno opasna jer su bubrezi zatajili. Akutni glomerulonefritis predstavlja privremen prestanak rada, a hronični totalno zakazivanje ovog organa.

Pijelonefritis označava hronično zapaljenje bubrega.Bubreg je skvrčen, a promene stvorene na njemu ostaju trajno. Organizam nije u stanju da zadrži natrijum i H jone.To može izazvati infekciju čitavog krvotoka i do stvaranja sepse, koja označava gotovo izvesnu smrt.

Jedan od krajnjih stadijuma nelečenja upale bubrega jeste totalno otkazivanje koje se tretira dijalizom. Ona zamenjuje radnje bubrega, koji samostalno uopšte ne može funkcionisati. Dakle, izbegavanje lečenja može dovesti do doživotne zavisnosti od aparata.

Ovo u mnogome može uticati na psihološko stanje pacijenta, sve će u životu morati da se vrti oko terapije.Samo prevencija, blagovremeni odlazak lekaru i pravilno lečenje vas mogu deliti od ovakve sudbine.

Ukoliko vam je ovaj članak bio koristan, pročitajte i naš tekst o tome šta predstavlja uremija.

Članak Upala bubrega simptomi i prirodno lečenje je izvorno obljavljen na stranici Mesečeva dijeta | mesečeve mene od autora dijeta.info

Opstipacija kod odraslih simptomi i lečenje

Opstipacija ili zatvor stolice je veoma čest i nimalo prijatan zdravstveni problem. Danas, gotovo da ne postoji odrasla osoba koja se nije susrela makar jednom, sa tom neugodnom tegobom. Ono što ponajviše zabrinjava je i činjenica  što se sve češče dijagnostikuje neredovna i tvrda stolica kod dece, pa čak i beba.

Najčešći krivac za opstipaciju krije se u nepravilnoj ishrani, manjku kretanja i nedovoljnoj fizičkoj aktivnosti. Jednom rečju živimo pasivno, a tome doprinosi višečasovno sedenje pred računarom, mobilnim telefonom i televizorom. Takođe kada je posredi konstipacija,  jedan od čestih uzročnika za njen nastanak je i nedovoljan unos tečnosti tokom dana.

Pravi je trenutak da promenite vaše ustaljene životne navike, aktivirajte se i počnite zdravo da živite. Saznajte koja se to hrana za bolju probavu preporučuje, te koji su čajevi protiv zatvora dobri. Imaćete normalnu i redovnu stolicu bez korišćenja raznoraznih praškova i hemije.

Koji su prvi simptomi opstipacije?

Opstipacija podrazumeva smanjenu učestalost i izostanak pražnjenja debelog creva ili njegovo nasilno pražnjenje. Osobe starije od 50 godina često se suočavaju sa problemom zatvora stolice, koji može poprimiti i hroničan oblik. Isto tako sve više mladih se suočava sa ovom nimalo bezazlenom tegobom, zbog sedećeg načina života.

Koliko puta dnevno treba imati stolicu?

Idealno je jedno do dva pražnjenja (dva do tri sata posle obroka), ali i ako jednom dnevno obavljate veliku nuždu to je sasvim u redu.

Takođe, ako uzimate male količine hrane, čak je i pražnjenje debelog creva svakog drugog dana sasvim u redu. U  slučaju gladovanja taj period  je još duži, ali to svakako nije dobro. Ako postoje odstupanja od navedenog, govorimo o zatvoru stolice (opstipacija ili konstipacija)

Šta se sve dešava u debelom crevu?

Najpre, tamo se nagomilavaju one materije koje nisu apsorbovane u tankom crevu (voda, šećeri, koagulisane belančevine…). Normalna fiziološka aktivnost mikroorganizama u debelom crevu odvija se uz vlakna i slabokiselu sredinu. Ako je u pitanju hronična opstipacija tada se ne asimiluju sve hranljive materije važne za naše telo.

Zadržana masa remeti mikrofloru u debelom crevu, a patogene klice ulaze kroz njihove zidove u krvotok. Pri tom one se raznose po organizmu i razmnožavaju se na određenim mestima. Tamo uz ostale toksine, mogu uzrokovati promene u obliku cista, polipa na crevima i slično.

Kada je debelo crevo najaktivnije?

Od 7 do 9 ujutru njegova aktivnost je najveća, stoga ako vam je dijagnostikovana opstipacija, iskoristite ovaj period.

Posle dubokog udisaja poželjno ga je isprazniti. Dijafragma se spusta naniže, a organi u trbušnoj duplji pritiskaju debelo crevo i izazivaju njegovo pražnjenje. Čak ni osećaj za nuždu nikada ne treba odlagati, već ga izazvati snagom volje.

U čučećem položaju najveći deo sadržaja izlazi pri prvom blagom naprezanju, što je veoma važno znati. Na ovo pravilo bi naročito trebali da vode računa oboleli od hemoroida. Kada sedite na wc šolji, stavite ispod nogu podmetač visine oko 20 cm tako ćete rektum dovesti u položaj za brže i lakše pražnjenje.

Nedovoljno pražnjenje debelog creva slabi imunitet

Doktor Roše, inače čuveni i priznati onkolog, kaže:

Ustanovio sam da se kod žena koje su obolele od karcinoma dojke u devet od deset slučajeva uočavala zadrška u radu creva – kao i hronična opstipacija. Da se desetak godina pre toga reagovalo preventivno, ove žene ne bi uopšte obolele od ove izuzetno zahtevne bolesti.

Takođe, poznato je kako dugogodišnja opstipacija ume drastično oslabiti imunitet i tako stvara podlogu za razne bolesti. Neretko, zatvor uzrokuje i veoma teška oboljenja.

Opstipacija lekovi i praškovi se smeju koristiti predugo

Po istaživanjima lekara iz Nemačke, upotreba purgativa (lekova za čišćenje debelog creva), posebno u dužem periodu, može sniziti nivo kalcijuma u krvi. Kao posledica toga redukuje se asimilacija vitamina D, A, E i K.  Sve to dovodi do pada celokupnog imunološkog sistema.

U slučaju dugotrajnog zatvora opterećuju se ostali organi (bubrezi, jetra, pluća i koža). Osim što fizički izostaje defekacija (pražnjenje sadržaja debelog creva), osećaju se i drugi simptomi opstipacije. A to su čest zamor, otežano disanje sa izdahom neprijatnog mirisa, masna kosa i koža, sivkasto-žućkasti ten, česta i jaka glavobolja.

Neretko će oboleli imati otežano pamćenje, loše raspoloženje, pojačano lupanje srca, često podrigivanje, žgaravicu i mučninu u želucu.

Koji su najčešći uzroci za tvrdu i neredovnu stolicu

Vrsta i kombinovanje hrane koju konzumiramo, vreme obroka u toku 24 sata i otežano varenje – najčešći su uzročnici zatvora.

• Namirnice koje ne sadrže vlakna, niti imaju dovoljno vode u svom sastavu. To su meso, jaja, sir, beli hleb i prerađeni šećeri, gazirani napici.
• Problem može biti i emotivne prirode. U tom slučaju opstipacija i konstipacija se javljaju kao posledica tuge, jakog stresa, anksioznosti, depresije ili pojačane razdražljivosti…
• Izostanak fizičke aktivnosti i vežbanja te česta i dugotrajna mirovanja uzrokuju neaktivnost crevne peristaltike.
• Dehidriranost organizma (nedovoljno konzumiranje tečnosti) ili pojačan gubitak vode iz drugih kanala.
• Smanjena motorika (motorna funkcija) može izazvati opstipaciju (atonični zatvor – nervni završeci creva slabo se nadražuju).
• Problem kakav je opstipacija, mogu uzrokovati i upalni i apscesni (gnojni) procesi, polipi, gliste, te hemoroidi.
• Vanredne situacije, poput dugotrajnih putovanja i promene klime.
• Česta upotreba purgativa (sredstva koja se daju za izazivanje pražnjenja debelog creva) i klistira.
• Opstipacija kod odraslih može biti i posledica oboljenja ženskih polnih organa i prostate.
• Tvrda stolica u trudnoći je česta, a javja se i zbog kamena u bubrezima, upale žučne kese i bolesti centralnog nervnog sistema.

Čuveni Dr Lamar tvrdi da je čak 90 odsto raznih savremenih oboljenja povezano sa zatvorom.

Kakva se ishrana kod opstipacije preporučuje?

Adekvatna ishrana vlaknastom hranom i pravilno kombinovanje namirnica najvažniji su za dobro varenje. To je ujedno i glavni preduslov da bi se sprečila opstipacija kod odraslih, dece, trudnica i starijih osoba.

Preporučuje se redovno konzumiranje sveže ceđenih sokova od povrća, naročito starijim osobama. Uz njih će pospešiti izlučivanje žuči, koja stimuliše kontrakcije crevnih zidova, normalan rad jetre. Sve navedeno je od izuzetnog značaja ako patite od zatvora i tvrde stolice.

Topla i dobro usitnjena hrana s malo masnoća, obareno povrće s hladnoceđenim uljem. Sve je to dobar izbor i ne možete pogrešiti.

Konzumiranje namirnica koje sadrže dovoljno vlakana i vode najbolji je način da se oslobodimo zatvora u svim starosnim dobima. Takođe, treba smanjiti konzumiranje instant supa iz kesica i onih od mesa.

Limitirajte dnevni unos suhomesnatih proizvoda, svih hlebova i testenina koje nisu integralne. Smanjite konzumaciju proizvoda s kofeinom, čokolade i svega što sadrži štetne transmasti (margarini, rafinisana ulja…). Posebno treba izbegavati prženu hranu.

Koja je hrana protiv opstipacije dobra?

U slučaju spazma – grčeva pojedinih delova creva – preporučuje se kašasta hrana uz dodatak masnoća (maslinovo ulje, puter). Povrće treba biti više kuvano. Hladni i gazirani napici nisu poželjni.

Što se tiče sokova, kombinovanje šargarepe sa spanaćem ili blitvom u odnosu 2 : 1 dobar je izbor. Trebate piti kombinaciju sokova od krastavca, šargarepe i cvekle (oko 500 ml dnevno, na prazan želudac, u odnosu 1:3:1).

Suvo voće (grožđe, smokve, šljive…) natopljeno u vodi dobar je izbor za peristaltiku creva (u suvom stanju mogu povećati zatvor).

Opstipacija lečenje prirodnim putem

Jedite suvo voće sa lanenim semenkama

Izmiksajte u blenderu više vrsta suvog voća (šljive, jabuke, grožđe, smokve, datulje – urme…). Smesi dodajte 2-3 kašike kvalitetnog meda, 2-3 kašike mlevenog lana i 2 kašike mlevenih oraha. Sat pre jela uzimajte po kašiku 3-4 puta u toku dana.

Opstipacija prirodni lek  koji morate probati

Potopite 8 suvih šljiva i 6 suvih kajsija u toplu vodu (ne smeju biti tretirane sumporom).  Ostavite ih neka odstoje preko noći. Uzimajte ujutru na prazan želudac po želji.

Fenomenalni recept protiv zatvora i tvrde stolice

Pomešajte 2 kašike maslinovog ulja, 2 kašike ovsenih ili pšeničnih mekinja. Dodajte im 2 kašike mlevenog lanenog semena, pola kašike usitnjenog crnog luka i pet supenih kašika narendane šargarepe.  Sada, sve to prelijte šoljom vode i ostavite celu noć. Uzimajte po kašiku-dve ujutru na prazan želudac, a ostatak držite u frižideru. Uzimajte to dok vam se stolica u potpunosti ne stabilizuje.

Recept za čišćenje creva

Svako jutro, na prazan stomak pojedite sledeću mešavinu. Pomešajte šolju kefira, kašiku samlevenih semenki iana, kašičicu čija semenki i tri kašike usitnjenih ovsenih pahuljica. Dobro promešajte i ostavite nek odstoji pola sata pre jela.

Najzdraviji doručak protiv opstipacije

Prokuvajte sedam kašika ovsenih pahuljica u vodi. Dodajte iseckanu ili izgnječenu bananu, kašiku mlevenih semenki susama, lana i bundeve. U smesu ubacite četiri iseckane suve šljive, malo seokanih oraha i domaći med. Na kraju sa vrha prelijte maslinovo ulje, limunov sok , so i biber. Sa njima prelijte salatu i lagano je promešajte.

Uz ovako koncipiran prvi jutranji obrok vaša creva će biti presrećna. Omogućićete im redovno pražnjenje i imaćete normalnu – mekšu stolicu. Preporučujemo vam još nekoliko ideja za zdrav doručak.

Fenomenalna salata sa mirođijom protiv konstipacije

Skuvajte krompir, prelijte ga probiotskim jogurtom i maslinovim uljem. Zatim naseckajte obilno mirođiju, posolite i jedite kao obrok. Umesto jogurta možete iseckati kuvana jaja i pomešati ih s krompirom, maslinovim uljem i mirođijom.

Ako je vaš problem opstipacija i neredovno pražnjenje obavezno pripremajte ovaj recept. U ovu salatu možete dodati i iseckane maslinke, najbolje crne, koje su takođe odlične za varenje.

Salata od svežeg karfiola

Raskuvan karfiol može izazovati nadutost, ali svež ne.

Zato dobro operite karfiol, iskidajte ga na cvetiće, dodajte štapiće celera, izrendanu šargarepu, iseckan mladi luk, iseckan svež kopar. Sve prelijte jabukovim sirećetom, dodajte maslinovo ulje. so i biber po ukusu. Ostavite nek odstoji sat vremena pre jela. Salatu možete obogatiti i svežim peršunovim listom koji potpomaže varenje.

Blagotvorne vežbe za stomak i creva

Masaža, vežbe i terapija vodom u slučaju zatvora mogu biti od velike pomoći, jer ubrzavaju crevnu peristaltiku. U slučaju spazma i grčeva, preporučuju se tople kupke i meditacija – kako bi se organizam opustio.

Autogeni trening pomaže kod opstipacije

Kad osetite potrebu za pražnjenjem debelog creva, zamišljajte kako se ono širi i skuplja. Kako se kontrahuje u smeru u kom sadržaj treba da se kreće. Upražnjavajte ovo dva do tri minuta za svaki deo debelog creva, a potom pauzirajte minut – sve do završnog dela – pražnjenja.

Ovo je najbolje raditi u jutarnjim satima, kad je pražnjenje stolice u normalnim okolnostima i najčešće. Posle dve do tri nedelje ovog tretmana – vaš problem sa neredovnim stolicama biće u potpunosti rešen.

Ako se maksimalno koncentrišete, pokreti će uslediti. Možda ih nećete moći odmah osetiti, ali budite uporni i stalno vežbajte. Vizualizacija je ista i za ostale organe u našem telu, što će biti od pomoći u izbacivanju toksina i jačanju imunološkog sistema.

Zašto se zatvor često javlja tokom tudnoće?

Opstipacija u trudnoći je prilično česta pojava, uz korekciju ishrane i prirodne sokove, možete vrlo brzo dovesti vaša creva u red. Obavezne su konsultacije sa vašim lekarom pre uzimanja bilo kakve terapije. Budite krajnje obazrive i oprezne ako koristite lekove i praškove za bolju peristaltiku. Ništa ne činite na svoju ruku, sve radite samo uz dogovor sa doktorom.

Preporučuje se salata od svežeg kupusa, osim u slučaju upale creva i oštećenja sluzokože. Dinje, lubenice i klice takođe eliminišu opstipaciju .

Dugotrajna hronična opstipacija kod odraslih osoba, jako često za posledicu ima i pojavu hemoroida. Oni se jako dugo leče, stoga ne gubite dragoceno vreme, već isprobajte odmah neki od ponuđenih prirodnih lekova.

Hemoroidi u trudnoći su i te kako česti, stoga blagovremeno preduzmite sve predložene mere. Krećite se, pijte puno tečnosti i u potpunosti korigujte vaš jelovnik.

Ove recepte mogu pripremati i potpuno zdrave osobe, bez ikakvih tegoba, pogodovaće probavi i doprineti boljem zdravlju.

Top saveti protiv opstipacije

Podelićemo sa vama još odličnih saveta kako ubrzati probavu!

• Dan započnite čašom mlake vode s limunom.
• Jedite svež ananas jer podstiče varenje.
• Jela obogatite začinskim biljem poput origana, mirođije, koji podstiču varenje.
• Mahunarke jedite bez mesa, potapajte ih noć pre pripreme i kuvajte uz dodatak belog luka i začinskog bilja.
• Uz obrok od mesa jedite puno sveže salate.
• Salatu koju jedete s mesom i ribom začinite limunom.
• Izbegavajte alkohol i recite zbogom gaziranim sokovima.
• Ako želite pojesti neki slatkiš, neka to bude poseban obrok, a ne desert nakon obilnog jela.
• Supe uz obrok samo otežavaju probavu jer razvodnjavaju enzime za varenje hrane. Ako jedete supu, neka to bude gusta krem supa ili čorba s povrćem i jedite je uz  intregralni hleb kao kompletan obrok.
• Krećite se i vežbajte svaki dan.
• Smanjite unos kuhinjks soli i industrijske hrane. Umesto nje koristite himalajsku i morsku so.
• Izbegavajte hranu koja sadrži aditive.
• Jedite ječam koji je odličan za varenje. Možete ga mešati s povrćem u salatama, koristiti umesto pirinča. Pravite ga u slatkim kombinacijama za doručak s medom, suvim voćem, bananom i kokosovim uljem i slično.

Dodatni saveti

• Kad god možete, nemojte jesti previše kuvana jela i ona koja su dugo stajala. Izbegavajte i podgrevanje, vrelu ili hadnu i masnu hranu.
• Vodite računa o tome da vam svi obroci budu redovni i sveže pripremljeni.
• Ne pritiskajte i ne gnječite stomak posle obroka.
• Zapamtite: tuga i zabrinutost su neprijatelji zdravlja, pa i našeg debelog creva.

Nadamo se da ste saznali šta je opstipacija kod odraslih i kako se leči, te vam stoga toplo preporučujemo tekst kako se još leči tvrda stolica…

Članak Opstipacija i konstipacija prirodni lekovi je izvorno obljavljen na stranici Mesečeva dijeta | mesečeve mene od autora dijeta.info

Bol u potiljku glave i vrata kako lečiti 

Koliko je problem glavobolje ozbiljan i učestao govori  nam činjenica da postoji više internacionalnih institucija koje se njome bave. Međunarodno udruženje za glavobolje navodi kako ih postoji čak 200 različitih vrsta. Jedna od takvih je i bol u potiljku glave. Ona se može javiti samostalno, ali i kao prateći sindrom nekog ozbiljnijeg oboljenja. Stoga je nikako ne smete zanemariti.

Budite li se i Vi ukočenog vrata i osećate li često žiganje u glavi i potiljku? Ova neprijatna pojava može biti posedica uklještenja vratnih pršljenova, a javlja i zbog slabe cirkulacije. Nekada je pak samo nuspojava stresa i tenzije. Ukoliko se uz glavobolju jave i simptomi kao što su mučnina ili vrtoglavica naš savet je da se odmah obratite lekaru.

U nastavku teksta pročitajte zašto se javljaju bolovi u potiljku glave i vratu, te kako se ovo stanje leči?

Pronašli smo za Vas i nekoliko prirodnih recepata koji će pomoći u prevazilaženju ove neprijatne tegobe.

Saznajte čemu služe blokade i na koje sve još načine se može izlečiti bol u potiljku. Upoznaćemo vas sa prednostima fizikalne terapije i objasniti još mnogo toga vezano za uspešne metode izlečenja….

Zašto se javlja glavobolja u potiljku?

Bol u potiljku glave sa leve strane, kao i desne može se javiti iz više razloga. Osnovni i najčešći uzrok  je iritacija okcipitalnog nerva.  Razlog za bolove u ovom delu lobanje može biti neprirodno držanje glave, opterećenje vratnih mišića, ali i neispavanost. Isto tako nepravilno sedenje za računarom, konstantan stres, ali i vremenske promene mogu biti povod za njih. Promena nadmorske visine može kao posledicu imati pritisak u potiljku.

Potiljačni bolovi u glavi su često pogrešno dijagnostifikovani. Ljudi običavaju reći po narodski kako ih „boli mali mozak“. Tu dijagnozu možete odmah potpuno zanemariti jer mali mozak uopšte nema receptore za bol. Takva kontsatacija je dakle potpuno neutemeljena.

Loša cirkulacija u vratnom delu zna isto biti uzrok za bol u potiljku i vratu. Tada se bolovi pružaju preko celog zadnjeg dela glave. Ona se oseća ili kao utrnulost ili kao upala u toj regiji.

Nezgodan položaj  pri sedenju ili spavanju takođe dovodi do utrnulosti i izaziva neprijatno žiganje u glavi. Problemi sa vratnim pršljenovima isto mogu isprovocirati bolove u vratnim žilama i potiljku.

Jeste li znali?

Potiljačna kost (os occipitale, okcipitala, zatiljna kost) je glavna kost potiljka koja se nalazi na zadnjem delu lobanje. U samom dnu. Sastoji se iz spoljašnje i unutrašnje kosti između kojih se nalazi sunđerasto tkivo. Kroz veliki otvor na kosti potiljka prolazi produžena moždina, arterije i živci. Potiljak se na engleskom piše occiput (the back part of the head or skull). Označava predeo zadnjeg dela glave ili lobanje.

Drugi faktori i uzročnici za pritisak u potiljku

Glavobolja u potiljku (occipital bone headache) nastaje u većini slučajeva kao posledica stresa.

Tenzija i žiganje u glavi česti su propratni simptomi, kao i pritisak i pulsiranje u potiljku. Sve ove pojave i te kako mogu biti psihosomatske prirode. Mišići su tkiva osetljiva i na psihički stres, ali i na nedostatak sna. Tenzione glavobolje izazivaju napetost u vratu i donjem delu lobanje.

Anomalije u vratnom delu kičme, apneja tokom sna i disfunkicija vratnih pršljenova mogu biti uzrok za bol u potiljku. Ukoliko vam je dijagnostifikovana trigeminalna neuralgija ili arteritis džinovskih ćelija isto je moguće da ćete osetiti neprijatno žiganje.

Jake upale sinusa izazivaju i bol u potiljku na dodir. U slučaju jake prehlade može doći do sinusitisa kada se neprijatnost oseća u celoj glavi. Posebno su osetljive oči i predeo čela i obraza. Bolovi u zadnjem delu glave i slepoočnicama tada su izuzetno jaki i iritantni. U ovom slučaju pomažu inhalacije, a preporučuje se i uzimanje analgetika.

Okcipitalna neuralgija  je oboljenje koje karakterišu oštećeni nervi. Simptomi su intenzivne, sevajuće glavobolje u potiljku i vratu između kojih se konstantno oseća tup i neprijatan bol. Nelagode se javljaju jer je oštećen veliki, mali i treći potiljačni nerv koji ostaje osetljiv na pritisak. Stoga se javlja i bol u potiljku na dodir.

Disekcija vertebralne arterije može isto izazvati potiljačne bolove, iako retko.

Nekada je bol u potiljku glave simptom nekog težeg oboljenja. Ono može biti prvi znak moždanog udara, kao i jedan od znakova meningitisa.

Tumori u glavi se znaju manifestovati preko glavobolja u potiljku, mučnina i dekoncentracije. Posebno ako se javljaju u jutarnjim časovima.

Bolovi u zadnjem delu glave kao simptomi bolesti

Koliko dugo mogu trajati potiljačne glavobolje zavisi od samog uzroka i celokupnog zdravstvenog stanja obolelog. Nekada je ona kratkotrajna, a ponekad traje sve dok se ne uklone svi postojeći simptomi. Oni se manifestuju na različite načine. To može biti žiganje u glavi, trnjenje, pulsiranje, probadanje i razne druge fizičke manifestacije.

Ako imate slabu cirkulaciju u vratu to može izazvati pritisak u glavi, bol u potiljku ali i dovesti do vrtoglavice. Opet nekada je ta ista vrtoglavica signal za ozbiljnu opasnost. Ona može sugerisati i na infarkt miokarda, šlog, pucanje aneurizme i još mnogo toga.

Cervikogeni uzroci pritiska u potiljku (kada se radi o povredama, pritisku na kičnu ili povredama kičme) nisu nimalo bezazleni. Ukoliko ste nedavno imali bilo kakvu povredu a osećate bol u glavi nemojte to zanemariti.  Obavezno se obatite specijalisti.

Nervoza i razdražljivost prate skoro svaku glavobolju. Jako je teško baviti se ikakvom aktivnošću dok tupo žiganje u glavi ne prođe. Slaba koncentracija i nervoza onemogućuju kvalitetan život.

Znajte i kako migrena može izazvati pritisak i pulsiranje glave u potiljku. Sve ove pojave utiču na vašu radnu sposobnost ali i obavljanje svakodnevnih dužnosti.

Bolovi u potiljku i otežan govor, dekoncentracija, problemi sa pamćenjem i slabost vida ukazuju na oštećenja mozga. Tada je neophodno uraditi detaljnije analize ne bi li se utvrdilo šta je uzrok ove boli.

Bolovi u vratnim žilama i potiljku nisu za šalu

Ukoliko je bol u potiljku jakog intenziteta obratite se za pomoć. Može se raditi i o krvarenju, tj. pucanju aneurizme. U tom će slučaju doktor tražiti da se uradi skeniranje glave i snimanje krvnih sudova tj angiografiju. Isto tako morate i sami osluškivati svoj organizam. Ukoliko se jave neobični simptomi koje do sada niste iskusili otidite na pregled.

Pritisak i bol u vratu i potiljčnoj regiji mogu ukazati i na tumore i oštećenja moždine i pršljenova.

Ako glavobolja u potiljku nije jedino što vas muči, već imate i povišenu temperaturu i mučnine obavezno se obratite lekaru. Ovakvi simptomi ukazuju na zapaljenje moždanih ovojnica odnosno meningitis.

Bol u potiljku i visok pritisak često idu zajedno. Posebno je opasno ako se uz ovo stanje javljaju još i mučnina, nemogućnost govora i oslabljen vid. Sve ovo može ukazivati na moždani udar.

Hipertenzija ili visok krvni pritisak je stanje povezano sa bolom u glavi.  Isto važi i za potiljačnu regiju, osobe osećaju kao da će im glava pući. U slučaju niskog pritiska isto se oseća bol u potiljku i vrtoglavica. Prilikom seksualnog uzbuđenja dešava se da dođe do skoka krvnog pritiska te istovremeno i potiljačne glavobolje.

Kako se postavlja dijagnoza i započinje lečenje

Česti  simptomi koji se javljaju uz potiljačnu glavobolju su i zujanje u ušima, vrtoglavica, povraćanje, malaksalost. Lekar će u toj situaciji nakon pregleda dati sud o tome o kojem se zdravstvenom problemu radi.  Tada je potrebno uraditi MR-magnetnu rezonancu. Zatim i ultrazvučni pregled mekih tkiva glave i vrata.

Promene na vratnom delu kičme otkriće RTG vrata i kraniocervikalnog prelaza (i EEG nalaz). Ukoliko je razlog odnosno uzrok za bol u potiljku određeno psihičko stanje koristi se psihoterapeutski pristup.

Često se uz nalaz kojim se dijagnostifikuje spondiloza i diskopatija vrata pacijent žali na potiljačnu bol. Neretko osobi i trnu prsti na rukama. U tom slučaju rade se CT glave i lumbosakralne kičme i MR pregled. Ukoliko se javlja i zujanje u ušima radi se i audiometrija.

Jeste li znali da ako padnete na potiljak možete oslepeti? Optički nerv koji počinje zadnjem delu prenosi slike u potiljačni korteks. Zato takva povreda može dovesti do prekida veze i do nemogućnosti stvaranja slike.

Analgetici i anestetici će pomoći, ali kratkotrajno

Zato je potrebno odgonetnuti zbog čega se javlja bol u potiljku i eliminisati uzrok. Ako je to recimo slaba cirkulacija potrebna će biti fizikalna terapija, tj lagane vežbe za vrat.

Lokalni anestetici imaju delovanje od oko osam sati.

Ova grupa lekova ne može pomoći recimo kod okcipitalne neuralgije. U tom slučaju su od pomoći eventualno antiepoleptici i blokade. Presecanje nerva je isto delotvorno.

U terapiji se koriste i benzodijazepimi kao što su bromazepam i  ksanaks. Da bi se nahranili mišići lekari prepisuju suplemente na bazi vitamina B (npr. Bevipleks).

Blokade (infiltracije) služe za bolove koji su uzrokovani oštećenjima nerava, i koriste se kada se radi o uklještenju živaca. Lekar koji daje blokadu u nerv ili njegovu neposrednu blizinu mora dobro poznavati anatomiju. Nije nimalo lako ubosti tačno u žarište boli. U tu svrhu često se koriste neurostimulatori, tj elektrodama se pronalazi mesto oštećenja, tj uklještenja i tu se deluje. Problem sa ovom vrstom terapije što je prestanak boli privremen.

Koncentrovani alkohol i glicereol se takođe mogu koristiti u terapiji. Oni dovode do uništenja nerva, a efekti traju i nekoliko meseci.

Kako ublažiti bol u potiljku prirodnim putem

Kao i kada su svi ostali zdravstveni problemi u pitanju narodni lekovi za potiljačnu glavobolju mogu i te kako pomoći. Posebno kada su u pitanju slaba cirkulacija ili psihička napetost.

Odličan prirodni lek za glavobolju je svakako čaj od ruzmarina.

Ovaj napitak se pravi tako što prelijete kašičicu ruzmarina sa 2 dl provrele vode. Ostavite nek odstoji desetak minuta i konzumirajte topao čaj.

Ruzmarin ne samo što je dobar za glavobolju ono smanjuje i menstrualne bolove i zubobolju. Ako je uzok neprijatnog bola u glavi nervna napetost i stres pokušajte umiriti živce blagotvornim čajem od kamilice.

Oblozi za vrat i potiljak mogu ublažiti nelagodu, mada ne preporučuje se bez preporuke lekara. Nekada će rashlađivanje odnosno grejanje upaljenog živca recimo samo pogoršati stvari.

Masaža ricinusovim uljem je poznata po tome što smanjuje upale, isprobajte je. Na isti način deluje i blagotvorno kantarionovo ulje….

Opustite se, pustite neku laganu muziku, malo ugrejte ulje da bi što bolje prodrlo u kožu i počnite sa utrljavanjem. Masirajte nežno kružnim pokretima, tenzija koja se nakupila u vratu začas će nestati.

U prirodi postoje lekovi tj. biljke koji poboljšavaju perifernu cirkulaciju. To su kopriva, ginko, ruzmarin, cimet, lavanda i mnogi drugi. Napravite ili kupite u apoteci preparate na bazi ovih lekovitih biljaka. Poboljšaćete prokrvljenost tkiva i ujedno sprečiti potiljačnu glavobolju koja se javlja zbog slabe cirkulacije.

Zašto je važno pravilno držanje tela i fizikalna terapija

Kada govorimo o bolovima i glavoboljama koje se javljaju kao posledica određenih bolesnih stanja ne možemo zaobići pitanje fizičke aktivnosti.

Postoje li vežbe za kičmu i vrat koje mogu eliminisati bol u potiljku i da li fizikalna terapija zaista pomaže? Pravilno držanje tela je od posebne važnosti da bi se eliminisalo ovo bolno stanje.

Fizikalna terapija je način ili metod vežbanja koja pomaže kada se jave problemi sa kretanje i funkcionisanje pokreta tela. Primenjuje se nakon fizičkih trauma, degenerativnih oboljenja kičme, nakon težih operacija…Uspešnost terapije zavisi od fizičkog stanja obolelog, ali i spretnosti i volje. Postoje razne fizikalne terpaije kao što su elektroterapija, termoterpaija, krioterapija….

Joga i pilates su nezamenljive kada se radi o jačanju mišića i skeleta. Ovim ćete vežbama ojačati telo, posebno mišiće koji u stvari drže kičmu. Ljudi imaju običaj reći kako ne treba kičma da nosi nas već mi nju, aludiraući na značaj mišićne mase. Čak i obična jutarnja gimnastika će biti u pomoći. Akcenat je na istrajnosti i disciplini. Malo po malo vaše će telo ojačati. Potrudite se samo nemojte izvoditi nagle pokretevratom i polako se zagrevajte.

Iskustva čitalaca i njihove priče

Mnogi od nas se pitaju šta prvo uraditi kad boli glava na potiljku, postoji li neko brzo instant rešenje. Nažalost, ništa nije tako lako, a to potvrđuju i komentari naših čitalaca..

Već neko vreme imao sam čudan osećaj u glavi. Osećam bol u potiljku sa desne strane na dodir i nekakvu čvorugu na vratu. Kada uveče legnem imao sam osećaj kao da propadam kroz krevet i bio sam prilično dekoncentrisan. Obratio sam se kiropraktičaru za pomoć.

Problem su bili zategnuti mišići vrata i loša cirkulacija, on kaže da su mi sad oslobođeni nervi.  Sada mi je mnogo bolje i ne osećam više glavobolju.

Bolovi u vratnim žilama i potiljku su skroz prestali, no kako reče kiropraktičar oni će se vraćati ukoliko ne počnem vežbati. Od tada redovno idem u banju i na vežbe, a nekad se počastim i masažom.

Milovan (43)

Već godinama muku mučim sa vratnim pršljenovima. Stalno idem kod fizijatra po savete no bol u potiljku se uvek vraća. Često osećam i utrnulost vrata i dela glave. Problem je cervikalna diskus hernija. Preporučili su mi vežbe za vratnu kičmu i fizikalnu terapiju. Tek kada sam počeo da praktikujem pilates i počeo piti ginko tablete za cirkulaciju stanje se poboljšljalo. Sada su jake glavobolje izuzetno retke a i generalno se osećam mnogo bolje.

Zdravko (51)

 Šta ako se bolovi u potiljku ne leče?

Kao što smo već kroz tekst naveli posledice za bol u potiljku mogu biti različite. Najčešće je ova glavobolja bezazlena, no ne treba se previše opustiti. Kada se radi o ozbiljnijim oboljenjima čiji je ono simptom vreme je od neprocenjivog značaja. Obratite se svom lekaru za pomoć. Ukoliko se radi recimo o moždanom udaru najbitnije je da na vreme dođete do bolnice. Pravovremena bolnička nega može vam spasiti život.

Ako osećate bol u potiljku u trudnoći nemojte je zanemariti. Za svaki slučaj potražite pomoć. Možda su u pitanju samo bolovi usled preopterećenja kičme, no u ovom osetljivom stanju opreza nije na odmet.

Jeste li čuli da postoji glavobolja posle seksa, ona od kašljanja, sladoled glavobolja i još mnoge druge?

Recimo jeste li čuli za san glavobolju?

Ona se najčešće javlja kod osoba koje su pregazile petu deceniju. Traje dva-tri sata u toku sna. Naučna istraživanja su dokazala da u ovom slučau pomaže šoljica kafe. Lek za bol u snu u ovom slučaju je kofein.

Kao što možemo zaključiti bol u potiljačnoj regiji i vratu je prilično česta pojava jer prati veliki broj oboljenja. Bilo kakvo oštećenje kičme ili vrata može je uzrokovati. Ali isto tako može se javiti usled prilično bezazlenih stanja, kao što je npr. neispavanost ili nepravilan položaj tela. Nekada je onu paki znak ozbiljnih oboljenja. Ako vas je zainteresovao ovaj tekst obavezno pročitajete i članak o migreni.

Članak Bol u potiljku glave sa desne i leve stane je izvorno obljavljen na stranici Mesečeva dijeta | mesečeve mene od autora dijeta.info

Cista na zubu opasnost za celokupno zdravlje

Imate povišenu temperaturu i oticanje u predelu usta, pojavila vam se gnojna kesica na zubnom mesu – desnima? Vrlo je moguće da je u pitanju cista na zubu. Ovo zapaljenje se može poprilično zakomplikovati ukoliko se zanemari, te usled širenja može dovesti i do pucanja čitave vilice.

Ipak nemojte se brinuti, nastavite sa čitanjem teksta i mi ćemo vam dati sve potrebne informacije o zubnim cistama. Daćemo vam opis njihovog izgleda, klasifikaciju vrsta, kao prirodne načine kojima možete umanjiti bol.

Šta je zapravo zubna cista i kako izgleda?

Najpre ćemo vam objasniti kako izgleda cista na zubu. Ona predstavlja šupljinu na tkivu koje je ispunjeno tečnošću. Obično je ovalnog ili kruškolikog oblika. Sastoji se od omotača i sadržaja. Omotač nastaje od vezivnog i epitelnog tkiva. Sadržaj kasice čini gnoj koji je nekad kašast, a nekad sasvim tečan.

Zubne ciste se najčešće javljaju na koštanom tkivu i znatno ređe na mekom – zubnom mesu. No, ipak se mogu pojaviti na usnama, obrazima i vratu. Cista se može proširiti i do nosa, dok je izvor zapaljenja zub u gornjoj vilici.

One nikad nisu sam uzrok problema već označavaju reakciju organizma na neka zapaljenja. Cista na zubu može biti infekcija koja nastaje kao posledica karijesa, drugih vrsta bakterija ili nepravilnog rasta zuba.

Neretko se ciste otkrivaju sasvim slučajno, putem RTG snimka. Na njemu se uvek mogu videti rasvetljenja kao tamne šupljine ovalnog oblika. Razlikuju se od tumora po tome što nisu čvrsto prilepljene za tkivo.

Faze njihovog razvoja se mogu podeliti na tri: inicijacija, pojava mikrošupljine i rast veličine ciste.

Naime, kod inicijacije, uvek mora biti neki uzrok koji će cistu pokrenuti. Ona nikada ne nastaje sama od sebe, već kao reakcija organizma na neki proces. To mogu biti hronične iritacije u samom zubu ili neke traume koje su došle spolja (jak udarac).

Takođe, zubne ciste mogu prouzrokovati i nepoznati metabolički poremećaji. Neki stručnjaci smatraju kako su neki ljudi genetski podložniji cistama od drugih.

U drugoj fazi cista na zubu raste, ona stvara pukotine bilo u mekom ili koštanom tkivu i razvija se. Ona uvek sporije napreduje u tvrđem, koštanom tkivu, zbog otpora, ali ga ipak rastapa. Tako bukvalno pravi šupljinu u vilici.

U poslednjem stadijumu napretka je izraslina toliko narasla, time može ugroziti i susedne zube, pa čak i čitavu viličnu kost. Sve ovo može nastati samo zbog zanemarivanja oralne higijene.

Koje vrste zubnih cisti postoje?

Vrste cista na zubima zavise od raznih klasifikacija. Mogu se podeliti i na akutne i hronične. Akutne su sa očiglednim simptomima i zahtevaju njihovo brzo umirenje. Sa druge strane, hronične napreduju veoma sporo, te su simptomi skoro neprimetni.

Svetska zdravstvena organizacija je dala klasifikaciju nekoliko osnovnih vrsti cista. One se u osnovi dele na razvojne i inflamatorne.

Razvojne ciste na zubu

Ove vrste cisti nastaju bez bekterijske infekcije, razvijaju se u samom razvoju epitela koji se nalazi u koštanom tkivu. One se dalje dele na gingivalne (prisutne kod novorođančadi), folikularne, erupcione i gingivalne ciste kod odraslih.

Gingivalne ciste su neretke kod beba, razvijaju se u mekim tkivima. Izgledaju kao male gnojne kesice na zubnom mesu, veličine od par milimetara. Ako primetite ovako nešto u ustima vaše bebe nemojte paničiti. Ove izrasline su sasvim normalne i spontano se povlače posle par nedelja. Stoga, terapija za njih nije ni potrebna.

Folikularne ciste su češće kod starijih ljudi, a pojavljuju se i kod dece sa mlečnim zubima. Kod odraslih se ova cista na zubu pojavljuje kod umnjaka ili očnjaka. Nastaje tako što se gnojna kesica pojavila na mestu gde bi se trebalo formirati novi zub, sprečavajući njegov dalji rast. Ovo izaziva inflamatorne procese u vilici.

Pojava ciste je moguća i kod dece koja su prerasla mlečne zube ali ih i dalje imaju. Razlog tome je što mlečni zub neće otpasti sve dok ga stalni na to ne natera. Ako su svi mlečni zubi ustupili mesto stalnim već pre nekog vremena sem jednom, onda je cista vrlo verovatno uzrok. Ona sprečava rast stalnog zuba, jer je pripojena za njega.

Inflamatorne ciste nastaju zbog nelečenog karijesa

Za razliku od razvojnih, inflamatorne zubne ciste nastaju od bakterijskih infekcija, najčešće karijesa.

Inflamatorne su, dakle, zato što je njihov izvor neko zapaljenje na zubu. Dele sa na: radikularne, apikalne i lateralne, rezidualne i parodontalne ciste.

Radikularni zapaljenski procesi  predstavljaju čak polovinu svih cističnih izraslina. Najčešće nastaju u kanalu korena zuba i umeju se razvijati bez simptoma. Pojavljuju se zbog karijesa i drugih zapaljenja. Dakle, loša oralna higijena predstavlja njihov osnovni uzrok.

Kada se neredovno ili loše peru zubi, karijes se neometano razvija na zubu, zalazi u njegovo tkivo i prodire do pulpe (živca). Tada nastaju inflamatorni procesi i stvara se cista na zubnom mesu ili samom zubu. Ona se dalje može širiti i na druge zube pa čak i na čitavu vilicu.

Cista na zubu simptomi koji ukazuju na problem

Postoje razni znaci koji ukazuju na cistološke promene. Oni se često mogu mešati sa simptomima koji impliciraju na neke druge bolesti. Međutim, najstrašnije od svega je to što se simptomi kod cista na zubu nekad uopšte ne pojavljuju.

Sada ćemo se pozabaviti uobičajnim simptomima, ali ipak se cista sa sigurnošću može utvrditi tek rentgenskim snimkom.

Jedan od privih simptoma jeste čudan osećaj pri žvakanju. On ukazuje na cistu koja je još uvek u fazi razvoja i koja još nije pronašla svoj put napolje. Čudan osećaj ukazuje na teškoće koje generalno nemate kada žvaćete i gutate. Mnogi zanemare ovaj simptom misleći kako je privremen i kako će nestati sam od sebe.

Sledeći, simptom koji se pojvaljuje kada se gnojna kesica dovoljno razvila za prouzrokovanje inflamatornih procesa jeste povišena temperatura. Ona uvek ukazuje na to da se organizam brani od nekog zapaljenja, bilo bakterijskog ili virusnog.

Problem kod nje je što se ne može sa tačnošću odrediti ša ju je prouzrokovalo. Možete imati visoku temperaturu bez nekih drugih simptoma. Cista na zubu predstavlja tihu opasnost baš zato što dugo možete misliti kako je sa organizmom sve u redu.

I bolovi u zubima mogu ukazivati na ciste

Očigledniji pokazatelji kako nešto ne valja sa zubima jeste bol u zubu, viličnoj kosti, kao i promene boje na zubima. Naime, promena se dešava kada je već došlo do odumiranja srži zuba, a bol se javlja kao pokazatelj kako je cista prodrla do nerava. Ovo je obično praćeno crvenilom i oticanjem kod zuba.

Bol može biti izuzetno jak, a onda se najednom umiri. Nedajte se zavaravati ovime i idite kod stomatologa kako biste saznali šta se dogodilo. Cista na zubu može doći do nerava i prouzrokovati bol, ali kada i preko njih pređe, on naglo prestaje. Tako se gnojna kesica na zubnom mesu nastavlja širiti kroz tkivo, zauzimajući sve veći obim.

Oticanje se može javiti ne samo na desnima, već i u obrazima, vratu ili ispod nosa i iznad usana. Ukoliko primetite kako su vam strane lica asimetrične, to sigurno znaći  da je jedna otečena.

Morate požuriti lekaru i ukoliko primetite fistule na desnima.

Fistula na zubnom mesu nam govori kako je cista pronašla svoj put napolje. One najviše podsećaju na bubuljice. Iz njih se često vidi beo sekret i dešava se da curi gnoj. Takođe, ukoliko primetite takav sekret u nosu, najverovatnije je cista došla i do sinusa.

Zašto nam je redovan odlazak stomatologu važan

Sve ove nepotrebne muke možete sprečiti ako redovno idete vašem zubaru. Morate raditi na prevenciji i tako ćete sačuvati sebe od svog ovog neprijatnog bola i komplikacija koje vas mogu zadesiti.

Najbolje je posetiti stomatologa dva puta godišnje čisto predrostrožnosti radi, pa čak  i ukoliko nemate nikakvih problema sa zubima. Redovne kontrole će pomoći da na vreme sprečite dalji razvoj mogućih problema i komplikacija.

Znamo, mnogi se plaše stomatologa i od pomisli na bušilice i rotirajuće instrumente se diže kosa na glavi. U suštini proći ćete mnogo gore ukoliko izbegavate vašeg zubara, to će se odraziti i na vaš novčanik.

Jeste li znali kako cista na zubnom mesu može sasvim uništiti zube, pa čak i čitavu vilicu? Kada ovaj problem nastane, ne rešava se tako lako.

Pored redovnog odlaska na kontrole obratite pažnju i na pravilno pranje zuba i korišćenje zubnog konca.

Konac za zube se mora upotrebljavati svakodnevno. Upravo on doseže do onih uglavljenih mestašca između zuba do kojih sama četkica ne može. To će sprečiti nastanak karijesa i spasiti vas mnogih muka.

Kada treba hitno otići kod zubara

Takođe, ukoliko sumnjate na cistu, smesta idite lekaru. Ovo zapaljenje se ne može tretirati bez stručne pomoći. Stomatolog će vam najpre uzeti anamnezu, a zatim pregledati zube. Tako će uvideti ima li oticanja ili nekih neuobičajnih promena u ustima.

Ako takve promene postoje vaš stomatolog će opipati mesto koje izgleda sumnjivo. Naime, zubna cista se može dijagnostikovati i dodirom. U zavisnosti od toga koliko je razorila koštano tkivo može biti mekša ili tvrđa, ali nikad neće biti tvrda kao sama kost. Izraslina na desnima će se ugibati pod pritiskom i neće biti prilepljena za tkivo i čvrsta kao što je tumor.

Dalja dijagnoza se daje aspiracijom, koja se izvodi iglicama koje uzimaju mali deo sadržaja sumnjivog mesta. Ukoliko je u pitanju cista na zubu, taj sadržaj će biti gnoj. Defitnitivna dijagnoza ciste se dobija uz RTG snimak, već tada je pacijent spreman na terapiju. Ona može biti hiruška ili endodoncijom. U narednom pasusu ćemo govoriti o hirurškom zahvatu uz pomoć lasera.

Kada je operacija ciste na zubu laserom neophodna?

Operacija je jedino rešenje kada se cista na zubu uspostavi kao dijagnoza. Uz pomoć nje ćete se jako brzo moći osloboditi neželjene izrasline, koja vam više neće praviti problema.

Operacija ciste može biti cistostomia ili cistektomija.

Cistostomija zuba označava delimično uklanjanje kesice ciste sa delom kostiju. Ova operacija se vrši samo kod većih cista na vilici, kako sama intervencija ne bi bila previše invazivna za celu kost. U prvoj fazi se otklanja manji deo, pa se nakon desetak dana uklanja drugi manji deo. To daje kosti vremena da se barem malo oporavi od traume.

Cistostomija ima za cilj postepeno uklanjanje čitave ciste.

Sa druge strane, cistektomija, predstavlja hirurški postupak uklanjanja čitave ciste odjednom. Rez se može obaviti i laserom. Mnogi stomatolozi preporučuju operaciju laserom jer manje oštećuje zdravo tkivo. Kada se koriste, recimo, rotacioni instrumenti onda je pritisak na tkivo mnogo veći, trauma je veća i oporavak je nešto sporiji.

Laser uspeva sve to izbeći, ali on je daleko od neinvazivnog sredstva. Rez će svakako biti napravljen, nakon operacije pojaviće se otok i oporavak će biti bolan. Mnogi imaju zablude kako operacija ciste na zubu laserom magično rešava probleme, to u praksi nije baš tako.

Operacija laserom pomaže preciznosti u operaciji, te se ne oštećuje više od tkiva koje ne mora. Zato su otoci kod ovakvih intervencija manji i čitav proces bude manje bolan. Laser se kad je cista na zubu u pitanju koristi sve češće baš zbog svih ovih prednosti.

Kako teče oporavak nakon operacije?

Nedelju dana nakon operacije jedite tečnu, kašastu hranu. Ona će znato olakšati gutanje i žvakanje. Nemojte nipošto jesti tvrdu hranu koja može oštetiti šavove i otvoriti rane. Zabijanje hrane u tim predelima je idealno mesto za razmnožavanje bakterija i nastanak infekcija. Šavovi se obično skidaju desetak dana nakon operacije.

Kako se leče izrasline na zubima – prirodni lekovi

Najpre napominjemo kako kod cista na zubu ne može pomoći samo prirodno lečenje. Ukoliko ste prepoznali neke od simptoma zakažite pregled kod vašeg stomatologa što pre možete. Lečenje biljem može samo donekle ublažiti simptome, ali ih ne može nikako otkloniti.

Neke biljke su se pokazale veoma dobrim za ublažavanje bola i simptoma upalnih procesa. Žalfija za ispiranje je preporučena od mnogih stomatologa.  Ona će smiriti smiriti upaljene desni i privremeno smanjiti osećaj bola.

Za tečnost za ispiranje vam je potrebna kašika sušene žalfije koju ćete preliti sa dve litre vode. Neka tako odstoji pet minuta.

Malo po malo ispirajte usta žalfijom tokom celog dana sve dok ne istrošite tečnost. Ovo možete raditi svakog dana. Popijte čaj ako želite, ali ga prethodno promućkajte po ustima.

Neki smatraju kako će kod otoka zuba pomoći i klinčić.

Biljku stavite na bolno mesto, zagrizite i tako držite petnaest minuta.

Klinčić(karanfilić) je poznat po svom anti-inflamatornom dejstvu i brzom delovanju.

Kako smanjiti otok zuba nastao od cisti

Od lekova iz kuhinje vam može pomoći i jabukovo sirće.

Natopite vatu sirćetom i prinesite upalnom mestu, držite tako desetak minuta.

Cista na zubu ovime svakako neće biti rešena, ali će simptomi biti ublaženi dok ne budete mogli otići stomatologu.

Čaj od nane je takođe vrlo poznat po svojim smirujućim dejstvima na desni. Možete direktno naneti svežu nanu na bolno mesto, popiti čaj ili ispirati usta njime. To ostavljamo vašem izboru.

Ovaj čaj ćete napraviti tako što ćete u vrelu šolju vode staviti kašiku sušene nane.

Koren đumbira i beli luk se koriste na isti način za smanjenje otoka.

Prislonite jednu od dve biljke na bolno mesto i čekajte desetak minuta na ublažavanje simptoma.

Poslednji način je držanje leda na otoku!

Led će svakako smanjiti otok i otupeti privremeno bolno mesto.

Još jednom napominjemo kako ni jedno od ovih prirodnih sredstava neće učiniti da cista nestane. Odlazak kod stomatologa je neminovan. Što se više odlaže veća je mogućnost komplikacija. Njima ćemo se sada pozabaviti.

Koje su posledice i komplikacije neizlečenih cisti?

Odlaganje intervencije kod cista na zubu neretko prouzrokuje komplikacije. Posledice mogu biti od manjih do fatalnih.

Jedna od najčešćih jeste proširenje ciste na susedne zube. Kada je izraslina mala, takoreći još u razvoju i kad se tretira na vreme, može se čak i sačuvati zub koji je imao zapaljenje. Negiranjem problema obim gnojne kesice na zubnom mesu postaje samo veći. Umesto da sačuvate zub ili ostanete samo bez jednog zuba, možete izgubiti više njih i deo kosti.

Dalje, zubna cista koja se pojavila u gornjoj vilici može napredovati do sinusa i ispuniti njihovu šupljinu. To uzrokuje pored upale na zubu i upalu sinusa, a taj kombinovani bol je izuzetno veliki.

Izraslina na donjoj vilici može napredovati do zauzimanja čitave te kosti. Ovo dovodi do frakture donje vilice, tj. do njenog pucanja. Jedan od početnih simptoma jeste osećaj tromosti i ukočenosti donje usne i zuba.

Jedna od komplikacija jeste i pretvaranje ciste u karcinom. Za nastajanje ciste je potrebno epitelno tkivo koje se sastoji od ćelija. Ove ćelije u cisti mogu mutirati i postati maligniteti. Ova promena se češće dešava kod inflamatornih nego kod razvojnih vrsta cisti. Ipak, ovo se verovatno neće desiti, ali ništa ne treba ostavljati slučaju. Na karcinom se sumnja kada pacijent bez razloga izgubi telesnu težinu i kada primeti neobjašnjive limfne čvorove.

Ni jedna od ovih komplikacija nije za šalu. Većini ljudi su se ove komplikacije dogodile zbog straha od posete stomatologu.

Moje iskustvo sa cistama – komentari čitalaca

Moj stomatolog mi nije pravilno popunio koren i to je izazvalo upale, ali ja to nisam znala niti osetila. Posle par nedelja sam primetila oticanje ispod nosa, gde se formirao gnoj. Ja sam to svojim rukama cedila i ono se stalno vraćalo. Ponavljala sam postupak više puta, dok nisam uvidela kako moram otići zubarki. Ona mi je rekla kako to nema veze sa zubom. Oticanje se vratilo, bolovi su bili ogromni.

Uradila sam snimanje zuba gde su videli ogromnu cistu u gornjoj vilici. Operisala sam je i sad je sve ok. Popila sam tone antibiotika i brufena, kako bih barem malo smanjila bol. Lečite probleme sa cistama, komplikacije su užasne.

Marija (33)

Imam veliki strah od zubara, pa sam ignorisala izraslinu koju sam primetila pored gornje šestice levo. Prošle su godine, nisam tome pridavala značaj, nema boli nema ni problema. Onda sam primetila još jednu novu kod gornje trojke. To sam ignorisala par meseci. Onda su počeli bolovi u vilici, i to strašni. Oralni hirurg je odmah dao dijagnozu ciste i pošteno me izgrdio što sam toliko čekala. Zubna cista je izvađena, kao i par zuba i nije se više vraćala, a ja od tad redovno posećujem stomatologa.

Iris (48)

Iskustva kod cista na zubu mogu biti i prilično pozitivna kada se ne odlaže rešavanje problema.

Imala sam jake bolove kad mi je nicao umnjak, te kad su se malo smirili otišla sam na snimanje. RTG snimak je pokazao kako se manja cista na zubu formirala baš oko umnjaka koji tek treba da iznikne. Uz to umnjak nije bio pravilno pozicioniran. Stomatolog je preporučio operaciju što pre, i to smo i uradili.

Izvađeni su mi i cista i umnjak. Oporavila sam se za nedelju dana. Prošlo je prilično brzo i bez komplikacija.

Aleksandra (25)

Članak Cista na zubu simptomi i prirodno lečenje je izvorno obljavljen na stranici Mesečeva dijeta | mesečeve mene od autora dijeta.info

Noćno znojenje uzroci, simptomi  i lečenje Noćno znojenje je problem koji može u velikoj meri ometati zdrav san. Na prvi pogled bezazlena pojava, neretko je i manifestacija nekog ozbiljnijeg zdravstvenog oboljenja ili infekcija kao što su malarija i tuberkuloza. Ako vas obliva hladan znoj u snu i nemirno spavate moguće je da se anksioznost manifestuje

Članak Noćno znojenje u predelu grudi, vrata i glave je izvorno obljavljen na stranici Mesečeva dijeta | mesečeve mene od autora dijeta.info